Милош Милојевић: Промоција књиге „Сребреничка подвала“ Ратка Шкрбића

podvala-490После дуже паузе у среду 10. јуна, у просторијама Месне заједнице Теразије одржана је промоција књиге пуковника Ратка Шкрбића „Сребреничка подвала“. За прво издање књиге, и поред опструкција у представљању, читаоци су били веома заинтересовани па је Историјски пројекат Сребреница приредио друго издање објављено у пролеће ове године. У време када се приближава исполитизовано и ритуализовано обележавање двадесетогодишњице масакра у Сребреници књига Сребреничка подвала служи као стручно и непристрасно штиво о овим контроверзним дешавањима.

Присутној публици се први у име издавача обратио председник невладине организације Историјски пројекат Сребреница Стефан Каргановић. Он је укратко подсетио да се Историјски пројекат Сребреница годинама бави истраживањем шта се заправо одиграло у Сребреници током Грађанског рата у БиХ без било какве унапред задате агенде.

Каргановић је навео да је Историјски пројекат Сребреница књигу пуковника Шкрбића објавио са највећим ентузијазмом јер је реч о сведоку-вештаку у два предмета пред Хашким трибуналом са вредним сазнањима о овом питању. Шкрбић је током тих сведочења добио значајне количине материјала од Хашког трибунала на основу кога је сачинио вештачки извештај након чега је уследило вишедневно сведочење пред Трибуналом. У предмету Толимир је унакрсно испитивање трајало седам радних дана. Након сведочења пуковник Шкрбић је тај материјал преточио у две књиге Сребреница – геноцид над истином и Сребреничка подвала, обе засноване искључиво на материјалима тужилаштва.

Главни део промоције обухватило је предавање пуковника Ратка Шкрбића. Књига је, према његовим речима, плод исцрпног истраживања докумената о дешавањима у Сребреници током рата, али превасходно у периоду између јула и августа 1995. године. У питању је укупно 122 докумената из материјала Хашког тужилаштва, углавном докумената проистеклих из активности Армије РБиХ, потом извештаја различитих судских вештака и докумената међународних установа које су деловале у БиХ. Сви ови материјали из предмета Толимир и Поповић и остали увршћени су у судске списе.

Нагласио је да је од Тужилаштва нажалост добио свега 8,8% документације коришћене приликом писања пресуде као и да му је одбрана предочила свега 15% доступног материјала. Није имао на располагању материјале проистекле из сведочења заштићених сведока и документе са ознаком поверљиво.

Како би избегао евентуалне приговоре за пристрасност користи је искључиво документе увршћене у судске списе и ниједан документ српског порекла. Тужилац је приликом утврђивања броја настрадалих у Сребреници користио форензичку методу и сам је нагласио да није у питању егзактан метод. Насупрот томе, пуковник Шкрбић се користио праћењем живих становника Сребреници које су бројали сами Муслимани уз помоћ међународних установа (Светске здравствене организације) а то је готово егзактан метод.

Александар Павић, аутор књиге пуковник Ратко Шкрбић и у име издавача Стефан Каргановић (Извор: ФСК/ФБ Репортер)

Александар Павић, аутор књиге пуковник Ратко Шкрбић и у име издавача Стефан Каргановић (Извор: ФСК/ФБ Репортер)

Посебно су били занимљиви детаљи са суђења које је пуковник Шкрбић пренео. Наиме, Тужилац је покушао да му приговори и да га дискредитује тврдњом да није демограф што Шкрбић никада није ни тврдио – становнике су наиме пребројали Муслимани и СЗО и тако су обавили са демографског становишта сав неопходан посао.

Књига се бави кретањем заробљеника, борбеним дејствима 28. дивизије током 1994. и 1995. године, тобожњом демилитаризацијом заштићених зона Сребреница и Жепа, дешавањима у Жепи, разменом територија и извештајем Комисије Владе РС из 2004. године. Овај последњи одељак пуковник Шкрбић истиче и као можда најважнији део књиге.

У Сребреници је према свим релевантним изворима података могло бити између 38 и 42 хиљаде становника. У већини доступних докумената помиње се бројка од 40 хиљада и она је претежна баш у документима муслиманског порекла. Извештај холандског Центра за ратну документацију (НИОД) заснован на дебрифингу холандског батаљона који је служио у Сребреници говори о 35.632 преживела становника Сребренице.

