Политика: Посвађане владике заједно на саборној литургији

Један поред другог седели су митрополит Амфилохије, члан Синода који је разрешио канадског владику Георгија и сам Георгије, који је оптужио митрополита за нетранспарентно трошење донација

Патријарх Иринеј и владике прелазе из Патријаршије у Саборну цркву (Фото Иван Милутновић)

Патријарх Иринеј и владике прелазе из Патријаршије у Саборну цркву (Фото Иван Милутновић)

Почетак и крај заседања највишег црквеног тела Светог архијерејског сабора, по правилу на врло очит начин – пред верницима и јавношћу, демонстрирају јединство српске цркве.

Почетку свете архијерејске литургије присуствују скоро све владике СПЦ, а по завршетку заседања увек се објављује саопштење за јавност, које потписују сви архијереји српске цркве.

Епископи који су се до саборне литургије међусобно расправљали, претили једни другима, уз не тако светосавске поруке: „Видећемо се на Сабору”, те запиткивали једни друге о финансијама и трошењу донација – сабирају се под сводове београдске Саборне цркве Светог архангела Михаила. И ти „посвађани” и они који се ни са ким нису свађали данас су били заједно у Саборној цркви, када је светом архијерејском литургијом и чином призивања светог Духа започело овогодишње заседање Сабора.

Света архијерејска литургија и чин призивања светог Духа (Фото Иван Милутиновић)

Света архијерејска литургија и чин призивања светог Духа (Фото Иван Милутиновић) 

Један поред другог седели су митрополит црногорско-приморски Амфилохије и владика Георгије, привремено разрешени епископ канадски. Тек пре нешто више од двадесет дана владика Георгије је, дошавши у Синод, чији је митрополит Амфилохије члан, да чује одлуку о свом привременом разрешењу, оптужио „свог брата” митрополита црногорско-приморског да се не зна како је утрошена донација коју је добио из Канаде. И на крају је Георгије, како је сам признао у разговору за наш лист, у емотивном набоју, изазивачки изговорио и следеће: „Видећемо се на Сабору!”.

Групи верника која ових дана шаље из Канаде писма у Патријаршију, жалећи се да је нови архијерејски заменик Василије Томић забранио да се на богослужењима помиње име владике Георгија, вероватно ће бити значајно да чује да је на јучерашњој литургији, уз остале архијереје, поменут и њихов владика, за чију су судбину забринути.

(Фото Иван Милутиновић)

(Фото Иван Милутиновић)

Осим на литургији, име владике Георгија, извесно је, биће још помињано на Сабору. Синод, црквено тело коме председава патријарх, покренуо је канонски поступак против њега и одлучио да га привремено разреши управљања епархијом. На Сабору је да коначно одлучи о томе, а то неће бити лако, као што није било ни у претходним случајевима, када се расправљало о рашчињавању епископа (Артемија и Константина, на пример). Тада је бурна расправа пратила решавање тако осетљивих и тешких питања.

Према сазнањима „Политике”, епископат је и овог пута подељен: једни сматрају да епископ Георгије, после бројних притужби свештенства и верника, више не треба да управља епархијом на чијем је челу био више од 30 година. Другим владикама смета начин на који је вођен поступак против њега и донета одлука о његовом привременом разрешењу.

(Фото Иван Милутиновић)

(Фото Иван Милутиновић)

Још један владика биће тема Сабора: епископ Филарет, који је такође одлуком Синода привремено разрешен управљања милешевском епархијом. Новинари га јуче нису приметили међу архијерејима у Саборној цркви, али, наравно, не би требало преурањено закључивати. Као и у случају епископа Георгија, и против владике Филарета постоје притужбе свештенства и народа, помињу се и петиције за његову смену које су стизале у Патријаршију. С друге стране, патријарху су стизала и писма подршке епископу Филарету, у којима више удружења грађана и појединаца подсећају на то да је владика обновио значајан број цркава и манастира на територији милешевске епархије, да је преузео уређење Прибојске бање, да епархија стипендира младе богослове.

Мишљење верника можда и може да утиче на одлуке епископата, али не треба заборавити да они доносе одлуке потпуно аутономно или би тако барем требало буде.

Верници могу да учествују у исказивању јединства цркве, у литургији – као што је то учинило њих седамдесетак који су јуче дошли на богослужење којим је отпочело заседање Сабора. За вернике, којима је доста и њихових проблема, то је и једна од најлековитијих и најутешнијих ствари које црква може да им пружи.

Јелена Чалија

(Политика, 14. 5. 2015)

Филарет и Георгијe деле Сабор СПЦ

Предстојеће заседање Светог архијерејског Сабора, чија седница почиње сутра, биће једно од најузбудљивијих у протеклих неколико година

Епископи Филарет (Фото М. Малишић) и Георгије (Фото Л. Вулетић) привремено су разрешени

Епископи Филарет (Фото М. Малишић) и Георгије (Фото Л. Вулетић) привремено су разрешени

Једна од главних тема предстојећег заседања Светог архијерејског Сабора биће судбина двојице епископа, милешевског Филарета и канадског Георгија, који су привремено разрешени управљања својим епархијама, сазнаје „Политика” из врха Српске православне цркве (СПЦ).

Одлука Светог архијерејског Синода да привремено разреши двојицу епископа поделила је црквене архијереје и усијала атмосферу пред заседање највишег црквеног тела, због чега наши саговорници сматрају да ће ово бити једно од најузбудљивијих заседања Сабора у протеклих неколико година.

