Савет за борбу против корупције: Извештај о власничкој структури и контроли медија у Србији

Савет за борбу против корупције затражиће покретање истраге о утврђивању начина на који је у медије данас доспео Извештај о власничкој структури и контроли медија у Србији, додавши да ниједан примерак тог извештаја није достављен медијима.

savet-mediji

„Ниједан примерак Извештаја о власничкој структури и контроли медија у Србији није стављен на увид нити достављен ниједној медијској кући и свако позивање на Извештај јесте позивање на нелегално прибављен документ“, саопштио је данас Савет за борбу против корупције.

Савет у саопштењу наводи да ово представља еклатантан пример таблоидизације медија и сензационалистичког и неодговорног новинарства, те истиче да ће захтевати истрагу.

У саопштењу, Савет је навео да ће у току дана објавити Извештај о власничкој структури и контроли медија у Србији на свом сајту, што је учињено.

***

Данас је претходно агенција Бета пренела писање недељника НИН о садржају извештаја Савета у коме се наводи: Савет је закључио да више од половине анализираних медија нема јасно видљивог власника, односно од 50 посматраних медија 27 има нетранспарентно власништво.

Више од половине најутицајних медија има као крајњег власника компанију регистровану у иностранству, а проблематичне су оне код којих су власници офшор компаније, најчешће са Кипра, Британских Девичанских Острва, Кајманских Острва, где је готово немогуће утврдити правог власника.

НИН је пренео закључак Савета да на уређивачку политику медија пресудно утиче „гвоздени троугао“ медијских кућа, политичких структура и крупног бизниса.

Актуелни министар одбране Братислав Гашић из СНС-а, преко фирме „Сацо“ власник је телевизије ТВ Плус у Крушевцу, а управљачка права је у априлу 2014. пренео на директора Дејана Миладиновића.

Његов син, Владан Гашић, власник је телевизије ТВ Зона у Нишу, преко фирме „Зона плус“, а један је од власника и Спортске ТВ у Крушевцу, која је добила дозволу за емитовање у јулу 2014. године.

У одељку „Буџетско финансирање медија у власништву политичара“ добар део посвећен је ТВ Плус у Крушевцу у власништву министра Гашића, која је финансирана и буџетским новцем града Крушевца.

Војвођанска регионална ТВ Мост у власништву је родитеља Душана Бајатовића, потпредседника СПС-а. Та телевизија, како је утврдио Савет, добила је укупно 2,7 милиона динара, на основу решења покрајинског секретара за културу Милорада Јурића из јуна 2011. и априла 2012, а наредне две године примила је 2,4 милиона од Културног центра Новог Сада и 3,5 милиона од Скупштине града Новог Сада.

Министар унутрашњих послова Небојша Стефановић, индиректно, преко чланова фамилије или путем ранијих ангажмана, доводи се у везу са појединим медијима.

Како наводи Савет, Стефановић је у периоду 2004–2008. био директор маркетинга компаније „Интерспид“, у чијем је власништву био Радио Фокус. Иза „Интерспида“ стоји Петар Комљеновић, помињан у полицијској акцији „Мрежа“.

У извештају Савета наведено је да су 2012. године иза угашеног дневног листа Правда стајали људи блиски СНС-у. Удео од 48 одсто имао је Немања Стефановић, министров брат, 47 одсто Југослав Петковић, данас директор „Југоимпорта СДПР“, и пет одсто Никола Петровић, актуелни директор ЕМС-а.

Савет је упозорио и на другу врсту уступака власти – пореске олакшице.

Према подацима до којих је Савет дошао, од јула до октобра 2014. године укупан порески дуг свих медија износио је више од 3,2 милијарде динара или око 26 милиона евра.

По висини дуга, издвајају се ТВ Пинк, Новости, Политика и РТС. Укупни дуг ТВ Пинк је у том периоду износио 759,9 милиона динара и био је осам пута већи од дуга РТС-а, скоро шест пута већи од дуга Политике и више од 2,5 пута већи од дуга Новости.

„Најбољи пример за пумпање пореског дуга је случај Пинка, чији власник Жељко Митровић ресурсе своје телевизије годинама ставља на располагање најдоминантнијој странци која чини Владу“, пише у извештају Савета, који је утврдио да Телевизија Пинк није поштовала Споразум о одложеном плаћању пореског дуга од 705 милиона динара из фебруара 2013. године, којим му је омогућено да дуг измири у 15 једнаких месечних рата уз грејс период од девет месеци.

У међувремену, министар финансија Душан Вујовић је са ТВ Пинк 14. октобра 2014. године закључио нови споразум о одложеном плаћању дуга за обавезе у висини од 197,5 милиона динара, на 12 рата уз грејс период од 12 месеци. То би значило да би прву рату од 16,4 милиона динара Митровић требало да плати тек 25. септембра 2015. године.

Иако је Телевизија Пинк почетком фебруара саопштила да је платила пет милиона евра пореског дуга, Савет поставља питања зашто Пореска управа није раскинула споразум из 2013. године и принудним путем наплатила дуг када је утврђено да дужник не плаћа рате, зашто је склопљен нови споразум на јесен 2014. и да ли овакви услови важе и за остале пореске обвезнике.

У Извештају се помиње и Предраг Ранковић Пецони као вероватни прави власник ТВ Хепи, а у прилог томе иде чињеница да се све четири повезане фирме са ТВ Хепи налазе на адреси Александра Дубчека 14, на којој је и фирма „Инвеј“, која се везује за Пецонија.

