Округли сто Српског удружења „Ћирилица“ Београд: Ко разара српску културу?

Све што се деси у Србији други пут за неке делује чудно, али Српско удружење „Ћирилица“ Београд је и ове године организовало округли сто на тему „Ко разара српску културу?“

Академик Василије Крестић, Миодраг Којић и професорка Мирјана Влаисављевић

Академик Василије Крестић, Миодраг Којић и професорка Мирјана Влаисављевић

Да споменемо само неке беседнике у престижном Удружењу „Милутин Миланковић“. Шта рећи о академику Василију Крестићу, професорима Јовану Пејину, Милоју Пршићу, сјајној и увек оштрој професорки Мирјани Влаисавевић? Чуо се и глас народа, када је возач ГСП Београд, Дејан Матић, кренуо у бескопромисну борбу против латинизације, од аутобуса, преко чешљева за бицикле, па све до сајтова.

Српско удружење „Ћирилица“ Београд под песничком палицом Добрице Ерића узлетело је и у бескопромисној борби основало 22 повереништва  широм Србије, Републике Српске, Црне Горе и све до Москве. Ујединило је на братској, а не финансијској основи, осам удружења  од Косовске Митровице па опет до те Москве, која је трн у оку кажу целом свету, а заборављају да је свет и Кина и Јужна Амерка и Индија и Африка.

Мр Верољуб Петронић,  Косовска Митровица

Мр Верољуб Петронић,  Косовска Митровица 

Нажалост, наш велики песник због болести није могао да дође, али почујте шта каже један од водећих народних трибуна, академик професор Василије Крестић, почујте шта каже магистар Душан Миловановић, кустос Музеја примењених уметности.

Чак из Вуковара стигао је Срђан Секулић, новинар листа „Извор“, који једини у хрваћанској држави излази на српском језику и на ћирилици. Како рече, част му је да говори у Удружењу „Милутин Миланковић“, које носи име по српском научнику који се родио у његовом комшилуку. Колико храбрости треба да се у том делу ЕUропе изказује српство, кадa кукавне Јужне вести  и не знају да пишу за културну баштину Хрваћана. Таква храброст не фали ни мр Верољубу Петронићу који је из Косовске Митровице дошао да нас поздрави.

Миодраг Којић је као увек био бескомпромисан, а професори Јован Пејин и Милоје Пршић, два стара српска вука су мирно, али огорчено говорили о стању дећирилизације, као и професорка Универзитета у Бањој Луци, Мирјана Влаисавевић. Москву морамо три пута да споменемо, јер се тако браћа поштују, а одатле је дошао Александар Полетајев, наш ћириличар из престоноце Русије.

Преводилац Сава Росић и Александар Полетајев

Преводилац Сава Росић и Александар Полетајев 

Да завршимо питањем. Шта чинити даље и који су закључци?

Српско удружење „Ћирилица“ Београд ће максимално и свим законским средствима, утицати како на државу тако и на институције, у којима ће се борити за национално писмо. Такође ће и даље радити на омасовљавању, кроз трибине широм Србије, које су у плану, како би се свест о очувању писма још дубље укоренила у дух српског народа.

Такође ћемо и даље да сарађујемо са братским удружењима и ширити саборност.

Милорад Ђошић

(Ћирилизовано, 29. 1. 2015)


Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-3h4



Categories: Преносимо

7 replies

  1. Слаби су вам закључци веома слабачки. Где вам је снага, јунаштво, сабља. Говоранције су потребне, али је потребан притисак на оне који не дају да се мрдне с места. Дошли људи о свом трошку, виђенији од виђенијег. Свака част. све је лепо. Рад на омасовљавању – чега? Трибине широм Србије – и, резултет. Непрестана борба?
    Ту непрестану борбу треба прекратити. Мора се ударити у срце проблема. Треба ударити на кочничаре у власти. Треба ударити на све оне који шире неистину да срби имају више писама. Лепе речи и трибине по градовима и селима неће помоћи. Морају се истерати пацови из гнезда. Морају се прозвати појединачно сви који коче да се донесе Закон о језику. Нема јавног, службеног и неслужбеног језика.
    Трибину из широке Србије треба пренети пред Владу, Скупштину.
    Склонти људе из Матице српске и Института за српски језик Академије наука, поставити нове младе људе, којима је ђирилица бедем о који ће се разбити таласи антисрпства у Србији.
    Ко ће да нас заштири ако неће ћирилица. Ћирилица има снагу.
    Ћирилица нас је сачувала хиљаде година. И даље ће да нас чува – ако се чувамо међусобно.
    Уз поштовање свих писама свих народа на свету!

