Јелена Думић: Кирбијева метафора о ,,шизофреним” Србима

Сигурно сте бар у једном штампаном или електронском медију могли да прочитате  како је амерички амбасадор Мајкл Кирби отворено увредио Србе окарактерисавши их као „помало шизофреничне”. Као реакција на изјаву америчког амбасадора појавио се низ текстова српских интелектуалаца, у којима се углавном тврди да нам је дата колективна дијагноза, да нам је саопштено да смо луди, болесни, поремећени…, а да се са тим слаже и премијер ове земље.

kirbi-shizofreni

Оно што много више брине од изјаве Мајкла Кирбија јесте неспособност нашег јавног мњења да направи разлику између дословног и фигуративног значења употребљених речи. Запрепашћеност и увређеност наше јавности потиче отуда што је значење придева „шизофрен” из Кирбијеве изјаве протумачено ван реченичног контекста и због тога схваћено дословно. Ако, међутим, узмемо у обзир тему о којој је амбасадор Кирби говорио, као и реченични контекст, више је него очигледно да је придев „шизофрен” употребљен у пренесеном, тачније метафоричком значењу. Шизофренија је у изјави амбасадора Кирбија употребљена као метафора неодлучности и лутања у српској спољној политици, а не као оцена менталног здравља српског народа. Како би ово било јасније, анализираћемо метафорички систем на коме се темеље политички ставови амбасадора Кирбија.

Спорна реченица амбасадора Кирбија гласи овако: ,,Срби су помало шизофренични, срце вас вуче ка Истоку, али глава вас усмерава ка Западу.”

Најпре ваља уочити да је успостављен контраст између лексема срце и глава. Срце је доведено у везу са Истоком (Русијом), а глава – у везу са Западом. Тај контраст није нимало случајан и почива на оријентационим појмовним метафорама успостављеним још у 17. веку. Наиме, у епоси рационализма се веровало да су човеков интелектуални и емоционални живот строго одвојени. Сматрало се да је људско мишљење оличено у разуму, а да су емоције у потпуности ирационалне и самим тим непожељне. Такође се истицало да су различити људски органи задужени за човеково мишљење и емоције. Тврдило се да је мозак, односно глава задужена за рационално мишљење, док је срце задужено за стварање емоција. Пошто је анатомија људског тела таква да се, посматрано из човекове перспективе, глава налази изнад срца, још у епоси рационализма су успостављене две оријентационе појмовне метафоре: РАЦИОНАЛНО ЈЕ ГОРЕ; ЕМОЦИОНАЛНО ЈЕ ДОЛЕ. Из овога видимо да глава у Кирбијевој изјави метонимијски представља разум, док срце метонимијски представља емоције.

popovic-kirbi

Оно што треба такође знати да бисмо могли да разумемо Кирбијеву изјаву јесте да се оријентационе појмовне метафоре јављају најчешће у дихотомијама и да се увек, када се пресликавају на вредносни систем, једна од дихотомија оцењује позитивно, а друга негативно. Када је реч о дихотомији ГОРЕ – ДОЛЕ, позитивно се вреднује оно што се налази горе, а негативно се вреднује оно што се налази доле, те су у нашем вредносном систему успостављене следеће појмовне метафоре: ДОБРО ЈЕ ГОРЕ; ЛОШЕ ЈЕ ДОЛЕ. То, наравно, нема везе са објективном стварношћу, већ је реч о конвенционалном вредновању појава помоћу појмовних метафора заснованих на ненаучном искуству људи.

Дакле, пошто се разум (глава) налази горе, он је приликом одлучивања пожељан, а пошто се емоције (срце) налазе доле, оне су непожељне. Везавши Русију за срце (емоције), а Запад за главу (разум), амбасадор Кирби нам шаље јасну политичку поруку – да заправо немамо разлога да се двоумимо, те да је Запад логичан и очекиван избор.

