zoran-radovanovicЈедна од многих разлика између судске и научне истине је у томе што су судске одлуке, у крајњој инстанци, неопозиве, док науку одликује вечно трагање, па су научне истине подложне сумњи и сталној провери. Уз то, у суду пресудну улогу могу да имају адвокати и један или два судска вештака, док се у науци ставови заснивају на консензусу, или бар већинском мишљењу целе научне заједнице, односно њених најугледнијих представника (наравно, узимајући у обзир до тог тренутка утврђене и доступне чињенице).

Отуда настају неспоразуми када судска већа и пороте зађу у област науке. Један од еклатантних примера из историје медицине је одлука филаделфијског суда да градске власти обештете са 25.000 долара извесну Аниту Менард која је 1949. пала на плочник, излазећи из трамваја, а шест седмица касније јој је дијагностикован тумор дојке на месту где се повредила. Пресудно је било мишљење вештака да, осим повреде, не постоји други ваљан разлог зашто би здрава жена добила рак.

У сасвим блиској прошлости, судови су се често бавили одговорношћу дуванских компанија за појаву рака плућа. Током такозваног трећег, за индустрију најпогубнијег, таласа тужби, на размеђи два века, Филип Морис и сродне фирме су жртвама пушачког рака и њиховим породицама у САД морале да исплате огромне суме новца. Између 1995. и 2005. тужитељи су добили 31 од 75 покренутих процеса, а седморо жртава, за које је до тада био окончан и апелациони поступак, на име компензације су стекли 115 милиона долара.

Поред обештећења оболелима, компаније су посебно плаћале и казне због обмане потрошача. У првој инстанци, оне су биле драконске, па је, рецимо, пресуђено да нека Бети Булок добије 850.000 долара на име одштете, а да се Филип Морис додатно казни са невероватних 28 милијарди (та казна је касније сведена на разумнијих 28 милиона) долара. Иста компанија је крајем 2011, у поступку који је покренула удовица преминулог Џесија Вилијамса, морала да исплати казну од 99 милиона долара.

У свим тим случајевима дуванска индустрија је проглашена одговорном не зато што је дуван штетан, већ зато што је сазнања о штетности крила и покушавала да оспори чак и када су епидемиолошки подаци несумњиво указивали на узрочно-последичну повезаност. Суочене с ризиком банкрота, дуванске компаније су на крају прихватиле поравнање са властима САД и исплатиле им астрономских 206 милијарди долара.

Разлика између судског процеса у Филаделфији због пада из трамваја и каснијих пресуда против произвођача цигарета садржана је у снази доказа. У првом случају, грађеном на слободном уверењу вештака, реч је о такозваној лошој или лажној науци (псеудонауци), а у другом случају на медицини заснованој на доказима, као данас опште прихваћеном концепту који су пре више од 30 година развили клинички епидемиолози с канадског универзитета Макмастерс.

Последњих година судска пракса и научна медицина најчешће се преплићу у области вакцинације. По свом одјеку у међународној јавности, издваја се пресуда основног суда у Риминију из 2012. да се дечаку Валентину Боки исплати 175.000 евра због аутизма који је, наводно, настао после вакцинације против малих богиња, заушака и рубеоле (ММР). Породица је поднела и додатни захтев за обештећење у висини од милион евра.

Иста вакцина је и раније била предмет судских процеса. Тако је мали Британац Роберт Флечер 2010. добио 90.000 фунти, али је он имао запаљење мозга, а не аутизам. Такође је породици девојчице Хане Полинг у САД 2008. дато на име одштете милион и по долара, с образложењем да је девет вакцина које је примила у истом дану могло да изазове испољавање аутизма, за који је била предодређена због већ постојећег озбиљног унутарћелијског оштећења на нивоу митохондрија.

Ипак је случај Валентина Боке био преседан, па су га противници вакцинације у разним земљама славили као „доказ“ везе између ММР вакцине и аутизма. Притом су пренебегавали чињеницу да је пресуда била упадљиво климава и без већих шанси да опстане на вишим судским инстанцама. Тако се и десило. Прошлог месеца је Апелациони суд у Болоњи поништио ранију пресуду, уз образложење да прост временски след две појаве не означава њихову узрочну повезаност, утолико пре што су код Валентина изостали знаци постепеног развоја аутистичног поремећаја након вакцинације, какви би се очекивали да је постојао узрочно-последични механизам. Преостао је, у случају жалбе породице, Врховни касациони суд, али он не разматра већ утврђено чињенично стање, већ само правилност формалног поступка, тако да се пресуда може сматрати коначном.

Прерано одушевљење противника вакцинације пресудом основног суда у Риминију заснивало се на неколико заблуда. Прва је веровање да одсуство тачних сазнања о узроцима аутизма даје основа за подршку било ком тумачењу. Хипотеза о вези вакцинације са аутизмом је неприхватљива из много разлога, а један од њих је што је много доказа да узроци овог поремећаја здравља постоје у наследној материји још пре зачећа или настају деловањем спољних чинилаца током развоја плода, дакле пре рођења.

Друга важна заблуда је да суд, ако се само потруди, може у сваком појединачном случају да докаже везу између вакцине и неког нежељеног дејства. То је само некада у домену реалног, рецимо када се даје жива вакцина против дечје парализе, па дође до млитаве парализе. Такав исход настаје изузетно ретко, једном на скоро два милиона датих доза, па се у подручјима где је ризик оболевања висок сматра прихватљивим, утолико пре што вакцинални сој вируса кружи у животној средини и води прокужавању осетљивих који нису вакцинисани.

Нежељена дејства вакцинације најчешће не могу да се разликују од истих појава изазваних другим чиниоцима. Примера ради, низ различитих узрока има за последицу упалу мозга, а међу њима и ММР вакцина. Ризик је минималан, процењује се да је један на милион датих доза, али не може да се искључи.

У таквим случајевима суд се руководи принципом да је боље обештетити стотину деце оштећене другим узроцима, него ускратити праведну надокнаду једној жртви вакцинације. Дакле, уколико постоји разумна сумња да је поремећај здравља последица вакцинације, тужба се прихвата. Тај принцип се у великој мери злоупотребљава на западу, нарочито у САД, где постоје адвокати специјализовани за пражњење компензационих фондова махинацијама.

Аутор је професор универзитета, епидемиолог

Наслов: Стање ствари

(Политика, 21. 3. 2105)

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ


Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-3WJ

Advertisements