  2. ЈЕДАН ОД ОДГОВОРА НУДИМ

    Српску културу и законитости у култури и науци највише разарају у темељу они који се не либе да украду туђи идентитет и да наметну преко туђег писма Србима хрватску поткултуру.

  3. Браво за Козака.
    Док сам био председник ЋИРИЛИЦЕ Београд по годишњем плану дејстава Жељко Филиповић и ја смо имали задатак да стављамо на стуб срама дичне лингвисте сербокроатисте , сврстане у Матици српској и САНУ, и на другим местима где се узима лова за разне антисрпске „пројекте“.
    Спроведена је највећа акција откад се организовано брани ћирилица, и то темпирана у Кнез Михаиловој између САНУ и њеног Института за српски језик. Оног Института који данас припрема томове речника српскохрватског језика усред Београда , а близу проф. Мила Лопмара који то још није приметио. Који је импресионирао Србе патриоте својом књигом „Дух самоприцања“, а у њој се изјаснио за два српска писма. Као да може бити већег самопорицања од одузимања ћирилици карактера српског националног писма, а што је учињено ширењем лажи да је Вук аутор и ове латинице,па је зато и она српска.
    Пуних осам дана маса света је пролазила испод транспарента разапетог између поменутих институција , са поруком СРПСКА ЈЕ САМО ЋИРИЛИЦА. Доле је био монтажно-демонтажни пано на којем је писало да се петицијом тражи смењивање главног редактора правописа Мате Пижурице и главног рецензента Ивана Клајна. И би прикупљено неколико хиљада потписа. Лично сам обавестио главне медије у Београду о тој манифестацији , али се није појавила ниједна слика или реч.
    Велики српски песник и патриота Добрица Ерић задивио ме је многим својим песмама , а нарочито оном „Позна јесен моје мајке“. Али кад такав песник јавно каже да више нећемо бити вођени оним српским „ко тебе каменом ти њега хлебом“, него ћемо по новом „ко тебе каменом, ти њега са два камена“, онда је догорело до ноката. Надвила се хрватска латиница над српским земљама као НАТО над Украјином.
    Нећемо се помирити са издајом ћирилице од стране Матице српске и САНУ именовањем и латинице српским писмом, него ћемо ићи пред њих и пред филолошке и филозофске факултете са транспарентима ПРОФЕСОРИ ЛИНГВИСТИ ИЗДАЛИ ЋИРИЛИЦУ ; СРПСКО ПИСМО ЈЕ САМО ЋИРИЛИЦА ; ДАНАС ГУБИТАК ЋИРИЛИЦЕ – СУТРА ГУБИТАК СРПСКОГ ЈЕЗИКА И ИМЕНА ; ЋИРИЛИЦА = СРБИЈА ; ДОК БУДЕ ЋИРИЛИЦЕ, БИЋЕ И СРБА. Због оваквих „приземних“ порука нас ће осуђивати „елитни“ Срби који само јалово академишу како треба чувати ћирилицу, и то само повремено – реда ради. За разлику од њих који се пазе да не умање свој космополитизам прљањем ћирилицом , ми ћириличари ћемо бити њена пешадија. Све док Матица и САНУ поново не буду српске.

  4. УДБАШКО ПОТКАЗИВАЊЕ МАТИЧИНОМ УЗУРПАТОРУ

    Браво, козаче!
    Нису они погодили где је проблем ни српске културе ни српског писма и који су они функцуонери и директори и управници лингвистичких институција који не дају ни да се расправља о проблемима у вези са српским јзиком, са српским писмом и са српском културом. Они су поводом оснивања Матице ћирилице, коју чини савез, обједињавање више удружења на истом задатку после нашег скупа послали покајничко писмо председнику Матице српске и оптужили и Матицу ћирилице како је она та која „разбија српство“ тиме што је неколико удружених удружења нападало Драгана Стануића за кршење Устава Србије у Члану 10. у Матичином Правопису које је дао равноправан статус српском писму и хрватском писму у језику Срба, иако је то директно супротно јасном Члану 10. Устава Србије о једином ћирилилчком писму за српски језик. И, уз то, они су нас потказали Драгану Станићу како смо баш ми у изворној „Ћирилици“ малтене „завереници“ против Матице српске, и то само зато што сми обелоданили да Драган Станић, а не Матица српска, побогу, крши Устав и Статут матице.