Закључак који произилази јесте да амбасадор Кирби употребљава метафоре и метонимије како би нас убедио да је за нас у политичком смислу Запад бољи избор од Русије. Пошто амбасадор Кирби верује да је Русија у политичком смислу лош избор за нашу земљу, тежњу ка Истоку ће увек доводити у везу са срцем и ирационалним побудама. Обрнуто у његовом политичком дискурсу неће бити могуће – да се политичка тежња ка Западу доведе у везу са емоцијама и срцем, а тежња ка Русији – у везу са рационалним промишљањем наше државе.

vucic-kirbi

Како се у ову метафоричку слику уклапа шизофренија? У српској владајућој гарнитури и њеном бирачком телу постоји идеја да је могуће одржавати добре односе и са Русијом и са Западом, што је у овом тренутку немогуће. Процес приближавања наше спољне политике једној од те две стране метафорички је представљено као ПУТОВАЊЕ ДРЖАВЕ. На том путу држава има ВОДИЧЕ, који је, како истиче Кирби, вуку или усмеравају ка Истоку или Западу. Емоције су водич ка Истоку, а разум водич ка Западу. Пошто је немогуће следити оба водича у исто време и путовати у два супротна смера, као последице се јављају неодлучност којим путем треба кренути, поделе у друштву, као и идеје да је могуће кренути у оба правца. Како би се посебно нагласила неодрживост таквог размишљања, амбасадор Кирби је употребио придев „шизофреничан” у метафоричком значењу. За декодирање фигуративног значења ове речи од круцијалне је важности познавање њене етимологије. Назив „шизофренија” је скован од грчких речи skhizein = поделити и phrēn = ум. Дакле, акценат Кирбијеве изјаве уопште није на томе да смо колективно болесни или поремећени, већ да наш државни врх покушава да седи на две столице, јер ни у њему не постоји јединство о нашој спољној политици, и да залуђује грађане ове земље како је то могуће.

Порука коју нам Мајкл Кирби шаље своди се на то да су се политичке прилике промениле, да не можемо у сукобу између великих сила бити неопредељени као бивша Југославија, да се не може седети на две столице, да морамо одлучити шта желимо, те да он верује да је за нас бољи избор Запад од Русије. То је сасвим очекивана политичка порука једног америчког дипломате у Србији, изречена оштрим и неодмереним метафоричким језиком, са којом се можемо слагати или не слагати.


Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-43i

Advertisements


Категорије:Разномислије

Ознаке:, , ,

10 replies

  1. Хвала Јелени Думић за систематско и шармантно, рашчлањавање владајуће политичке семантике. Можда су корени „власти“ разума над осјећајима нешто дубљи у историји идеја, али то није толико битно. У медицинском смислу, од сјајног доктора Бројлера, ми као основну карактеристику схизофреније (старији терминолошки облик у нашој психијатрији), видимо идеоафективни расцијеп. ( У ранијој терминологији се означавала и као прерана деменција- dementio praecox.)
    У политичкој равни она се односи и на наше Господаре, који позваше Вучића у посјету. Када су тако, након Бриселског споразума прошетали Дачића по САД објавили су у „Данасу“ „да Америка уме да буде поуздан савезник“.
    Колико има идеоафективног расцијепа у том савезништву, који нам за Косово и Метохију на тацни, не даје ни реструктурирање дугова, за ИПАП ни „Заједницу српских општина“, него савезници намећу Велику Албанију и просјачко-колонизовану Србију?

    Свиђа ми се

  2. Измаче ми поента (тако је то кад разговарате са филолозима!). Др Бројлер је почео да примењује хумане методе контакта и рада са схизофреним пацијентима и постигао неке велике успјехе за своје вријеме. Хоће ли Американци тако да третирају нас, своје пацијенте?

    Свиђа ми се

  3. НИСУ СРБИ НИМАЛО СВИ ШИЗОФРЕНИЧНИ, А ЈЕСУ ШИЗОФРЕНИЧНИ НЕКИ СРБИ И НЕКИ АМЕРИКАНЦИ КАО И БИЛО КОЈИ ДРУГИ НАРОДИ У ПОЈЕДИНАЧНИМ СЛУЧАЈЕВИМА

    Има ту неке стварне истине о шизофреничности. На пример, вансветски пример српске двоазбучности и деобе народа и по писму у свом језику.
    Проблем је кад се каже „Срби су помало шизофренични“. Неки уситну јесу, лаи нису сви шизофренични, као што, ваљда, ни сви Американци, рачунајући и Кирбија, нису шизофренични. Не може се рећи „Срби су помало шизофренични“ баш исто као шпто се не може рећи ни „Американци су помало шизофренични“. Јер, неки јесу, а неки заиста нису шизофренични. Има нас који знамо да нисмо за наставак шизофреније“ у решењу питањ писма у Срба. Значи, нисмо сви такви каквима нас описа Кирби.

