Драгослав Пакић: Бела куга обојена у црно

Када се у бившој Југославији родио двадесетпетомилионити грађанин(ка), ондашња слободна и независна штампа је забележила како је то још један недвосмислени успех оца свих наших народа и народности и то без ичије помоћи са стране. А он не само да је био отац, него је и кумовао сваком једанаестом детету рођеном у срећној породици, због чега је био принуђен да по абецедном реду научи сва шиптарска имена. По том принципу, први омладинац Азем је и добио име а да се Власи нису досетили. Заузврат, Шиптари су морали да науче како се на српском каже „куме, изгоре ти кеса“, што се на крају и десило.

stanovnistvo-i-naselja-srbi

У тадашњој Југославији је било милион и двеста хиљада Југословена, углавном српског порекла, око дванаест милиона антисрба, претежно српског порекла и исто толико Срба, најразличитијег порекла: Црногорских Срба, Косовских Срба, Босанских Срба, Крајишких Срба, Војвођанских Срба, Србијанских Срба, Другосрбијанаца, Вансрбијанаца и понеки Србин европског порекла.

Док су се други множили, Срби су се делили.

Данас се у Србији годишње мање роди него што умре, или више умре него што се роди, око тридесет до тридесет пет хиљада људи. Скоро цело једно Ужице. У исто време се појави исто толико нових пензионера. Компрадорска елита сматра да смо остали на истом, да једно покрива друго. Другим речима, танте за бупе, или, како би рекао онај Андрић: што добијеш на ћуприји, изгубиш на Дрини. Важно је да још има оних који плаћају порез на радост и ползу ММФ-а и наших европских пријатеља.

Бела куга нас у црно завија.

Часописи који се баве техником преживљавања, објављују епохално откриће да цинк и витамин Ц помажу зачећу што је мушке главе млађих брачних заједница ослободило сваке креветне обавезе. Сада, како сами тврде, ујутру, уместо доручка, младој невести дају пола табле поцинкованог лима и три лимуна са све кором, а они девет месеци пију пиво, гледају фудбал и слушају ТВ рекламе које са осамнаест пута повишеним тоном нуде таблете за потенцију и хигијенске улошке као да смо, сачувај нас Боже, нација у менопаузи. То је нама, кажу, родна равноправност дала. Још тврде да би се, ако би се табле лима издавале на рецепт, осигурао пласман производа железаре Смедерево – што би само повећало њену тржишну вредност и ослободило наше врло руководство ноћних мора о продаји па би могли да нам праве децу.

Они старијег кова и присталице традиционалних метода рађања, на основу сопственог искуства, тврде да би решење могло бити поновно увођење вечерњих курсева сексуалног васпитања. Некада се, причају не без страсти, у домовима културе младим полазницама курса објашњавало да су они који хоће и могу – потентни, они који хоће а не могу – импотентни, а они који могу, а неће – барабе, пропалице и издајници рода свога. Углавном женског.

Дакле, кад је наталитет у питању, ми знамо у ком грму лежи зец. Само не знамо где је грм.


Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-3Jq



Categories: Четири стотине речи

Оставите коментар