Савет се осврће и на портал Е-новине, чији су власници са по 50 одсто Бранислав Јелић и Петар Луковић, и напомиње да се Е-новине истичу по пријатељским односима са бизнисменом Станком Суботићем Цанетом.

Седиште редакције је у Кнез Михаиловој улици, а власник стана у коме су смештене Е-новине је Станко Суботић, наводи се у извештају.

Најчешћи неформални притисак на уређивачку политику медија врши се преко оглашивача, тврди Савет и истиче да је приметно да обим и континуитет сарадње оглашивача и конкретног медија зависи од курса уређивачке политике.

Праћење оглашавања од јула до августа 2014. године показало је да је лист Политика рекордер по броју огласа од буџетских корисника (више од 250), у новосадском Дневнику доминирају огласи покрајинских органа, док је интересантно да се уНовостима Државна лутрија Србије огласила више од 50 пута.

На оглашивачком тржишту највећи проценат држе и даље два пула – агенције окупљене око „Дајрект медија“ (доскоро у власништву Драгана Ђиласа), а други пул чини осам агенција окупљених махом око Срђана Шапера, међу којима је и агенција „Секонд“, иза које стоји Горан Веселиновић, члан Главног одбора СНС-а.

У последњим годинама, како је утврдио Савет, опада удео „Дајрект медије“, која губи значајне клијенте, попут „Имлека“, „Агрокора“, „Комерцијалне банке“ и „Банке Интезе“.

Савет наводи да је већина медија са државним капиталом под директном контролом политичких странака, а први облик утицаја је путем њиховог финансирања. Финансијску контролу Танјуга, Савет препознаје посебно у току предизборне кампање 2012. године, када је Влада одобрила бескаматни кредит од 17,5 милиона динара, иако је Танјуг из буџета у 2011. већ добио више до 216 милиона динара.

„Још очигледнија контрола види се у укидању претплате за РТС и преласку на буџетско финансирање, па је тако РТС у 2014. добио 6,5 милијарди динара. Уз то, уз сагласност Владе, РТС-у је отписан дуг од 20 милиона евра према ЈП ‘Емисиона техника и везе’„, навео је Савет, а пренео НИН.

(РТС, 26. 2. 2015) 

ИЗВОДИ ИЗ ИЗВЕШТАЈА САВЕТА

Недељник Печат

Печат – лист слободне Србије је медиј који се налази у власништву београдске фирме Наш печат д.о.о. основане 2007. године, која је затворено акционарско друштво па се на сајту Централног регистра не могу видети акционари овог медија. Директор ове фирме је Милорад Вучелић, који је и главни уредник Печата, некадашњи функционер Социјалистичке партије Србије, близак сарадник Слободана Милошевића, а почетком деведесетих година био је генерални директор Радио-телевизије Србије.

pecat-savet

Савет је у извештају из 2011. године указао да је овај лист имао неуобичајену цикличну власничку структуру, која је тада прикривала правог власника. Предузеће Наш печат, које је тада као и данас објављивало ове новине, за власника је имало фирму Бам-трејд из Београда, чији су власници Бранислав Вучелић (10,14%), Ана Вучелић (10,14%), док је остатак акција у власништву предузећа Наш печат а.д. (79,72%).

Овај лист карактерише национална реторика и сензационалистички приступ праћењу догађаја од националног значаја, као што су текстови у којима се Телевизија Б92 назива „усташком“, односно медијем којим управља „чудовишна мешавина страних и домаћих интересних група“, након емитовања серијала емисије Инсајдер .

Уређивачка политика Печата била је изразито критичка према Влади Демократске странке до 2012. године, да би по доласку Српске напредне странке четворо уредника тог листа добило запослење у јавном сектору.

Одговорни уредник Печата Александар Вулин је постављен на функцију директора Канцеларије за Косово и Метохију, помоћник главног и одговорног уредника Угљеша Мрдић је саветник за медије министра правде, док је заменик главног и одговорног уредника Александар Дунђерин постао шеф сектора за културу у Канцеларији за Косово и Метохију.

Медији су крајем 2013. године писали да је Вучелић свог сина Бранислава успео да запосли у фирми ПМЦ инжењеринг, ћерки фирми државне војне индустрије Југоимпорт СДПР.76 Бранислав Вучелић је такође био помоћник главног и одговорног уредника у Печату, а према наводима са сајта ПМЦ инжењеринг тренутно је у Сектору за информатику, квалитет и маркетинг.

E-новине

Портал Е-новине (www.e-novine.com) постоји од 2007. године и у власништву су фирме Е-новине д.о.о. из Београда. Власници по 50% удела у предузећу су Бранислав Јелић, директор портала, и Петар Луковић, главни и одговорни уредник. Портал објављује вести, ауторске текстове, фељтоне и теме „од значаја за критичко промишљање друштва и јавних политика у Србији и региону“.

en-savet

Е-новине се истичу и по пријатељским односима са бизнисменом Станком Суботић Цанетом, против кога се водио процес пред Тужилаштвом за организовани криминал за организовање шверца цигарета. Када се после седам година боравка у Швајцарској вратио у Београд, након укидања међународне Интерполове потернице, Суботић је прво посетио редакцију Е-новина.