    Разумемо ми Кирбија. Хтео је да нас „поучи“, али је на тај начин могао да „поучи“ и његове Американце и све друге народе паушално, а ипак је ту „поуку“ упутио само Србима на тај начин.

    Свиђа ми се

  4. ЈЕДНО ЈЕ НАМЕТАЊЕ СРБИМА „ШИЗОФРЕНЕ СИТУАЦИЈЕ“ (ВУЧИЋ), А ДРУГО ЈЕ ДА СУ „СРБИ ПОМАЛО ШИЗОФРЕНУИЧНИ“

    Размемо ми Вучића зашто је оправдавао Кирбијеву изјаву. Просто речено, покушао је да га „извади“ као сталног госта у Србији. Али, шта би Кирби рекао Вучићу да је овај рекао Кирбију да су „Американци помало шизофренични“?

    Свиђа ми се

  5. „DA SE NE LAŽEMO“ (na tuđem pismu u svom jeziku)

    Заиста је доста шизофрено да „високом функционеру ДСС-а“ на говорници пише српским језиком на хрватскиом писму: „Da se ne lažemo“.

    Допада ми се слоган „Да се не лажемо“. Али је много важно да се не лажемо на туђем писму, као ни на свом, наравно!

    Свиђа ми се

  6. Веома интересантна анализа !

    Мишљења сам да Јелена Думић није изузетан, већ страшно надахнут тумач туђих речи ! И то није све, читајући њено излагање, неко би је могао сврстати и у алтернативног мас-линг-психо-терапеута !

    ‘Западна култура је путем језика извршила привремену анализу стварности и, у одсуству коректива, одлучно се држи те анализе као коначне. Једини корективи леже у свим оним другим језицима који су кроз векове независне еволуције дошли до другачијих, али исто толико логичних, привремених анализа.’
    Б. Л. Ворф

    Поведен Јецином веома инспиративном надри-анализом и Ворфовим начелом, понесе ме жеља да и ја напишем коју реч.

    Да ли празне метафоре могу решити све наше проблеме?


    Мајкл Кирби je отворено увредио Србе о-кара-ктери-савши их као „помало шизофреничне”

    Шта је манипулативно у метафори „помало шизофреничне”?
    Најпре, сам избор конкретног домена (здравља нације), којим се објашњава апстрактни домен (политички притисак и алиби за почињен геноцид). Људи су изузетно осетљиви када је реч о здрављу, па је таква метафора погодна да се изазову бурне емоције слушалаца. Уместо да се грађанима таксативно наведу империјалистичке претње и рационалним аргументима им се предочи да је намера запада да од нас начини колонију, Мајкл Кирби грађане убеђује ирационалним аргументима – помињањем страшне болести нације, као што је шизофренија, он се обраћа првенствено њиховим емоцијама, а не разуму.

    Зашто је Мајкл Кирби изабрао баш ту дијагнозу, шизофренију, а није нпр. грип?
    Одговор лежи у томе да је желео оправдати агресију, егзодус, геноцид и еколошку катастрофу коју је починила његова нација на тероторији целе Србије и српске покрајине Косово, али исто тако и алиби за безумност идеје деструктивне политике, којом затире снажну жељу једног истог народа, његову целовитост и нераскидивост.
    Јер, како би се могао оправдати тај страшни злочин, да је нација ‘помало грипозна?’ Никако, ‘прехлађен’ је веома лабава дијагноза за једну нацију, над којом би се оправдао причињен геноцид.
    Из овога видимо да се Кирби није изразио метафорично већ метонимијски и разумно, јер, само срце његове ‘метафоричне’ изјаве је у ствари емоционални алиби интереса политике коју заступа (и од које на крају крајева, живи).

