Вили Вимер: Борбе у Македонији први сигнали сукоба на новом фронту

Македонија, шта то оно беше? То су се питали многи пре недељу дана, када су наше медије преплавиле вести о распламсавању борби у једном македонском граду са више мртвих и повређених.

vili-vimer

Вили Вимер 

Годинама је Македонија била жута мрља у западноевропском видном пољу. Некада је то било другачије. Oнда када су, по окончању оружаних сукоба за Косово, они избили у Македонији, јужном суседу Србије, са циљем подвајања народа који тамо живе. Тада су поново искрсле идеје о Великој Албанији, јер је било посве извесно да су америчка војска и остале институције америчке владе пружале јавну и тајну подршку албанским борцима у Македонији. Ове снаге су наоружавали и обучавали исти они који су зналачки искористили косовску ОВК као средство за остваривање својих интереса, од којих је један био и избијање рата на Косову.

ЦИЉЕВИ САД НА БАЛКАНУ И У ЕВРОПИ

Сви смо на основу овога могли јасно да сагледамо њихове циљеве:

  1. Развој и будућа државна структура сваке балканске државе понаособ зависиће од воље једне једине силе – САД;
  2. Задатак Европљана је да се дугорочно међусобно споре, служећи и покоравајући се на тај начин америчким плановима;
  3. Ни у ком случају не дозволити задовољвајуће решење усаглашавањем интереса, јер никад се не зна…;
  4. Тако обликовати структуру Балкана да се сваки могући утицај Руске Федерације у овом региону, све до Јадрана, расплине у ваздух;
  5. Као што нам је познато јoш из времена Вермахта, на Балкану је у суштини све зависило од тога који ће народ придобити за себе што моћнију спољну базу за остварење сопствених интереса како би их увезали са интересима моћних савезника против интереса оних других. Суседи су ту да претрпе штету и да пате;
  6. Ако је могуће, и на Балкану наметнути модел односа према мањинским народима који је силом наметнут у балтичким државама. Улога примера балтичких држава састоји се у томе да се мањинама не допусти никаква унутарполитичка правна позиција која би била у складу са европским стандардима. Сваки покушај споља да се поправи правна позиција мањина изврнуће се у „руску опасност”, док ће се балтичка ароганција штитити петом тачком НАТО-уговора. Ово стање су балтичке државе довеле до европске перфекције, али се оно да успоставити и на другим подручјима;
  7. У Македонији треба по сваку цену одржати стање „видљиве фрагилности”. Она се састоји у томе да грчки сусед свом рођаку не дозволи жељено име државе, чиме се у међународној јавности појачава утисак да колач још увек није до краја подељен.

МОСКВА СЕ, У СВАКОМ СЛУЧАЈУ, ВРАЋА

Медији у нашој земљи блиски држави не показују на екранима крваве догађаје у овој балканској држави, тако да заинтересована публика не може ни да се нада да ће бити просвећена у погледу стварних или наводних узрока оружаних сукоба.

Наводно, реч је о борби против корупције, због које је ионако свако на Балкану сумњиво лице. Међутим, за НАТО и ЕУ дружину корупција није баш никакав повод да утичу на догађаје, јер свако на земљином шару зна са којим жаром су они украјинску корупцију привили на груди. Та зар ћемо уопште поверовати заклињањима ове врсте европске врхушке пошто је један савезни министар (Немачке; прим. ред.) производњу хероина у Авганистану означио као покретачку снагу привредног развоја ове државе.

Зато би људи који се окупљају иза оваквих слогана и одлазе на уличне протесте требало да знају једно: они корачају иза аргумената пописаних на медијски пробитачним цедуљама из складишта истих таквих цедуља, у које не верују ни њихови аутори.

Вероватнији разлог онога што се догађа у Македонији ипак треба тражити у ономе о чему се говорка: борбе у овој земљи утицаће на планове о изградњи руског гасовода за снабдевање гасом Јужне Европе, који нису покопани.

Бесперспективност у коју су управо земље Балкана гурнули НАТО, ЕУ и Лемен-брадерсов свет нормално је створило код њих преку потребу за руским финансијским авансима. Јер зашто би оне тонуле у беду због бесперспективности на Западу када ће Сунце – као у стара времена – поново гранути на Истоку?