Уредник Е-новина Петар Луковић се налазио на изборној листи ЛДП, Грађанског савеза Србије, Социјалдемократске уније, Лиге социјалдемократа Војводине за парламентарне изборе 2007, а касније на листи ЛДП-а на парламентарним изборима 2008. године.

Видовдан

Веб-сајт Видовдан (www.vidovdan.org) постоји од 2005, а у Регистар медија уписан је 2012. године.

vidovdan-savet

Оснивач сајта је Удружење грађана Форум за одговорну политику из Новог Сада које је основано 2012. Према подацима из регистра, заступници удружења су Драгомир Анђелковић, Бранко Радун и Горан Миленковић. Контролу над уређивачком политичком Видовдана имају Анђелковић и Радун, политички аналитичари и колумнисти недељника Печат.

Телепромптер

Веб сајт Телепромптер (www.teleprompter.rs) почео је да ради 2013. али није уписан у Регистар медија који води АПР иако суштински креира и преноси информације. Главни и одговорни уредник сајта је Данило Реџеповић који је уједно и заступник Удружење грађана Омладина Србије из Новог Сада које је оснивач сајта.

teleprompter-savet

Удружење је основано 2013. године и регистовано је као власник интернет домена Телепромптер.рс. Пажњу шире јавности овај сајт је привукао маја 2014. када се појавила информација о хакерском обарању сајта, што је у домаћој и међународној јавности перципирано као последица „цензуре“, која у овом случају до данас није потврђена од стране истражних органа.

ФИНАНСИРАЊЕ ИНТЕРНЕТ ПОРТАЛА И САЈТОВА 

Савет за борбу против корупције је на бази јавно доступних података анализирао начин на који се финансирају заступљенији интернет портали и сајтови у Србији који се баве медијском делатношћу. Чињеница је да су трошкови пословања ових медија неупоредиво мањи од трошкова издавача новина и трошкова ТВ емитера, али ипак од континуираног прилива новца зависи њихова одрживост. Зато извори финансирања интернет портала и сајтова често могу да буду од утицаја на њихово извештавање и преношење информација.

У прву групу сврставају се интернет портали који функционишу у склопу електронских и штампаних медија као што су: РТС, Блиц, Б92 нет, Новости, 24 сата, Ало, Курир, Данас, Политика, Нови магазин, Слободна Европа, Вести онлајн, Новосадски информативни портал 021, С медиа, На длану и сл. Сви ови портали се финансирају претежно из комерцијалне делатности њихових оснивача, продајом огласног простора, преко маркетиншких агенција или на бази директне продаје.

У другу групу могу се сврстати портали који су регистовани као електронски медији и само се у тој форми и појављују, као што су: Бета, Фонет, Танјуг, Телеграф, Мондо, Правда, Прес онлајн, Балкан магазин, Нови стандард, Видовдан, Е-новине, Пешчаник, Пиштаљка, Јужне вести, Телепромптер и сл.

Најповољнији положај има Танјуг као државни јавни сервис и корисник директних буџетских субвенција, у односу на Бету и Фонет који за исту природу посла приходе остварују комерцијалним путем. На поталу Телеграф присутно је оглашавање путем банера (АИК банка, Уникредит, АМСС, Ђак, Гигатрон, Хотел Мона, Имлек, итд.), с тим што оснивач медија Intergnet group d.o.o. и његов стварни власник Веселин Јевросимовић имају лепезу шире пословне делатности. Портали Прес онлајн и Правда имају незнатан број рекламних банера који није довољан да би могли позитивно да послују само на основу прихода од огласа. Оснивач Правде предузеће Авала Прес д.о.о. је основано марта 2014. године и по први пут ће објавити свој биланс тек у 2015. години. Оснивач Прес онлајна је предузеће Online Media Solutions d.o.o. које је основано јануара 2013. године и у тој години је остварило приходе од 6 милиона и губитак од 4 милиона динара.

Балкан магазин се финансира из шире делатности његовог оснивача Предузећа за издаваштво и консалтинг Весна инфо д.о.о., које је у власништву дугогодишњег новинара Славољуба Качаревића. На порталу су истакнути рекламни банери ЈП ЕПС и ТЕ-ТО Костолац д.о.о., а донедавно је био истакнут и банер ЈП Србијагас. Балкан магазин се у протеклом периоду појављује као организатор округлих столова на тему „Шта реструктурирање ЈП Електропривреда Србије доноси Србији“ и „Како су поплаве утицале на електроенергетску безбедност Србије”.190 На порталу се наводи да редакција Балкан магазина одређене пројекте реализује под покровитељством Министарства рударства и енергетике, као што је међународна конференција „Балканске струјне везе“.

Е-новине су ранијих година финансиране средствима Националног фонда за демократију, донацијама читалаца и са „два-три банера“ те је због недостатка новца претио ризик да тај портал буде угашен.192 Није познато из којих извора финансирања су Е-новине превазишле проблеме, осим што је портал у међувремену пружио подршку контраверзном бизнисмену Станку Суботићу Цанету. Седиште редакције је у Кнез Михаиловој улици, а упоређивањем података из АПР и података из Катастра непокретности РГЗ произилази да је власник стана у коме је смештена редакције Е-новина заправо Станко Суботић.

Сајт Видовдан.орг је без банера комерцијалног карактера, међутим, оснивач тог сајта Удружење Форум за одговорну политику из Новог Сада је корисник буџетских средстава. Ово удружење је за реализацију пројекта „Европска култура – Српски интерес“ из буџета града Новог Сада 2013. године добило 5 милиона динара. Удружење Форум за одговорну политику добило је 345.000 динара 2012. године из буџета Министарства културе и информисања за пројекат „Унапређивање јавног информисања о културно-идентитетском стању и наслеђу Срба у региону и дијаспори“.