    И ако Јелена Думић није нормативиста, требала би да смањи философски доживљај својих младалачких емоција, а нарочито, не би требала њено умисленије да издиже на национални ниво, зарад здравља личног разума и идејног портфеља.

    Свиђа ми се

  7. @ Ненад

    Мирјана Бобић Мојсиловић је написала текст за Новости у којем је изнела тезу да нам је Кирби саопштио како смо болесни.

    Међутим, она је данас прва на свом Твитер налогу поставила управо ову анализу и препоручила је својим пратиоцима за читање као квалитетан текст и анализу. То паметном говори да је млада ауторка објективна и да је свој посао урадила како треба.

    А то што Ви верујете да би било који дипломата заиста допустио себи да јавно коментарише психичко здравље једног народа и да му он одређује дијагнозу, па макар имао и најгоре мишљење о њему, много више говори о вашој перцепцији реалности и стању ваших емоција него што говори било шта лоше о младој ауторки.

    Свиђа ми се

  8. @ Stoja

    Мислите, Боби је дато право да прва јавно одбрани Кирбијев и Вучићев став да су Срби помало шизофренични?
    А затим, као што рекосте, да на свом твит налогу, тај став и потврди ‘квалитетном’ анализом млађане Јеце?

    Могу закључити, ви се слажете са Кирбијевим ставом, Вучићевом изјавом и анализама Бобе и Јеце?

    Ја се не слажем ни са једним наведеним, већ сматрам да су нас Кирби и Вучић увредили и захтевам да се извину целој нацији.

    Али исто тако, не сматрам да сте ви приглупи, душевно оболели и нервно растројени и ако се не слажете са мном.

    Свиђа ми се

  9. @ Ненад

    О Мирјани Бобић нећу ни да полемишем са Вама. Свима је добро познато какви су њени ставови о Европској унији, Америци, Западу и Вучићевој власти. Тврдити да је она истурена да брани Вучића – заиста је најобичнија параноја.

    О младој ауторки не желим такође да полемишем са Вама – јер се нисте ни удостојили да пажљиво прочитате њену анализу. Из њеног закључка је јасно да Кирбијеву метафору сматра оштром и непримереном, али је она и даље – само метафора.

    Пре него што изнесете суд о нечијим ставовима или му прилепите неку етикету, распитајте се о њему. Ауторка је једна од најобразованијих и најталентованијих младих лингвисткиња у нашој земљи. И уопште не подржава Вучићев режим нити политику коју спроводи Запад. И то се увидом у друге њене радове на Гуглу може лако видети. И свакако не би писала за овај сајт да има било шта против свог народа. А то што не жели да пише по туђим жељама и очекивањима, и у складу са популистичком хистеријом, јесте један од њених највећих квалитета – а то је интелектуализам.

    Свиђа ми се

  10. @ stojanka kovačević

    Нема потребе да објашњавате господину моје политичке ставове, нити било шта о мени.

    Своје анализе никада не подређујем својим политичким ставовима. Настојим да их пишем професионално и у складу са науком о језику.

    Ја не могу натерати господина да разуме да је то метафора српске спољне политике, будући да он не жели да је разуме. Уосталом, можда ни није у стању да је разуме.

    Међутим, Кирбијеву поруку беспрекорно разуме господин Бранко Драгаш, иако је по струци економиста, а не лингвиста. Из његовог писања се види да је сагласан са овом метафором, иако је русофил и оштар критичар Вучићеве власти. Кога интересује, може на његовом сајту прочитати кратак текст под називом ШИЗОФРЕНО. Видећете да он подржава ту метафору јер му је јасно да је она првенствено упућена нашем државном врху, а тиче се начина на који води спољну политику. Остављам линк: http://www.dragas.biz/sizofreno/

    Кирби ту политику метафорички назива политиком шизофреније, а господин Драгаш је у неким својим текстовима метафорички назива политиком курвања. Тврдња да Кирби нама саопштава дословно да смо умно поремећени била би еквивалентна тврдњи да Драгаш дословно саопштава да се наш државни врх бави проституцијом.

    Можда је и господин Драгаш потплаћен да брани Вучића и Кирбија, а ја нисам обавештена.

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s