Документарни филм „Генерал Михаиловић – Херој и казна“ (видео)

Овај филм, на начин озбиљан и одговоран, показује сву трагедију једне војске у Другом светском рату. Он би морао постати „визуелна лектира“ за нова поколења Срба (Владимир Димитријевић о филму „Генерал Михаиловић – Херој и казна“)

 

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ


Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-4pm



Categories: Поново прочитати/погледати

21 replies

  1. Поводом текста Владимир Димитријевић: Поводом филма „Генерал Михаиловић – Херој и казна“, господин Рајко Максимовић је написао коментар:

    Текст о „документарном“ филму о Дражи Михаиловићу је препун произвољности и неистина. Дража, као командант југословенске војске, која је поражена, повлачи се у шуме и пар месеци води герилску борбу. Али, колико знам, после неколико диверзантских убистава, када Немци објављују указ: 100 за 1 – Дража обуставља непријатељство, тј. оружану борбу против Немаца.
    У лето, 1941. отац, мајка, брат и ја смо из Београда отишли у дедину кућу у Сокобањи. Променили смо неколико возова и аутобуса али смо ипак стигли! Из немачког Београда у дражиновску Сокобању! Отац се касније вратио у Београд, где је био професор у Средњетехничкој школи. Он нам је слао писма (цензурисана) и дописнице а такође и новац („Недићеве“ динаре). Дакле, иако у Сокобањи није било ни једног Немца, немачки Београд и четничка Сокобања су били у истој територији. Не сумњам, да је Дража мрзео Немце, као окупаторе али је ипак прихватио нешто као „вазални однос“. при чему се „уздржавао од свих преговора с Немцима и остао веран савезницима“. Како су онда четничка Сокобања и немачки Београд били на заједничкој територији?
    Такође не знам, колико је он – као врховни командант – имао утицаја на своје подређене – Калабића, Кесеровића, Косту Пећанца. Али убрзо се испоставило, да су заједнички непријатељи Немцима и дражиновцима – били партизани.
    А када су крајем 1944 Руси и партизани ослободили Београд и наставили на север, четници су се заједно са Немцима повлачили.

    У тексту се каже „да су га западни савезници издали“. У Титовом штабу је био Черчилов син Рандолф, лично. А код Драже, такође, неко из Енглеске. И они су извештавали своје „газде“ о ситуацији. Свакако је извештач из Дражиног штаба јавио, да се Дража, односно његови војници, више не боре против Немаца. Дакле, нису „западни савезници њега издали“, него он њих! Зато су му и ускратили помоћ.

    Такође, није објашњено како много америчких ваздухополоваца било је спасено и враћено под савезничку контролу, када су четници били на немачкој територији и нису имали директан контакт са Американцима? Могли су само да их некако „дотуре“ партизанима?
    Даље, у тексту пише чињеница да су га (Дражу) Немци сматрали својим главним непријатељем, што је тотална којештарија!
    Филм изванредно приказује допринос Југословенске војске савезничкој победи у Африци Откуд наши војници у Африци??? Зар они нису били потребнији у Србији?
    Ово нека послужи као најбољи доказ свима да су комунисти у пуној сарадњи са усташама и Немцима а у своје редове примили су сав олош који мрзи Југославију и Србе“. И ово је тотална лаж! Партизани су се збиља борили против Немаца и усташа!
    А тек ово: Јер, Краљевина Југославије није капитулирала, пошто су краљ Петар и његова влада одбили да предају признају, најављујући рат до коначне победе; комунисти су, све до Хитлеровог напада на СССР 22. јуна 1941. године, били савезници нациста, тотални фалсификат! Како и где су били савезници нациста???
    Титова војска је, према Уставу Краљевине Југославије, имала улогу пете колоне, а Немци су, у јесен 1944. хтели да се предају западним савезницима и Дражи, а не партизанима, итд Будалаштина и тотална лаж! За време краљевине Југославије „Титова војска“ није постојала!