На сајту Нови стандард се дуже време путем два банера рекламира предузеће Информатика а.д. из Београда у коме је 30 одсто у власништву ЈП Србијагас. Након што је 2012. године политичка странка Трећа Србија постала део власти у Новом Саду и поставила свог функционера на чело ЈКП Информатика, рекламни банер тог предузећа се једно време налазио на сајту Новог стандарда. Иначе, на конкурсу за суфинансирање пројеката/програма из области јавног информисања који је спровело Министарство културе и информисања 2012. године, предузеће New standard media d.o.o.., оснивач сајта Новог стандарда, добило је 280.000 динара за пројекат „Повратак дебате и отворени медији“.

Сајт Телепромптер постоји од јуна 2013. године и од тада све време се финансира на нетранспарентан начин уз објашњење које је постављено на сајту: „Нико нас не финансира и тачка. Телепромтер чини група волонтера. Ми смо истински независни.“

У трећу групу Савет је сврстао интернет портале који се финансирају из страних извора, а новац добијају на основу конкретних програмских пројеката које предлажу донаторима и у ову групу спадају: БИРН, ЦИНС, Пешчаник, Пиштаљка и делимично Јужне вести. Дневне новине Информер у неколико издања 2014. године писале су о ЦИНС- у и БИРН-у као о организацијама које су „страни плаћеници“ који имају за циљ неосноване нападе на премијера Србије Александра Вучића.198 Ови натписи Информера су почели након објављивања текста о тајном уговору продаје ЈАТ-а који је Влада Србије потписала са компанијом Етихад из Уједињених Арапских Емирата.

Портал ЦИНС-а се финансира из донација јер, како је наведено на сајту, жели да избегне „утицај пословних и политичких извора новца, који углавном успешно контролишу садржај комерцијалних медија у Србији.” Донатори и партнери ове организације су амбасаде Америке и Холандије, Балкански фонд за демоктатију (The Balkan Trust for Democracy), Национални фонд за демократију (National Endowment for Democracy), Развојни програм Уједињених нација (United Nations Development Programme), ЦИН Сарајево, БИРН, Транспарентност Србија, Центар за безбедносне политике и др.

БИРН као организација делимично остварује приходе од реклама и претплате новина Belgrade Insight које се издају на енглеском језику и језицима балканских земаља. Мрежа БИРН се поред комерцијалних садржаја финансира и из донација200, а међу партнерима су Аустријска развојна агенција (Austrian Development Agency), Балкански фонд за демоктатију (The Balkan Trust for Democracy), ЕРСТЕ фондација, Европска комисија, амбасаде Велике Британије, Холандије, Фондација Конрад Аденауер, СОРОШ фондација, Национални фонд за демократију (National Endowment for Democracy), ОЕБС и други. Део БИРН-а у Србији има статус непрофитне организације и текстови објављени на сајту „јавно.рс“ нема комерцијални карактер.

Портал Пиштаљка се финансира преко свог оснивача – удружења Еутопија, које остварује приходе из домаћих и страних извора по основу пројеката у којима учествује. Почетак рада портала 2010. године подржан је у оквиру пројекта Центра за истраживања миграција, Центра за новинарство, Удружења Еутопија и Медија праксе, а уз подршку амбасаде Норвешке и САД у Србији.201 Од тада до данас у оквиру одређеног броја истраживачких текстова које Пиштаљка објављује, као партнери пројеката појављују се: Фонд за отворено друштво, Америчка агенција за међународни развој (USAID), УНДП, Aјрекс (IREX), Влада Шведске (SIDA) преко Програма УН за развој. Пиштаљка је на јавним конкурсима за суфинансирање електронских медија из буџета Министарства културе и информисања 2014. године добила 480.000 динара,202 а 2013. године 315.000 динара.

Портал Пешчаник, као и истоимено удружење, финансира се из средстава страних донација и информације о донаторима доступне су на овом порталу. Међу донаторима Пешчаника су: Бранитељи грађанских права (Civil Rights Defenders), Фондација Хајнрих Бел (Heinrich Böll Foundation), Национални фонд за демократију (National Endowment for Democracy), Делегација ЕУ, амбасаде Норвешке и Холандије, Фондација за отворено друштво Србија.

Јужне вести на свом порталу наводе да, поред прихода од рекламног простора на сајту, део финансијских прихода остварју преко „пројектних активности усмерених пре свега ка бољем информисању грађана“. На списку институција које су до сада помагале рад овог медија наводе се: Делегација ЕУ у Србији, Уједињене нације (UNDP), ОЕБС, Aјрекс (Irex), УСАИД, Национални фонд за демократију (National Endowment for Democracy), Амбасада САД и Британска амбасада у Србији. Јужне вести су на јавном конкурсу за суфинансирање електронских медија из буџета Министарства културе и информисања 2014. године добиле 270.000 динара.

