Вратио сам се са путовања у Фочу и Подгорицу, а у Београду је време без боје. Кишно је и тамо одакле сам дошао. Као утеху свима који навијају за пролеће, а поготово пријатељима из Фоче шаљем „три нијансе плаве“ – фотографије снимљене у околини њиховог града пре неколико година, за време снимања документарне серије „Дрином низводно“.

На првој је електронско плава планинског цвета енцијана – ендемска врста, знам да га засигурно има на Маглићу на коме смо га снимили. На другој чудесна плаво-зелена Пиве која је прошла брану и приближава се Тари да се споје у Дрину. На трећој је небо које изгледа посебно плаво изнад пешчаних пирамида, такође близу Фоче (сличне онима у Ђавољој вароши, само мање, у ствари најсличније неком вестерн-пејзажу, техниколор, широко платно, Џон Вејн).

Јавно заверенички црквени сусрети за добро које је покренуо невероватни млади декан фочанског Православног богословског факултета, отац Дарко Ђого – са пријатељима у Фочи, а затим и у Подгорици, остаће ми у посебној успомени (до следећег виђења :), једино нас време није нешто послужило. Али људско сећање је чудна ствар. Већ почиње да ми се формира сећање које је у бојама много ближим пролећним и летњим него бојама ове јесење јадне зиме која никако да се повуче.

Људи са којима сам провео време у пријатељским и конструктивним разговорима дају ми наду у некакво „црквено пролеће“. Видећемо, дај Боже.

(Фејсбук страница ђакона Ненада Илића)

Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-3U4

Categories: Преносимо