    Jednog jutra (u Sokobanji), u potoku je nadjeno 6 zaklanih ljudi!
    naravno, bez ikakvog sudjenja! Jedan od njih je bio izvesni Stefanović (zaboravio sam mu ime), mamin prijatelj, koji je bio vlasnik vile „Jasna Poljana“. Da li mu je jedini greh bio to što mu se vila zvala isto kao Tolstojeva? Drugi, meni poznati, bio je Mile Jevtić, zvani Štrba, kod koga su se ljudi okupljali, da iza debelih zavesa, slušaju Radio London. Verovatno je to bio glavni greh…
    Ne kažem, da bi Draža bio saglasan sa time ali to su učinili njegovi ljudi, čiji je ON bio vrhovnni komandant.

    Saglasan sam da objavite moj tekst, združeno – oba dela.
    НАПОМЕНА: Рајко Максимовић (Београд, 27. јул 1935) је српски композитор, писац и педагог. Један од најзначајнијих музичких стваралаца данашњице, Максимовић активно ствара композиције за различите саставе. Рајко Максимовић је рођен 1935. године у Београду. Године 1961. дипломира композицију у класи професора Предрага Милошевића на Музичкој академији у Београду (данашњем Факултету музичке уметности). Четири године касније, 1965. магистрирао је композицију у истој класи. Након стеченог звања магистра, одлази на једногодишње усавршавање на Принстон Универзитет у Њу Џерзију (СAД), током ког се посветио медију електронске музике. Године 1963, изабран је за асистента на Катедри за композицију и оркестрацију Музичке академије у Београду, а 1967. и у звање доцента. У пензију (2001) отишао је са звањем редовног професора. Максимовић је добитник бројних награда, а дела су му извођена у земљи и иностранству. Током његове каријере, одржане су четири ауторске вечери овог композитора, а највећи део његових остварења је снимљен. Посебно треба истаћи троструки ЦД из 2002. године и још два „сингла“, издата 2009. године, а такође и ДВД Пасије – све у продукцији ПГП РТС-а. Године 1995, ТВ Нови Сад је снимила педесетоминутни филм о овом композитору и његовом стваралаштву. Максимовић је и аутор аутобиографске трилогије под насловом Тако је то било (1998, 2001, 2002).

  2. Dodao bih ponesto na secanje Rajka Maksimovica :

    Za razliku od drugih delova Kraljevine Jugoslavije, Srbija je posle kapitulacije okupirana, rasparcana i obezglavljena.
    Za razliku od drugih Jugoslavena, Srbi su poslati u nemacke logore.
    Ceo oficirski kadar, vojnici, patrijarh, politicari, vidjeniji gradjani . . . su u nemackim logorima. Drugi deo srpske elite je u Londonu.

    Neki, koji su se odmetnuli (JVUO i partizani), krecu u borbu i ubijaju nesto Nemaca.
    Posle strahovite odmazde, kada je streljano vise hiljada ljudi (Kraljevo, Kragujevac i okolna sela), ustanici prestaju borbu i u Srbiji vlada relativni mir, sve do povratka partizana iz Bosne.

    U tom kontekstu, samo je zlikovac mogao da iz zasede ubije Nemca i pobegne.
    Znajuci da ce sutradan, za svakog ubijenog Nemca, biti streljano stotinu nevinih gradjana.

  3. @Deda Djole
    Е мој Деда ђоле! Какве везе има твој коментар са коментаром Рајка Максимовића? Изгледа, да си заборавио, да су и хајдуци и ускоци правили заседе и бежали?

  4. Dobro Slobodane, da te nesto pitam :

    Jel bi ti cenio Srbina koji ubije Nemca pa pobegne, znajuci da ce sutradan biti streljano 100 nevinih seljaka ?

  5. @Deda Djole
    Историја ти каже, да нема цене за слободу. Сети се мало од Термопила па надаље. Можда је било тешко поверовати, да ће некоме пасти на памет 100 за једног? А ако је некоме то пало на памет, тај ти није дао велики избор. Уосталом, верујем да ти је познато, какви су немачки планови били са „нижим“ расама, па и са Словенима?. Ако би ти пристајао на то, ја не бих. Иначе у ратовима тешко да има невиних!

  6. Није више у опште питање да ли је ЈВуО била антифашистичка. То је беспоговорна сторијска истина око које нема расправе.