ПРИМЕР УТИЦАЈА НА МЕДИЈЕ СТРАНКЕ ТРЕЋА СРБИЈА

По оцени Савета пример потенцијалне злоупотребе јавних ресурса, односно новца из јавних извора финансирања, ради обезбеђивања политичког утицаја и промоције политичких ставова у медијима, кроз оглашавање и рекламирање, представљају поступци руководства ЈКП Информатика из Новог Сада. Функцију директора ЈКП Информатика од септембра 2012. године обавља Дејан Челар из странке Трећа Србија, а његов помоћник је Александар Ђурђев. Иначе, Ђурђев обавља функције градског одборника у Скупштини града Новог Сада и генералног секретара Треће Србије.

Према наводима из извештаја ДРИ о извршеној ревизији код ЈКП „Информатика“ Нови Сад за 2013. годину, наведено предузеће је уговорило услуге оглашавања, рекламе и пропаганде у току 2013. године, без спровођења поступка јавне набавке на начин прописан Законом о јавним набавакама. Руководство предузећа је на основу дискреционих одлука закључило шест уговора укупне вредности 8,7 милиона динара. Предмет уговора је „оглашавање, рекламирање и информисање јавности о пословним активностима“ на интернет страницама различитих сајтова и то:

– Са ,,Курир инфо“ д.о.о. уговорено је информисање јавности о активностима предузећа, на интернет страници добављача (www.kurir-info.rs) у вредности од 3.000.000 динара;

– Са ,,Freefall Аgency“ уговорено је постављање логоа предузећа, као banner-a, на интернет страници добављача (www.srbodroid.com), у вредности од 1.000.000 динара;

– Са истраживачко-информативним центром ,,Нова српска политичка мисао“ уговорено је информисање јавности о активностима предузећа на интернет страници добављача (www.nspm.rs), у вредности од 1.500.000 динара;

– Са „Дан Граф“ д.о.о. уговорено је информисање јавности о активностима предузећа, на интернет страници добављача (www.danas.rs), у вредности од 1.200.000 динара;

– Са ,,New standard Media“ d.o.o. уговорено је информисање јавности о активностима предузећа, на интернет страници добављача (www.standard.rs), укупне вредности 850.000 динара;

– Са ,,Akter News“ d.o.o., уговорено је информисање јавности о активностима предузећа, на интернет страници добављача (www.akter.co.rs), у вредности од 1.200.000 динара.

Може се претпоставити да је на основу дискреционих уговора које руководство ЈКП Информатика закључило са пружаоцем услуга оглашавања управо Трећа Србија обезбедила присуство својих функционера у јавности, медијску препознатљивост, промовисање политичких ставова и активности. По оцени Савета у периоду 2013-2014. година било је могуће уочити медијско присуство активности политичке организације Трећа Србија, кроз неретко преношење саопштења и интервјуа функционера наведене политичке организације.

Простор у медијима Трећа Србија је добила и у електронским и штампаним издањима дневног листа Данас и Курир.

ОГЛАШАВАЊЕ КАО НАЧИН УТИЦАЈА НА УРЕЂИВАЧКУ ПОЛИТИКУ МЕДИЈА

Процене агенције Нилсен говоре да је тржиште оглашавања у Србији у периоду 2011- 2012. имало годишњу вредност око 172 милиона евра, а у 2013. око 155 милиона евра. Зато и не чуди што се најчешћи облик неформалног притиска на уређивачку политику медија у Србији рефлектује кроз њихову комерцијалну делатност, односно преко оглашивача.

Притисак је готово неизбежан независно од тога да ли се огласни простор закупљује посредством агенције или директном сарадњом. Притисак оглашивача на медије посредством маркетиншких агенција је јачег интензитета због чињенице да су многе агенције у прилици да авансно плате огласни простор пружаоцу медијске услуге.

У пракси је приметно да обим и континуитет сарадње оглашивача и конкретног медија зависи од курса уређивачке политике. Тако се у јуну 2014. године појавио изненадни сукоб између листа Курир и компаније Телеком Србија која спада у групу једног од најутицајнијих и највећих државних оглашивача ког је и агенција Нилсен сврстала на пето место на листи од топ десет оглашивача у 2013. години. Редакција Курира је тврдила да је неко из власти забранио Телекому да се оглашава у Куриру, оценивши то као директан финансијски притисак на тај лист. Менаџмент Телекома је у саопштењу тада навео да критике Курира „не може другачије разумети, него као покушај рекетирања“ и да је обим и временски период оглашавања искључива одлука те компаније.

С друге стране у листу Информер примећује се агресивна медијска пропорција производа у услуга компаније Телеком Србија, па тако Информер у децембру 2014. године више дана узастопно рекламира услуге Телекома Србија на 1/3 своје насловне стране.

ОГЛАШАВАЊЕ И ПР УСЛУГЕ АГЕНЦИЈА

Савет је у извештају из 2011. године указао да посебно место у односима између државних институција и медија заузимају агенције за односе са јавношћу, маркетиншке и продукцијске куће, које су, углавном, у власништву страначких активиста, или са њима повезаних особа. Исти модел настављен је и након избора 2012. године и доласка на власт Српске напредне странке, с тим што су се агенције промениле и акценат је више стављен на комерцијалне оглашиваче. Међутим, и поред политичких промена и даље битну улогу играју оглашивачи под контролом државе попут јавних предузећа, предузећа и банака са државним капиталом.

„Увек је било политичких притисака на оглашиваче са којом ће агенцијом да склопе уговор, али сам се надао да ће се после 2012. године разбити монопол на тржишту, који су имали Ђилас и Шапер. Десило се супротно. Никада није било горе, немогуће је сада доћи до посла. Сви иду код Шапера и Горана Веселиновића, јер ту препознају нови центар моћи“ пише у истраживању Балканске истраживачке мреже БИРН.