У пробој из енклаве је кренуло између 10 и 15 хиљада људи, у борбеној колони иако нису сви њени припадници били под оружјем. Шкрбић је нагласио да у садашњим процесима Тужилаштво и Већа нису дозволили да се изврши разграничење између погинулих, на оне који су страдали приликом легитимних ратних дејстава и на оне који су били жртве погубљења. У ове бројеве треба укључити и оне који су пребегли у Жепу као и 171 размењеног заробљеника из логора Батковић. Такође, у муслиманским војним документима говори се о самовољном напуштању становништва енклаве. У истраживачком поступку се морa одредити и демографски профил мушкараца у Сребреници.

Након свих ових поступака Шкрбић је закључио да су бројеви које износи Тужилаштво једноставни међусобно несамерљиви. Максималан број заробљених је према наводима Тужилаштва је 4.420, број превезених 4.940—5.340 а број погубљених преко 6.000! Са чуђењем се може констатовати да овакве оптужнице пролазе у раду судских већа Хашког трибунала.

Пуковник Шкрбић је отворено поставио питање да ли према доступној документацији недостаје седам до осам хиљада људи? Баш 1. августа 1995. године генерал Делић је пред парламентом у Сарајеву навео да се пробило готово свих 5.000 његових војника из зоне Сребренице. Када се сви ови подаци групишу и међусобно упореде јасно је да у наводима Тужилаштва постоји велика рупа. Пуковник је навео да је пред Хашким судом сведочио да ови подаци јасно показују да се не може показати да је убијено 7.000 војноспособних мушкараца. Ови прорачуни пре свега јасно и недвосмислено показују да постоје велики пропусти у доказима Тужилаштва што урушава кредибилитет донетих пресуда. Бројеви се не поклапају чак и када нису укључени страдали у борбама за Сребреницу, пребегли у Жепу и размењени.

Пуковник Шкрбић је на крају навео да је приликом рада на новој књизи извео и прорачуне колико би становника Сребреница морала да има у јулу 1995. године како би се презентовани подаци уклопили – реч је о броју између 66.600 и 72.400 становника. Према прорачуну који би био најповољнији за тужиоца Сребреница би пре операција српске војске морала да има између 53 и 57 хиљада становника.

После изношења статистичких података у вези са кретањем становништва Сребренице пуковник Шкрбић се осврнуо и на још неке контроверзне теме. Нагласио је да су заштићене зоне успостављене или без сагласности зараћених страна или без одговарајућих снага за њихово успостављање и одржавање. Заједничко свим резолуцијама које се односе на овај проблем је да намећу ограничења ВРС али не и АРБиХ. По свој прилици муслимански званичници су унапред знали како ће се развијати ситуација у Сребреници о чему сведочи Оперативна замисао пре офанзиве из пролећа 1995. године. Наиме, према овом документу трупе из Сребренице требало је да се боре у садејству са главним снагама АРБиХ а руководство АРБиХ је хтело да ово постигне обесхрабрујући повлачење и пробој из енклаве. За разумевање операција српских снага из лета 1995. године од превасходног су значаја наводи генерала Смита у којима стоји да су источне енклаве представљале јасну претњу по ВРС као и да би са војног становишта најцелисходније било њихово неутралисање тиме што би њихова територија била сведена а оне лишене било каквог снабдевања. Важно је нагласити да су Муслимани тражили исељење још 1993. године што стоји у извештају генералног секретара Савету безбедности УН. Становништво у Поточарима је током драматичних момената у јулу 1995. остављено и од Владе у Сарајеву и од 28. дивизије. Према наводима припадника Дачбата Влада у Сарајеву није хтела да има ништа са овим избеглицама. Није било речи ни о каквом присилном премештању. Кофи Анан је на основу сведочења холандских војника датим непосредно по повлачењу у свом извештају навео како није било никаквих кршења људских права избеглица из Поточара приликом евакуације.

Представљањем ове књиге отворена су многа важна питања везана за сребреничку треагедију 1995. године. Нажалост, због наглог погоршања метеоролошких прилика и жестоког пљуска у Београду број посетилаца промоције није био нарочито велики. И поред тога нема сумње да ће у наредним недељама резултати до којих је својим истраживањима дошао пуковник Шкрбић играти значајну улогу у борби против политизовања и погрешних оцена дешавања у Сребреници током рата.


ПРЕУЗМИТЕ ЈОШ


Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-4LW



Categories: Дневник читаоца/гледаоца

Оставите коментар