    Питање је да ли су партизани били антифашисти? То не може да се докаже. Од случаја до случаја. Час колаборација, час сукобљавање.
    Титови комунисти, који су предводили ову паравојну и анти-државну и нарочио анти-српску формацију, без сумње нису били антифашисти. Њихова идеологија је била ВЛАСТ у сарадњи са било ким и било како, највише чињењем масовних злочина. Ти злочини у већини наших предела превазилазе масовношћу и бестијалношћу нацисте. Што су партизани већином били такође Срби, само повећава тежину њихових злочина.
    Према нацизму, као цивилизацијској пошасти, титовци су били индиферентни.
    Не може бити српске катарзе, ни помирења, док се то јасно не каже и преживели комунистички злочинци не изведу пред суд. Јер, такви злочини не застаревају, па је кажњавање починиоца наш неизбежан дуг према жрвтама титоистичких злочинаца.

    У доказивању да су били „антифашисти“, титовци се највише хвале тиме што су у Србији, у заседама иза какве врзине убијали неколико Немаца, после чека је следила стравична одмазда.
    Не треба заборавити да је у Србију убачено око 500 „професионалних револуционара“ и то уз помоћ усташа и Гестапоа – јер, не заборавите – у почетку комунисти и нацисти беху савезници, те им је заједнички интерес био слабљење традиционалног народног српског бунта, до кога се знало да ће прво у Србији доћи.
    Ваља још једном поменути: ТВ серија „Више од игре“ је снимљена по истинитом догађају. Само завршетак није бежањем комуниста у шуму, већ одлазак на заједничко „другарско вече“ са нацистима у кафану. У то време, шуме су већ биле пуне четника.

    Чињеница је такође да су партизани ударали у леђа четницима док су четници водили борбе са окупаторима. После су лагали да је било обрнуто и та комунистичка лаж је дефинитивно раскринкана.

    Међутим, у другим крајевима КПЈ је водила сасвим различите, често супротне стратегије од ове у Србији.
    У Срему, партизани су се држали пасивно, сакривени у шумама Фрушке Горе, док су усташе вршили чишћење српских села. Образлошење је било – „Наше акције би изазвале још већу одмазду над становништвом“.
    У Босни, наивни борци су одвођени у бесмислене јурише на митраљезе немачких и усташких бункера, док је у селима нејач остављана без заштите, на милиост и немилост усташама.
    У Црној Гори и Херцеговини извршена су „лева скретања“ која се ни по чему не разликују од усташких погрома над Србима.
    Али, од изузетне важности за разумевање стратегије КПЈ је што је у Црној Гори НАРЕЂЕНА КАПИТУЛАЦИЈА ИТАЛИЈАНИМА, мада је ту одмазда била 5 цивила за једног војника и 10 за официра. Комунисти су са БЕЛИМ ЗАСТАВАМА изашли пред Италијане. Тако је пропао Тринаестојулски устанак. Влада Дапчевића замало нису стрељали што није хтео да се преда, већ је побегао са тридесетак бораца у брда. Зашто су то урадили? Зато што нису успели да успоставе контролу над општенародним устанком.
    У другим крајевима, Словенији, Загорју и сл, нису радили ништа.

    Највећи број комуниста за време рата је страдао у међусобним разрачуњавањима, чисткама и денунцијацијама, не у сукобима са фашистима. И то опет питање да ли су послати намерно у смрт. Керестинец, Мустафа Голобивић, Иво Лола Рибар, Саво Ковачевић… ИТД.

  7. @Ђорђе Ивковић
    Појави се нови баја пун „знања“, на општу радост. Симпатично скоцкано, са шлагом на торту. Ко је тај Керестинац, ко је Мустафа Голобивић?

  8. Поштовани mlinarevic,
    Било је Хрвата који су заиста веровали у комунистичку, а не, као Ви, усташку идеју. Њих су одмах, након „провале“ у Загребачкој ћелији, похапсили и сместили у Кререстинец. Након тога, Тито је организовао холивудску акцију, којом приликом су сви невероватно лако спашени из затвора, али, о гле чуда, омашком није организован њихов превоз до првог брда, те су сви побијени чим су изашли.
    Тако је у НДХ решен проблем бољшевика.
    На задовољство Кватерника, Мачека, Павелића, Тита. Па и вашу, ако Вам није блам да стајете у ред са поменутим величинама.
    Мустафа Голубић је био најпре српски четник. Након тога је био заведен комунистичким идејама. Вероватно је убио Лава Троцког. Стаљин га је послао у Србију да ликвидира Тита, и преузме комунистички покрет, јер је Стаљину тада већ постао приоритет борба против нациста, чему се стари аустроугар коме сте Ви очито верни, супротставио. Зато је Тито својим ЅЅ пријатељима издао Голубића. Мустафа Голубић, у бити четник, је једини бољшевик који ни под каквим мукама није проговорио.
    Желите ли да наставимо са набрајањем комуниста које је Ваш Тито побио, или желите да пређемо на тему масовних злочина које су Ваши комунисти, и чини ми се, Ваши најближи рођаци, чинили над Србима, комшијама посебно?