Ово истраживање БИРН-а показује да на оглашивачком тржишту највећи проценат клијената држе два пула агенција. Један пул чине агенције окупљене око Direct Media (Дајрект медија), док је други пул састављен од осам агенција, међу којима су агенције Срђана Шапера, Бранимира Димитријевића, Шаперовог партнера и власника агенција Media pool (Медија пул) i Media jobs (Медија џобс) и агенција Second, иза које стоји Горан Веселиновић. Дајрект медиа, агенција у којој је Драган Ђилас имао власништво од промене власти изгубила је значајне клијенте: Имлек је отишао у Универзал медија Срђана Шапера, Агрокор и Комерцијална банка изабрале су оглашивачку агенцију Медија џобс Бранимира Димитријевића, а Banka Intesa је прешла у Секонд иза које стоји Горан Веселиновић.

Агенција Second (Секонд) која је регистрована у новембру 2012. године, а иза чијег оснивања, према сазнањима БИРН-а, стоји Горан Веселиновић, члан Главног одбора Српске напредне странке и бивши послодавац Александра Вучића, преузима тржиште које су некада држале агенције Драгана Ђиласа. Агенцију Секонд су основали Милош Јовановић и Срђан Лековић, али ова фирма током 2013. године прелази у руке Сање Лаловић, која је у изборној кампањи 2012. године за Српску напредну странку радила послове медијске стратегије и планирања. Горан Веселиновић у јавности негира да има везе са агенцијом Секонд. Он поседује пи-ар агенцију Right (Рајт) која је водила изборну кампању напредњака 2012. године и пре тога кампању Српске радикалне странке 2008. године. Ова агенција је основана 2003. године и под називом Профајлер тим, онда је преименована у Block&Connect, а од септембра прошле године у Рајт.

Удео од 30% капитала у агенцији Рајт од 4. 12. 2013. године има Јасмина Стојанов која је истовремено и директор агенције. Она је до 2012. године била шеф прес службе у Председништву Србије за време мандата Бориса Тадића. Поред Тадићевих саветника Небојше Крстића и Срђана Шапера, у јавности се говорило да контролу над уређивачком политиком медија врши управо Јасмина Стојанов. Ово је у више наврата, док је био опозициони политичар пре избора 2012. године, тврдио и премијер Александар Вучић.

У истраживању БИРН-а се такође наводи да је Александар Вучић током 2010. године био запослен у агенцији Профајлер тим (сада Рајт) што је он тада и сам медијима потврдио.184 Све до 2012. године агенција Рајт није имала значајније клијенте или веће послове. Током 2010. и 2011. године за пи-ар услуге агенцију су ангажовале општине Вождовац и Земун у којима је на власти била коалиција око СНС-а. Подаци АПР-а показују да је Рајт 2012. године увећао своје приходе преко 50 пута, што Веселиновић објашњава чињеницом да је новац за предизборну кампању СНС-а ишао преко његове агенције. Ово потврђује и извештај Агенције за борбу против корупције. У изборној кампањи 2012. године агенција Block&Connect Горана Веселиновића заложила је банкарску гаранцију Универзал банке од 38.328.554 динара као јемство за финансирање изборне кампање председничког кандидата Томислава Николића.

БИРН наводи да је почетком 2014. године агенција Горана Веселиновића за клијента добија једну од највећих компанија у Србији, Danube Foods Group (Дањуб фудс груп), којој припада Имлек.

ДУГОВАЊЕ МЕДИЈА ПРЕМА ПОРЕСКОЈ УПРАВИ

Један од начина на који политичари контролишу медије, односно издаваче јавних гласила и емитера ТВ и радио програма, јесте привилегован третман код наплате, односно одлагања наплате пореског дуга. Пракса често показује да што су власници медија ближи политичарима на власти, то је већи спектар могућности уживања различитих бенефита и избегавања и пролонгирања обавеза према држави. Савет је овај феномен анализирао на основу података добијених од Пореске управе Министарства финансија, ЈП Емисиона техника и везе, РРА и РАТЕЛ-а.

[…]

Савет за борбу против корупције је методом случајног узорка затражио и 5. 8. 2014. године добио од Пореске управе податке о стању укупног пореског дуга за издаваче и емитере 70 медија. По висини пореског дуга издвајају се ТВ Пинк, Новости, Политика и РТС. Укупни порески дуг Пинка (759.979.152) је 8 пута већи од дуга РТС-а, скоро 6 пута је већи од дуга Политике и више од 2,5 пута је већ од дуга Новости.

[…]

Савет је значајније медије разврстао у четири групе у зависности од величине исказаног пореског дуга закључно са периодом добијања података – 5. 8. 2014. године и то на следећи начин:

Прва група – порески дужници са дугом преко 10 милиона динара: ТВ Пинк (759.979.152); Вечерње новости (286.232.550); Дневник новине и часописи – Дневник холдинг – Дневник Војводина прес (89.041.624+82.768.593+1.055.716=172.865.933); Политика АД (130.204.957, на дан 30. 6. 2014); Прес група/Прес дистрибуција/Прес штампарија (57.753.068+44.851.205+10.831.643=113.435.916); Радио-телевизија Србије (95.680.205 – доспео дуг који није предмет судског спора);

Друга група – порески дужници са дугом од 1.000.000 до 10 милиона динара: ЈП Радио-телевизија Крагујевац (8.021.128); Суботичке новине (7.344.852); Радио Фокус/Интерспид (5.912.349); ТВ Авала (4.253.557); Адриа медија Србија (3.726.819); Наше новине – Наше новине инфо (159.747+3.489.281= 3.649.028); Нови грађански лист (3.047.741); Данас (2.546.412); РТВ Панонија (2.666.679); ЈП Радио-телевизија Крушевац (2.225.972); Инфо локал медиа група (1.809.417); РТВ Краљево и Ибарске новости (1.754.983); Курир (1.549.103); Економист (1.441.219); ЈП Врњачка бања (1.529.525).

