Мариана Фотаки: Грчки референдум – зашто је Ципрасов потез исправан

Грик Рипортер (Greek Reporter), 28.06.2015.

Грчка ће 5. јула одржати референдум (will hold a referendum) о питању да ли да од страних зајмодаваца прихвати понуду програма помоћи. Одлука владе да одбије ту понуду и распише референдум је у крајњој линији покушај да у своје руке узме домаћу политику и да себи потврди подршку бирача.

mariana-greece

Мада је Грчкој готовина јако неопходна, јасно је да је ово политичка одлука са далекосежним последицама за будућност ЕУ. Та одлука је, такође, исправна.

Мада многи коментатори тако сугеришу, то ипак није само од користи као тактика у преговорима ради добијања боље понуде од зајмодаваца. Коалиција левице, Сириза, није имала другог избора него да се супротстави даљим мерама које би њену економију гурнуле у затворену спиралу дефлације (deflationary spiral), која већ уништава грчко друштво.

Грчки став

Сириза, која је изабрана са мандатом да оконча политику дивљачке штедње која је Грчкој наметнута, није могла да прихвати још дубље резове који су захтевани (demanded). Они подразумевају смањење подршке пензионерима на ниже од критеријума сиромаштва и повећање ПДВ-а на храну до нивоа од 23%. Још и тежи од тога су били захтеви да Грчка дође до сталног буџетског суфиците од 1% у 2016 години, што би требало да постепено расте до 3,5% током следећих година упркос томе што јој се економија смањује током већ шест година.

Како показује већина анализа, она политика штедње коју су Грчкој за узврат за своју помоћ у новцу (240 милијарди €) наметнули зајмодавци у 2010 години је била грозан економски и морални промашај.

Чак је и ММФ признао „изразити неуспех“ (a notable failure) код прве помоћи Грчкој, када су изражена претерано оптимистичка очекивања у односу на економију те земље и багателисани ефекти мера наметнуте штедње (underestimating the effects of the austerity measures it imposed).

Ранији преговарач ММФ-а, Реза Могадам (Reza Moghadam ) је признао (acknowledged) погрешна предвиђања ММФ-а о привредном расту, инфлацији, фискалним напорима и социјалној кохезији Грчке. Данас дуг Грчке износи скоро 180% БНД-а, а на почетку примене тог програма помоћи, он је био 120%. То је настало највише услед пада БНД-а од 25% – што је далеко више од предвиђања ММФ-а. Пад грчке економије и пораст незапослености су премашили пад економије и пораст незапослености који су погодили САД у финансијској кризи 1930-их година (exceeded those that hit the US in the financial crisis of the 1930s), а људски и социјални трошкови су у Грчкој били чак и већи.

Приходи су у просеку пали за 40%, а незапосленост је доспела до 26% током 2014. г. (за омладину чак и више од 50%). Уз стотине хиљада људи који зависе од кухиња које издају бесплатне оброке, и хиљаде самоубистава током периода 2010-2015. г., морални аргументи за опроштај дуговања су исто толико снажни као и они технички аргументи, засновани на економији.

Понуда зајмодаваца

Међутим, у условима (the terms ) које су Грчкој пружили зајмодавци, нема никаквих обећања о смањењу уништавајућег дуга Грчке (за који сви коментатори кажу да га је немогуће отплатити), као што нема ни било каквог конкретног предлога за обнову грчке економије.

Немачка, Француска и ЕУ, уз помоћ ММФ-а и Централне Европске Банке, настављају да инсистирају на примени оних мера које су биле тако неуспешне по Грчку. Они то чине зато да би избегли оправдавање огромних мера помоћи сопственим финансијским системима (of their own financial systems) – пребацујући на тај начин, у случају да Грчка не успе да отплаћује дуг, сав терет тих мера са банака на пореске платише. Јер, не сме се видети попустљивост водећих партнера из ЕУ према Грчкој – то би могло да охрабри партије које су противници штедње у Шпанији (Spain) и другде.

Разбијена Европа

Али, социјалне и политичке цене такве политике стављају под знак питања легитимност целокупног плана интеграције Европе. Као заробљеник политике штедње, Европа кида саму себе.