  9. У аламанаху “Слоге” за 1951. годину објављен је текст потпуковника Мирослава Станковића под насловом “Са Дражом од Брчког до Равне Горе”. Потпуковник Станковић је пратио ондашњег пуковника Дражу Михаиловића од 11 априла до његовог доласка на Равну Гору 15 маја 1941. године. Ово је без сумње најбоље сведочанство свих догађаја, који су били везани за рад и живот Драже Михаиловића у том периоду, како то лепо рече Милорад Лукић, уредник аламанаха “Слоге”. Овај текст сам у целости припремио за све читаоце сајта Стање Ствари.

  10. Поштовани г. Буковићу,

    Текст ппуковника Станковића ћемо, због његовог значаја и обима, објавити као посебан прилог: међу коментарима се често ствари загубе.

  11. @Ђорђе Ивковић
    Уместо, да се радујете, што су се комунисти међу собом убијали, Ви причате недоказане и недоказљиве приче. Написали сте: “ Керестинец, Мустафа Голобивић, Иво Лола Рибар, Саво Ковачевић“. Голобивића ми је непознат. За Голубића знам, а кад у папазјанију додате и Саву и Ива, фикс идеја је комплетна. Очигледно сте неки новак на овом сајт, јер сам о себи за годину дана довољно написао да је заиста ДЕТИЊАСТО, да ме проглашавате за усташу и носиоца усташких идеја. То је у сваком случају јадно и бедно са Ваше стране.

    @Deda Djole
    Надам се, да си у успоменама човека који је био са Дражом, нашли и податак, да су Немци одмазду 100 за једног увели знатно пре него што је у Србији било партизана. И поред те претње, Дража је остао у шуми, није се предао, борио се. Надам се, да ће ти то помоћи, да схватиш колико си ГЛУПО питање упутио мени у претходним коментарима. Сада могу и одговарајући одговор на твоје питање “ Dobro Slobodane, da te nesto pitam : „Jel bi ti cenio Srbina koji ubije Nemca pa pobegne, znajuci da ce sutradan biti streljano 100 nevinih seljaka ?“, да дам. Тешко је рећи шта би човек у неком претходном времену урадио, али ако је Дража преузео одговрност за могућност коју су наговестили непријатељи, одговрност бих преузео и ја. Чињеница је, да Немци баш и нису били доследни у томе, те је Дражина, па и партизанска борба, победила немачку идеју о одмазди. Или мислиш, да после Крагујевца и Краљева ниједан Немац није убијен? Или си несвесно потврдио, супротну тезу, да се Дража у Србији није ни борио против Немаца и није убио ниједног Немца?

