У земљи у којој је дете од 11 година исувише мало да би нормално седело на задњем седишту аутомобила (по новом закону деца узраста до 12 година, уколико су нижа од 135 cm, мораће да седе у специјалним седиштима), са 11 година је довољно велико да добије предмет ПРЕДУЗЕТНИШТВО.
О томе је министар економије Сертић разговарао са министром образовања Вербићем. Инсистираће на томе да се овај предмет уведе у пети разред, макар као факултативни. Рекла бих да је жеља да се код детета изгради став, пре него да се постигне одређени ниво знања из ове области. Треба ојачати предузетничке компетенције ученика (?!). Ваљало би и да научи да разуме тржиште. Дакле, основна намера је да се на дете утиче психолошки и да му се „помогне“ да изгради предузетнички дух, са којим ће сутра ићи лакше кроз живот.
Ову идеју за сада негативно коментаришу углавном наставници, на својим форумима и на друштвеним мрежама. Идеја се прилично неприметно провлачи у сенци најављеног „дуалног образовања“, које није најавио министар образовања (што би у нормалној земљи било нормално), већ премијер лично. Премијер нас је са својом најновијом визијом упознао на мелодраматичној конференцији за новинаре, одржаној усред „српског Давоса“ на Копаонику. Тај бизнис форум иначе служи да Маријана Матеус и Снежана Дакић нађу мужеве. Не знам ни за једну другу благодет коју нам је тај скуп скијаша аматера икада донео. А ни ове две још нису нашле мужеве. Сазнали смо једино да је Вучић педер зато што тражи приватизацију Звезде и Партизана, и да тај исти пед… пардон, Вучић, има визију о дуалном образовању. Да ли је она добра или није, питање је. Суштински је добро да се ученици средњих стручних школа на време обучавају за практичан рад. С друге стране, и по оценама ММФ-а у Србији је привреда замрла, па остаје нејасно где ће се ти ученици обучавати.
И док се замајавамо таквим питањима, идеји још једног вршиоца дужности министра образовања, министра економије Сертића, не поклањамо довољно пажње. Једва да се провлачи кроз медије, док родитељи ћуте. Исти они родитељи који ће сутра прозивати само и искључиво просветне раднике због испирања мозга кроз које им деца пролазе. Тада ће бити касно.
Зато позивам родитеље да реагују сада. Позивам их као наставник и као родитељ.
Поставите себи питање да ли заиста желите да ваше дете од 11 година (или оно које ће за неколико година уписати пети разред) учи да разуме концепт тржишта и тржишних закона? Да ли је то време за јачање предузетничких компетенција? Да ли је случајно да се у Великој Британији тиме баве тек студенти, а да се у основним школама тиме баве у Естонији? Да ли ћете насести на фино нафиловану причу да се на тај начин развија креативност код деце? Да ли вам смета то што ваше дете све више припада држави, која га кроји и прекраја према својим лудачким амбицијама од којих на крају неће бити ништа, јер од Србина не можете направити Американца, какве год предмете наметнули деци? Да ли мислите да је детету од 11 година потребније слободно време за игру, спорт и хобије, или нови предмет?
Не дозволите да болесни умови, који уз наклон до земље слушају све што им из белог света нареде, силују детињство ваше деце. Ако сада прећутите, ћутите и убудуће. Немојте кроз неколико година прозивати просветне раднике због глупости и преоптерећених програма. Данас смо вам ми криви због неразумљивих уџбеника и превеликог броја података које деца морају да науче, а не знате да су то други изабрали и прописали. Ми смо „извршиоци радова“.
Немојте да и за предузетништво сутра буде касно. Реагујте на време.
Објављено уз дозволу аутора блога Клотфркет.
Опрема: Стање ствари
Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-3EV
Categories: Преносимо
Јасно је шта се у позадини ваља: треба удомити незапослене менаџере са разних приватних факултета који су, гле чуда, једним делом наклоњени СНС-у. То што реално нема потребе да се са предузетничким образовањем почиње (псхилошки, развојни и други разлози) нема везе. Сазнаје се да је у току семинар подржан средствима ЕУ под називом Основе учења и наставе где су главни материјали из пројеката финансираних од стране Сороша и УСАИД-а (интеркултуралност по Сорошевом оделу) и предузетништво по моделу Грађанских иницијатива и Достигнућа младих (видети http://www.ja-serbia.org/ и http://www.bips.rs/).
Јасно је да донација више нема из света и сав тај кадар који је био везан на донаторску цуцлу треба прехранити и води се интензивна кампања да се предмет Грађанско васпитање и Предузетништво буду уведени као обавезни. О коринсости тих предмета не бих овом приликом али треба истаћи да на се овај начин жели превасходно удомљавање искусних и прекаљених евроатланских кадрова и успостављање контроле над основним и средњим школама.
Не треба сметнути са ума да је у току припрема новог Закона о основама система и образовања да би се те “иновације” омогућиле. Срећу им кваре незадовољни наставници у штрајку. Има основа и да се шира заједница заинтересује за “реформе” образовања које треба за месец два да се десе јер су сви документи написани у складу са препорукама ММФ, УСАИД-а, Сороша и сличних.
А промене нису мале. Оне су радикалне. Чак можемо рећи да могу довести до штрајка просветних радника по обиму и интензитету озбиљнијих него штрајк адвоката.
Време је да се јавност заинтересује за ову реформу док није касно.
Reblogged this on Посматрач коментарисао.
Iskreno se nadam da od naše dece neće uspeti da naprave male amerikance mda se svojski trude.A istovremeno me interesuje šta bi to deca učila o preduzetništvu.O kom preduzetništvu u Srbiji ?Ja sam već neko vreme mali preduzetnik i osim veliih obećanja i priča da treba podržati preduzetništvo,ništa drugo se ne dešava.U školama i nema više zanimanja kojima bi deca mogla da se bave kao preduzetnici a i da ima ,ne znam šta bi radila sa tim diplomama.
Некада су обавезни предмети били и Марксизам и Оно и Дсз, па нико није постао марксиста (осим Вулина, а и он то ради само због пара) нити смо се боље одбранили и заштитили од унутрашњих непријатеља и неоружаних дејстава специјалног рата. Нема опасности да наша деца постану оно што нису, ма колико се просветне власти труде. Као што ни за реформаторе нема опасности да ће просветни радници да се побуне против реформе. Они штрајкују само због пара.
Ех, Бане, Бане. Мислим да ни ти не знаш шта си заправо хтео да кажеш, осим да, онако успут, пљунеш по школи и професорима (ти знаш зашто ти је то потребно). Коментар ти је некоректан из барем два разлога: 1) Пробао сам да живим од професорске титуле и части, али ме то није спасло плаћања рачуна. Једино што добијем на каси је: ”Професоре, то кошта толико и толико…” Дакле, примедба да просветари штрајкују ”само због пара ” лицемерна је… 2) … и нетачна. Видиш, заиста постоје људи који би хтели да раде нешто смислено, чак и када се оно бесмислено боље плаћа. Исто као што постоје људи који остају у овој земљи иако могу из ње да оду, а има – замисли – и оних који се враћају из којекаквих европа и америка, иако су могли да бирају где ће да живе. Горњи чланак ниси правилно разумео, сва је прилика зато што га ниси довољно пажљиво прочитао. Врати се барем на последњи ред: ” Немојте да …(…) сутра буде касно. Реагујте на време”.