Ово у први план ставља погрешну институционалну конструкцију која је погоршала ова питања. Европску интеграцију је конципирала њена елита, док многи грађани ЕУ ту идеју нису у целини прихватили: на ЕУ се гледа као на неку економску, пре него као на културну или социјалну целину (rather than a cultural or social one). Онај појам „све тешње уније“ (ever closer union ) остаје као тежња, а за то време институције ЕУ крпе низ компромиса између својих најмоћнијих чланица.

Лоше замишљена и шлампава примена заједничке валуте је вероватно најскупљи од свих тих компромиса. Због тога је влада Грчке у праву када тражи великодушно умањење дуговања, како би добила нову прилику да се лати борбе против вечите корупције и неједнакости који муче грчко друштво.

Исправна одлука

Грчка има много проблема – што подразумева и неправедно опорезивање, јер 64% пореза плаћају запослени и пензионери, она има корумпиране елите које су управљале земљом током четири деценије, док су њихове колеге – владе Европе понављано жмуриле на то како грчке елите крше правила, а има и медије који нису ни независни, ни слободни, јер су у власништву олигарха. Прихватање помоћи каква је понуђена, би само служило портхрањивању система који је Грчку и довео у ову кризу.

У међувремену, Сиризи, новопридошлој у грчку политику, је речено да ће средства из оквира већ договореног програма помоћи добити једино ако је спремна да спроводи даље мере које ће још више обогаљити и десетковати сиромашну и средњу класу. Даље смањивање пензија, од којих су многе већ испод средњих износа у еврозони, и када се скоро половина половина пензионера суочава са сиромаштвом, представљало би грешку.

То се односи и на отпуштање додатних 150.000 службеника јавних служби, сада кад је њихов број већ претходно смањен за 161.000 у периоду од 2010 г., што је – према ММФ-у (according to the IMF) већ било смањење од 19% од првобитног броја.

Супротно раширеном гледишту, број службеника јавних служби – као проценат радне снаге Грчке је већ за 14% испод средње вредности у ОЕЦД-у, али мере штедње су имале још катастрофалније дејство на запосленост у приватном сектору: процењено је да је током претходних пет година затворено 400.000 фирми.

Никада ниједна земља није успела да се извуче из финансијске кризе мерама штедње. Даље мере штедње би само још више погоршале већ немогуће лошу ситуацију у којој је Грчка. Одбијајући даље захтеве зајмодаваца, влада Грчке штити радни народ како Грчке – тако и Европе.

Мариана Фотаки (Marianna Fotaki) је члан Центра за етику Едмонд Џ. Сафра на Универзитету Харвард, САД (Edmond J Safra Center for Ethics, Harvard University), као и професор пословне етике Универзитета Ворик, В. Британија (University of Warwick

Са енглеског посрбио Јован Качаки, Крф, Грчка.


Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-4W8



Categories: Посрбљено

1 reply

  1. Поред бројних и упадљивих аналогија са нашом ситуацијом, постоји и један парадокс, такође веома упадљив. То је чињеница да и грчка левица, и десница, дакле и Венизелос и Самарас, подједнако ватрено заступају неолибералне идеје, и да са подједнаком страсном мржњом иступају против Ципраса и интереса сопственог народа. Ова два политичка карађоза, као да су близанци Вучића, Дачића, Тадића, Чеде….. Изгледа да смо доспели у ситуацију у којој је једино смислена подела, она – на патриоте и издајнике. Само што ми немамо Ципраса, а карађоза, нажалост, имамо на претек.
    Грчка историја препуна је тешких тренутака са којима су Грци успевали да се изборе, и из њих изађу са још већом славом. Од Маратона и Термопила у старој, до Метаксасовог легендарног ОХI или свргавња Пападопулоса, у савременој историји. Данас се Метаксас памти највише по томе како је одбио талијански ултиматум, а Грци, потом “згазили“ Талијане.
    Једини савезник Срба током нато агресије 1999, био је грчки народ на улицама, а то је такође чињеница која се не сме заборавити, a не би требало да је потцењују ни они који данас стављају ултиматуме пред Грке. То је час у коме су Грци устали у огромном броју. После пада хунте 1973, то је највећи устанак грчког народа.
    Грци су опет покренули историју, и шта год да се деси 5. јула, оно најважније – већ се десило!

    Ζήτω η Ελλάδα!!!

Оставите коментар