  12. @ mlinarevic
    Ако знате ко је Мустафа Голубић, што спамујете?
    Што би се неки Србин радовао или туговао што су се комунисти убијали међусобно? Какву ми корист имамо од тога? За тему је битно да су се таманили више међу собом него у сукобима са окупатором. Више је Тито побио комуниста него Немци и усташе. А највише су побили у сурадњи. Па су то прогласили за „антифашизам“.
    Немојте само рећи да нисте чули за „пасја гробља“? Да не знате за злочине партизана у Београду? Нисте чули за Рајину шуму код Новог Сада? Ликвидације без суда. Толика пљачка, насиље… Чули сте за судбине војводе Бојовића и пуковника Гавриловића? Све злочини без казне. Па таман и да је неким чудом Титов несој могао потпасти под „антифашизам“, како их тај епитет може амнестирати?
    А Ви нешто видели у Соко Бањи, па је то ваше виђење мета-истина.
    Ја Вас питах, а Ви неодговористе, како се зову ваши који су у том особађању Србије од Срба учествовали, и како су се звале њихове жртве. Знате сигурно.
    Папазјанија је у вашој глави, г. mlinarevic. Невоља је што је то организована папазјанија.
    За нас је данас савршено неважно да ли се терористичка организација зове УЧК или ОНА или како друкчије. Знамо ко су.
    Иста ствар је са усташама и партизанима. Туђман, и сам истовремено и партизан и усташа, је јасно рекао да су за стварање неовисне државе Хрватске подједнако заслужни и Павелић и Тито. Исти ђаво, друго паковање. И да није то рекао, знамо да је тако. И занамо да је то стварање етничи чисте Хрватске праћено масовним убијањима, геноцидом над Србима.
    Онда се појави црногорски зликовац Јово Капа и каже да је он „ослободио Србију“. Онда извесни Трешњић опише како је о „ослобађање“ у стварности изгледало.
    И нађе се пар дебила да у то поверује. Е то је, г. mlinarevic, расна фикс-идеја!
    Што се онда буните што Вас сврставам у усташе?
    Сами партизани сведоче како су и где су махали белим заставама – у ЦГ се предали Италијанима, а Владимир Велебит описује како је у друштву Коче Поповића и Ђиласа са белом заставом кренуо на „Мартовске преговоре“, па му је, сам је сведочио, „најтеже било док су их након предаје физички злостављале усташе“. После, кад су их прихватили Немци, све се разјаснило те су слободно и комотно шетали Загребом.
    За то време, „херојска комунистичка борба“ у Србији је изискивала невероватне жртве. Десетине хиљада /имате у поменутом филму/ само 1941. Толико није поднела Француска док није окупирана. Е, после, та борба се фокусирала на „ликвидацију класних непријатеља“, што ће рећи виђених Срба. Исто оно што су радили Аустроугари у Великом рату, Шиптари на Космету, Турци за вакта. Иста школа.
    Али не! mlinarevic је дететом нешто видео у Соко Бањи.
    Нисте Ви, г. mlinarevic, јадни и бедни. Ви сте шлосерски Србин, најгоре домаће зло.
    Није без разлога давно написато:
    „Не бојим се пасијега кота,
    Нека га је ко на гори листа.
    Но се бојим од зла домаћега.“

  13. Алал вера уредништву, што пропуша овакав коментар неког Ђорђа Ивковића! Сада можемо опуштено да се пљујемо. Мени његове изговорене будалаштине, много и не сметају и лако ми је да наставим „дијалог“ са поменутим „стручњаком“, ако могу да очекујем исти третман?

  14. Г. Млинаревићу,
    Ово није НЕКИ Ђорђе Ивковић него чувени НИМБУС – верујте да он пристојније не може, знамо се дуго 🙂

    Мислим да је свима нама учинио што се напрегао да пише овако!
    Александар Лазић

  15. Е, са`ће се офирамо?
    Које моје „будалаштине“, молићемо фино?
    Е, због таквије финоће, ја фине дискуте ****** *** ******.
    Учитиф,
    Ђорђе Ивковић, конспирацијски Нинбус.

  16. `Звинте, г. Лазићу;
    Пошто сте Смедеревац, рачунам да знате да је „шиљкан“ средство за обување, не за секс, те не реазумем онолике звездице које постависте уместо уљудног коментара.

  17. Господине Лазићу, сада се сетих разговора, са Нимбусом, а питао сам се где је кумулус. Ваљда облаци обиђоше земљину куглу и стигоше поново до нас, да нам очи отварају. Ако, ако, истерасмо неког Ђорђа на видело. Отвористе ми очи! Ја помислио неки новак, а оно стари знанац. Наравно, да је потребно офирање, како би могли разговор и речник, да прилагодимо.

  18. Kačio sam se sa samonabeđenim oreolom dok je još bio samo anonimni nimbus. Sećam ga se kao jedva primetnog ****** ****** dok se napuvavao među kumulonimbusima, stratusima i cirusima.
    Iz čarobne lampe ***** ******* eto nama Aladina!
    Iz **** ***** šta bi drugo do gore već viđene izmaglice!

  19. He, he, gosn Laziću, od kad je pa zabranjeno na Stanju pominjati DIM koji se, kao što nam je svima poznato, pre Aladina pojavljuje iz njegove čarobne lampe?!

  20. :)))
    Добри сте.

Оставите коментар