    Тако су најпре буквални крадови нашег идентитета „Ћирилице“ постали потказивачи за наше непостојеће недело против Матице српске, а ми стално истичемо да је грешник Станић злоупотребљавао и Матицу и своју функциују у Матици да гази Устав Србије у Правопису и Статут Матице српске на седници Матичине Скупштине тако што забрањује подношење предлога и гласање скупштинара Матице српске за предлоге. Дакле, оптужише нас колеге из фалсификоване „Ћирилице“ за напада на узурпаторско недело Драгана Станића који тиме буквално гази светао лик Матице српске изједначавајући себе са светом Матицом српском. То је било чисто потказиовање из времена наше Удбе из „златног“ доба комунизма. А здрав човек може да зна да не може ништа да уради света Матица српскаи фа недело на штету ;атзиове српске мо9гу да ураде само они јкоји у њој владају по принципу „Матива, се

  5. ИСПРАВКА ДЕЛА НЕСРЕЂЕНОГ НАШЕГ РЕАГОВАЊА. ПИШЕ МАЛОПРЕ: „А здрав човек може да зна да не може ништа да уради света Матица српскаи фа недело на штету ;Атове српске мо9гу да ураде само они јкоји у њој владају по принципу „Матива, се“, а треба да пише:

    „А здрав човек може да зна да не може ништа да уради света Матица српска од недела на штету Матице српске. На штету Матице српске могу да (у)раде само они који у њој владају по принципу „Матица, се муа“.

  6. Српско удружење Ћирилица Београд на челу са великим песником Добрицом Ерић, поджано од еминентних професора је увек на бранику српства и Србије. О борби и сабљи не бих да причам.
    Чињенице су следеће. Имамо 22 повереништва широм српских земаља па све до Москве. Ујединили смо осам удружења од Косовске Митровице опет до Москве. Држали смо трибине на Косову и Метохији, од Зубиног Потока преко Косовске Митовице до Грачанице (то је српско острво оивичено шиптарским осињаком). Кад ви исучете сабљу и пођете тамо, ја ћу да вам помогнем бајонетом.Ласно је се јуначити по Београду. Дакле имаћете комлетну подршку са моје стране, потребно је само међуножје. О трибинама по Србији да не причам, интернет постоји. На Сајму књига смо развукли заставу Донбаса и угостили донбаску браћу. Тек толико да се зна, како рече Минимакс.
    Него да се вратимо мало на српско-српске односе како рече неки дан један коментатор. Основна варијанта наших односа је прст у око. Срећом чувамо се. Овај чланак је изашао овде због тога што неки Срби знају и лепо да причају или како рече профа Милоје Пршић својим Жупљанима, на чија сам предавања ишао, а нисам морао, `ајде мало да причамо лепо једни о другима. Тачно је да је Немања Видић у мају месецу 2012. године скупио на малом сточићу испред САНУ више него Ђилас под својим чадорима, али било је ту и људи који су му помагали.
    Што се Матице Српске тиче пажљиво прочитајте писмо
    http://cirilizovano.blogspot.com/2015/01/blog-post_506.html

    Ако неко очекује да смо требали да исучемо сабу и Станићу русу да одсијечемо главу, вара се. Ишчупати Новосадски договор из историје је чудо од посла. Он траје 60 година и провлачи се кроз трећу државу. За то је потребна мудра глава, а лако ћемо да потегнемо сабље, бајонете и остале пиштоље. О Клајну и Пижурици нећу ни слово да напишем јер се став Удружења о тој двојици зна.
    Закучак. Добро чини и добром се надај. Живи ми и здрави били.

  7. …И још треба додати ово: покради па имај! Имај једно своје писмо, али покради и друго иако ти два писма не требају. Укради туђе, За сваки случај. Злу не требало зар не?

Оставите коментар