„Велики број архијереја сматра да начин на који су разрешени владике Филарет и Георгије није у складу са канонима СПЦ. Многи епископи се питају зашто су ова два епископа разрешена уочи седнице Сабора и зашто се није сачекало да почне заседање, где се иначе одлучује о судбини епископа. Владики Филарету је послата комисија, која је сачинила извештај на основу изјаве свештеника, а он потом није видео за шта је стварно оптужен. То се догодило и у случају владике Георгија”, каже наш саговорник.

Он напомиње и да су у комисији коју је оформио Синод и која је састављала извештај о стању у Милешевској епархији били епископи рашко-призренски Теодосије и зворничко-тузлански Хризостом, који су и чланови Синода.

„Поставља се питање како су им они који су им тужиоци истовремено и пресуђивали”, каже наш саговорник.

Неким владикама смета пре свега начин на који се водио поступак против двојице епископа, кажу наши саговорници у врху СПЦ, али то не значи да они мисле да су милешевски и канадски епископ невини и да није било оправдања да се против њих поведе канонски поступак. Такође, део епископата сматра да ово питање треба да буде прва тачка дневног реда Сабора, то јест да се о судбини двојице владика расправља на самом почетку заседања. Тренутно се и око тога „ломе копља” у врху СПЦ. Досадашња пракса била је да се овакве одлуке доносе на самом крају заседања, после вишедневног рада.

С друге стране, Синод је у својим саопштењима у вези са одлукама које је донео о двојици владика навео да против њих постоје бројне притужбе свештенства и народа, због чега су и формиране комисије да испитају ситуацију на терену. И они се позивају на црквене каноне, наводећи, како је рекао епископ рашко-призренски Теодосије, да је комисија само прикупљала материјал и састављала извештај за Сабор. На основу тог материјала, „црквена влада”, како још зову Синод, донела је одлуке у случају владика Филарета и Георгија, оставивши Сабору да донесе коначну реч.

Синод је својевремено водио канонски поступак против још двојице архијереја: тадашњег епископа рашко-призренског Артемија 2010. године и владике Константина, који је управљао средњоевропском епархијом, 2012. године. Обојица су одлуком Синода привремено разрешени дужности епископа и обојицу их је Сабор, као највише црквено тело, коначно разрешио, чиме је потврдио одлуке себи потчињеног тела, односно Синода.

Иако наши саговорници верују да ће расправа о епископима Филарету и Георгију бацити све друге теме у други план, оне нису нимало за потцењивање и тичу се проблема који би могли имати далекосежне последице по српску цркву. Наиме, Сабор би требало да расправља и о Косову и Метохији, предстојећем заседању Свеправославног сабора следеће године у Истанбулу, обнављању дијалога са канонски непризнатом Македонском православном црквом.

Председник Србије Томислав Николић написао је нову платформу за Косово и Метохију, са којом ће се, према неким најавама, упознати и Сабор СПЦ. Такође, Београд и Приштина ће ускоро преговарати о положају српске цркве на Косову и Метохији. То је додатно актуелизовало питање живота цркве на Косову и Метохији, што је због осетљиве ситуације на терену последњих година једна од редовних тема Сабора.

Што се тиче канонски непризнате Македонске православне цркве, медији из ове земље већ најављују да би преговори могли почети почетком јуна, уз посредовање Руске православне цркве. СПЦ се, за сада, не изјашњава о „македонском питању”, али патријарх московски и све Русије Кирил потврдио је да су преговори поново постали актуелна тема. Он се 9. маја састао са македонским председником Ђорђем Ивановим и поручио да је неопходно уложити напоре како би се регулисао канонски статус православља у Македонији. „Неопходно је да се постепено померамо ка решењу проблема и да га решимо мирно, без конфликата, на канонској основи”, изјавио је патријарх Кирил.

——————————————

И Артемије могућа тема

Незахвално је у овом тренутку говорити о томе хоће ли се Сабор позабавити и писмом које је патријарху српском Иринеју упутио папа Фрања, понудивши му, у вези са најављеном канонизацијом кардинала Алојзија Степинца, дијалог о спорним историјским дешавањима из Другог светског рата. Постоји могућност да Сабор задужи архијереје чије су епархије у Хрватској да се баве тим питањем. Коначно, неки медији објавили су да би највише црквено тело могло да се бави и питањем активности рашчињеног епископа рашко-призренског Артемија, који је ранијом одлуком Сабора, враћен у ред монаха. Артемије је недавно рукоположио у чин хороепископа некадашњег игумана манастира Црна Река, Николаја и откако је рашчињен, води „Епархију рашко-призренску у егзилу” и не признаје саборску одлуку о свом рашчињењу. Са гледишта српске цркве и црквених канона, он, наравно, као монах није могао никога да рукополаже. Са Артемијевог гледишта, одлука Сабора да га рашчини је неканонска, због чега он себе и даље сматра епископом.

Јелена Чалија

(Политика, 14. 5. 2015)


Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-4u1



Categories: Вести над вестима

1 reply

  1. Iz clanka saznajem da je Papa Frane (tako Papu zovu u Dalmaciji) ponudio Patrijarhu Irineju dijalog o spornim istorijskim desavanjima iz II Svetskog rata.
    Obzirom da su komunisti totalno iskrivili nasu istoriju (posebno II Sv. rata), mislim da bi pruzenu ruku trebalo sto pre prihvatiti i to, na najvisem nivou.
    I srpska i hrvatska crkva su tesko stradale od komunista. Hrvatska znatno manje jer je imala potporu van zemlje.

Оставите коментар