Драгослав Пакић: Било једном на брдовитом балкону

Била тако једна банана државица, толико мала и ситна да је цела стала у саксију цвећа. Мирисала је заносно и била је украс – неки су је звали и лидером – целог брдовитог балкона. И поред тога, она није била задовољна собом. Зато су је из собе и избацили на балкон.

Srbija-Zastava-bana

Свесна своје величине и улоге коју су јој белосветски режисери доделили, државица је вапила, молила и преклињала еманципован и нормалан свет да је прими у своје окриље. У последње време је удвостручила напоре са молбама да уђе. Председник и потпредседник су молили у дуету надајући се да ће онима којима је молба упућена најзад доћи из дуета у главу.

Обећавали су куле и градове на води, народ на небу и пензије као што су некад биле. Нудила је државица своје учешће у светским револуцијама, добровољну вакцинацију и нерођене деце и клела се да, само за молидбени доручак, неће узимати храну припремљену од ГМО намирница. Позивала се на чињеницу да нема море, али има министарство морнарице; да нема нуклеарно оружје, али има Институт за нуклеарне сировине. Има чак и министарство финансија, а нема… после се кајала што је ово уопште помињала, мало су јој инстинкти задремали, али после дремања нема кајања.

Једини наш пут је ваш пут – инсистирала је државица. Ми смо навикли да се кунемо да са вашег пута не скренемо. Из уџбеника за средње школе избацили смо класично и превазиђено учење о доласку деце на овај лепи свет из најлепшег односа мушкарца и жене. Сада наше ђаке учимо како се наша деца више неће рађати без помоћи са ваше стране. Мало ли је?

Пристајемо на једнополне бракове с тим што ћемо у сваком од њих бити она, друга страна. Одричемо се свих родитељских права у корист наше деце и у вашу корист.

Ваш уважени господин Билт, у време када нам је било „Билт ил’ не Билт, питање је сад“, добронамерно нам је скренуо пажњу да ми „никад не пропустимо прилику да пропустимо прилику“. Речима америчке дипломатије то би могло да значи да смо ми шизофрен народ. Тако смо сазнали да су шведски и енглески исти језик, само нам не допире до мозга шта сад ту има да тражи и америчка дипломатија.

Тачно је и потпуно сте у праву када кажете да је наше срце окренуто Истоку, а хладна глава Западу. То је много пре вас запазио и покојни Виб када је написао да су „наше цркве окренуте истоку, а банке западу“. У питању су понуда и потражња. Ми можемо свега да се одрекнемо, чак и 15% сопствене територије, али када дође стани-пани, ми више нећемо ни оно што хоћемо. Такви смо. Рачунајте на нас!

vamo-tamo-(1)

И државица се није преварила. Из центра моћи, путем видео бима, почела су да стижу охрабрења, тапшања по раменима, уверавања да је држава на добром путу. Пут вам је, иако исправан, све чешће у одронима и ретко кад сасвим проходан – кажу они који су горе. Наше експертске групе су о нашем трошку изучиле проблем, расветљавајући га са све четири стране света, са нагласком на ону западну. Недвојбено је утврђено да до одрона долази због тога што ви на вашем упорном путу ка нама немате довољан број пропуста. Кроз њих би требало да се евакуишу сви вишкови воде, блата и сваког другог шљама. Када томе будете додали и нас, ствари ће бити много опасније и небезбедније.

Тврдње да до одрона на путевима долази услед појаве клизишта немају утемељења у нашим рачуницама. Ми клизишта узимамо као сигуран знак да вам је најзад кренуло и то нас посебно радује. Гледајте нас поново. Као богове. Хвала вам што сте наивни. Рачунамо на вас.


Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-47f

Advertisements


Категорије:Сатиристика

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s