Трећа група – порески дужници са дугом од 100.000 до 1.000.000 динара: Бест/Тимочка ТВ (832.053); Сведок (817.168); Радио С (630.722); ЈП Нишка телевизија (626.056); Недељник (416.296); ЈП Аполо (270.608); ТВ Метрополис (265.144); Краљевачка ТВ (190.000); Радио Индекс (176.694); Радио Новости (141.143); ТВ Хепи (127.994); Време (101.026).

Четврта група – порески дужици без значајнијих дуговања: Скај плус (95.349); ТВ Мост (63.336); Б92 (51.708); Фонет (25.306); РТВ (21.822); Коперникус (17.661); Нови Стандард (14.018); Прва ТВ (9.912); Таблоид (4.311); Студио Б (4.204); Актер (2.779); Ало- Блиц – Нин/Рингијер (2.635); Вести (1.236); Врањске (276); Танјуг (252); Информер (75); Нови магазин (43); Бета (29); Јужне вести (0); Е-новине (0); Печат (0); Нова.рс (0).


Цео извештај „О власничкој структури и контроли медија у Србији“ преузмите ОВДЕ (PDF)

Наслови и опрема: Стање ствари


Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-3zu



Categories: Преносимо

7 replies

  1. Интересантно.Нигде податак о страним власницима. Нека ТВ Крушевац или како се већ зове која је врло утицајна у Србији. Овакву селекцију информација давно моје очи не видеше.

  2. @ Јован Илијин

    Молим и вас и остале поштоване коментаторе да ипак прочитају цео извештај (има 169 страница) пре него што крену да коментаришу.

    У Извештају јасно стоји

    Уколико се погледа власничка структура већине најутицајнијих медија у Републици Србији, код више од половине њих крајњи власник или један од власника је компанија регистрована у иностранству. Тако се као крајњи власници медија појављују правна лица са Кипра, Холандије, Британских девичанских острва, Кајманских острва, Луксенбурга, Аустрије, Русије, Немачке као и Швајцарскe.

    Ево линка још једном за цео извештај:

    http://www.antikorupcija-savet.gov.rs/Storage/Global/Documents/izvestaji/izvestaj%20mediji%2026%2002.pdf

    Александар Лазић

    ПС. Можда је грешка што ја нисам то издвојио, видим да неки медији јесу, али ја сам се водио оним да и мање упућени знају да власник и Б92 и Прве телевизије са Кипра, да је Рингијер власник Блица, листа Ало, НИН-а, 24 сата… – па сам издвојио неке ствари које су мање познате.

  3. Ја се извињавам, ја сам мислио да је ово овде све што је објављено, нисам добро прочитао. Хвала на појашњењу и на линку. Погледаћу извешта, интересује ме колико тачно износи „више од половине“. Искрен поздрав и Богом Вам благословен дан.

  4. @ Јован Илијин
    Драги господине, морам да признам и да је моја прва реакција била слична Вашој. Мислим да као један од ријетких збиља независних сајтова треба да поставимо питање будуће (стране) аквизације наших медија, које су планиране да се изврше експресно током ове године.
    На примјер, зебем за будућност Политикиног Забавника, да не доживи тужну судбину симбола нашег журнализма НИН-а, који је постао по ријечима Ивана Меденице „културоцидан“.
    Такође, у склопу дигитализације треба да се заложимо за више канала јавног сервиса, намјењених култури, дјеци и умјетности, изворној музици итд.
    Што се самог извјештаја тиче, основна вијест ми се чини та да је г. Вучић замјенио г. Ђиласа у „маркетиншком колачу“. Довољно да подјеле и политичку судбину.

  5. Пажљиво прочитах извјештај. Мало је поштеђено „Време“, (донације које добија од ЕУ, а које је објавила „Политика од пре неколико дана“). Занимљива је позната чињеница о огромним губицима „Новог магазина“, листа у коме раде перјанице неолибералног заговарања отпуштања радника из „непрофитабилних предузећа“, Мијат Лакићевић и Миша Бркић. „Сведок“ је непотребно умијешан у причу. Иначе, јасно је да толико недјељника не може да се одржи: у вријеме док је НИН био НИН, Југ Гризељ и Милан Милошевић су писали о искуствима из TIME да на једног новинара или сарадника (фоторепортера, илустратора…) мора да дође 2000 читалаца да би лист био рентабилан. (То је било у доба прије интернета, када су тиражи били знатно виши, сада је вјероватно тај однос поремећен на штету запослених).
    Изгледа, да је истина оно што иначе интуитивно знамо, најчистији финансијски јесте „Таблоид“ Милована Бркића. Он је сасвим непримјерно уведен у причу о „таблоидизацији“, јер улога таблоида од Пејна, о коме је Тирке знао са онолико дивљења да пише, јесте управо таква. Поред тога, Милован Бркић јесте да досољава и да то не чини са стилом Пере Тодоровића, али све афере које касније „потресају“ јавност, прво су отворене код њега. Многе су и до сада прећутане, као она својевремено опасна и са дубоким политичким посљедицама, о бизнису сина Николе Љубичића (нешто слично као Шпиљаков син у Хрватској, само морамо да се похвалимо разгранатије) или убиство мог рођака, врсног дипломате, Васа Делибашића, југословенског генералног конзула у Франкфурту на шеталишту у Бару од стране неког македонског наркодилера. Бркић је тад пратио брзо ослобађање убице и открио позадину приче. Покојни Делибашић је открио да ДБ Црне Горе продаје југословенске пасоше косовским Албанцима и о томе начинио службену биљешку. Она изгледа није стигла до људи задужених да бране државу већ до ДБа Црне Горе који је организовао убиство. Због писања о том случају, Бркић је пребијен насред Подгорице.
    Након, објављивања овог извјештаја, ред је да му се додели признање УНС-а са именом Пере Тодоровића.