Борбе у Македонији су у оваквим околностима први сигнали сукоба на новом фронту. То нам јасно говоре и изјаве председника Србије Николића о Косову и његовом повратку у састав Србије. Раселине на Балкану ће убудуће показивати другачије правце и мустре.

Ко ће играти на коју карту и ко ће бити добитник?

Москва се, у сваком случају, враћа. Јер она никад није ни отишла.

Вили Вимер је бивши државни секретар Министарства одбране Немачке и посланик у Бундестагу. У Србији познат по писму из 2000. године које је, као потпредседник Парламентарне скупштине ОЕБС-а, упутио тадашњем канцелару Шредеру (види доле текст писма)

Београдски форум за свет равноправних

Наслов и опрема: Стање ствари

(Евроазија.инфо, 26. 5. 2015)

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ

Писмо Вилија Вимера канцелару Шредеру (2000. године)

Веома цењени господине канцелару,

Крајем протекле недеље био сам у прилици да у словачком главном граду Братислави присуствујем Конференцији коју су заједнички организовали Министарство иностраних дела и САД и „American Enterprise Institut“ (спољнополитички институт Републиканске странке). Главне теме скупа биле су Балкан и проширење НАТО-а.

Конференцији су присуствовали високи политички представници, на шта указује присуство великог броја председника влада, као и министара иностраних послова и министара одбране из тог региона. Међу бројним важним тачкама, о којима се расправљало, неке од тема заслужују да се нарочито истакну:

  1. организатори Конференције су захтевали да се у кругу савезничких држава што је могуће брже изврши међународно признање независне државе Косово.
  2. Организатори су изјавили да се СР Југославија налази изван сваког правног поретка, а пре свега изван Завршног документа из Хелсинкија.
  3. Европски правни поредак представља сметњу за спровођење планова НАТО-а. У том смислу, за примену и у Европи знатно је погоднији амерички правни поредак.
  4. Рат против СР Југославије вођен је да би се исправила погрешна одлука генерала Ајзенхауера из доба Другог светског рата. Због тога се из стратешких разлога тамо морају стационирати амерички војници, те да се тако надокнади оно што је пропуштено 1945.
  5. Европски савезници су учествовали у рату против Југославије, да би дефакто превазишли препреку и дилему, насталу после усвајања „Концепта нове стратегије“ Алијансе, у априлу 1999. године, односно настојањем Европљана да се претходно добије мандат УН или ОЕБС-а.
  6. Не умањујући важност накнадне легалистичке интерпретације Европљана, да је, наиме, код ширења задатака НАТО-а преко граница законски договореног подручја у рату против Југославије била реч само о изузетку, ипак је јасно да је у питању преседан, на који се у свако доба свако може позвати, и тако ће многи убудуће и да поступају.
  7. Ваљало би да се приликом садашњег ширења НАТО-а поново успостави територијална ситуација од Балтичког мора до Анадолије, каква је постојала у време Римског царства, кад је оно било на врхунцу моћи и заузимало највеће територијално пространство.
  8. Због тога Пољска мора да буде окружена са севера и са југа демократским државама као суседима, а Румунија и Бугарска да обезбеде копнену везу са Турском. Србија (вероватно због обезбеђивања несметаног војног присуства САД) трајно мора да буде искључена из европског развоја.
  9. Северно од Пољске треба да се оствари потпуна контрола над прилазима Санкт Петербурга Балтичком мору.
  10. У сваком процесу, праву народа на самоопредељење треба дати предност над свим другим одредбама или правилима међународног права.
  11. Тврдња да је НАТО приликом напада на СР Југославију прекршио сва међународна правила, а нарочито све одговарајуће одредбе међународног права ‒ није оспоравана.

После ове конференције, на којој се расправљало веома слободно и отворено, не може да се избегне важност и далекосежност њених оцена, нарочито када се има на уму висок и компетентан састав учесника и организатора.

Америчка страна, изгледа, свесна је и спремна да у глобалном оквиру, због остваривања својих циљева, поткопа и укине међународни правни поредак, који је настао као резултат Другог светског рата у прошлом веку. Сила има да стоји изнад права.Тамо где међународно право стоји на путу, треба га уклонити.

Када је сличну судбину доживело „Друштво народа“, Други светски рат није више био далеко. Начин размишљања, који води рачуна само о сопственим интересима, може да се назове само тоталитарним.

Вили Вимер

ПОГЛЕДАЈТЕ ЈОШ


Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-4Bh



Categories: Преносимо

1 reply

Оставите коментар