  6. Г. Живковићу, слажем се да је потребно више канала намењених култури, деци… Врло је важно и ко ће да уређује те канале. Квантитет је важан, али квалитет програма још више. Још је боље децу одвратити од телевизије, али кад су већ испред екрана… свакако што више манифестација за децу, међународних, пре свега са пријатељским земљама, не зато што се деца по свету разликују, већ зато што треба контролисати са чиме/киме ће се деца сусрести, а зна се ко често „води рачуна“ о таквим сусретима. Што се медија тиче, нисам оптимиста. На глобалном нивоу, постоји монополизација медија, а медији су само одраз онога што нам се дешава на свим пољима.Скршених руку свакако не треба седети. Морам да Вам признам да нисам упућен у садржаје НИН-а и Политикиног забавника, давно сам престао да их читам. Како да глас са једног малог (не по квалитету, већ по доступности на екране широке „онлајн“ публике) портала утиче на токове? Ја нажалост не поседујем такав „маркетиншка“ знања , али бих радо подржао акције које сматрам да су суштинске и делотворне.Што се Ђиласа и Вучића тиче, то је било очекивано. Као хришћанин могу да се молим, без обзира на све досадашње њихове грешке, и да и један и други личне интересе ставе иза ширих интереса, али тако што ће оне за чије се интересе наводно боре питати шта желе, а не сугерисати им шта желе (упростио сам, али разумећете).Људски је надати се. Но, за сваки случај док људи у институцијаме не одлуче да делују у правцу добробита овог народа, ваља нам да се потрудимо да ми делујемо како знамо, умемо и можемо на његову корист. Ако је дискутабилно шта је корисно, мање је спорно шта ј ештетно, па можда би могло да се крене од тога. Имате ли предлог, по конкретном питању медија, шта се може учинити? Искрен поздрав!

  7. @ Јован Илијин
    Слажем се са Вама да глобална медијска воденица, незаустављиво меље. Ту су као и свуда, на универзитету, школама, болницама, потребни како их је Пјер Бурдије, француски социолог, крстио „џепови отпора“. Мислим да је и ова наша мала трибина једна врста таквог отпора. Патим за љепотом писане ријечи у новинама, можда више него за истином и слобободом. Увијек је било „навијања за владу“ али рецимо дописи Предрага Милојевића, Мирослава Радојчића и других, представљали су праве празнике ријечи, студије менталитета и друштвеног поретка. Из културних рубрика могло је да се учи. Нас су прво у гимназији учили да прочитамо критику професора Владимира Стаменковића у НИНу па да изаберемо позоришну представу коју ћемо да гледамо. Не смета мени НИН што заступа ову или ону политичку линију, него што нема квалитетне текстове о друштвеним проблемима, из културе, избор из стране штампе који је некада правио познавалац 15-ак језика, велики Макс Еренрајх (Карло Остојић, истовремено пишући предивне текстове за Православље као Јосиф Љубицки). И сада има квалитетних, прије свега радио програма јавног сервиса, који изузетно пријају уз нпр. читање или писање на компјутеру, те многи поново виде радио као медиј будућности. РТС Дигитал има врхунске емисије, сада ће применом дигитализације да се добије више канала, зашто нпр. од њега не би настали РТС Култура и РТС Документ (који би давао и наше неправедно запостављене документарне филмове и био нека врста „џепа отпора“ према, често пристрасном, западноцентричном каналу „Хистори“) .
    Станко Црнобрња предлаже да се одвоји скупштински канал, који би преносио и рад парламентарних одбора (рецимо ово о вакцинацији је било изгледа занимљиво), архиву локалних скупштина итд.
    Од највећег значаја је домаћи играни програм (филмски, серијски, драмски) и очување простора за домаћу музику на радио и ТВ станицама (60-80% је рецимо у Француској). Тијанићева формула, мислим случајно, али генијално, пронађена, најгледаније ТВ захваљујући репризама домаћих серија, мислим да показује колика је глад публике за играним програмом на свом језику. Замислимо да имамо сваковечерњи премијерни играни програм, сапунице не би имале шта да траже. Најгледанија, по свим мерењима гледаности, забавна емисија, скромна „Слагалица“ , показује да је идеја испред испразне гламурозности и да је народ ипак сачувао интелектуалну супстанцу, много више него што то политичари, интелектуалци и ТВ маркетиншки уредници, мисле.

Оставите коментар