Јован Маркуш: Свети Сава се вјековима славио у Црној Гори

Публициста и истраживач историје Јован Маркуш казао је за портал ИН4С да се Свети Сава вјековима славио у Црној Гори, а да све друго представља фалсификат с циљем да се једна од најзначајнијих српских личност избрише из сјећања народа.

„У календару Цетињског молитослова за 1494. годину  у јануару се слави Свети Сава, у фебруару Свети Симеон Мироточиви и у новембру Свети Стефан Дечански. Дакле, неспорно је да се и у вријеме Црнојевића славио Свети Сава и остали светитељи светородне лозе Немањића“, рекао је он.

Јован Маркуш

Јован Маркуш

Упитан како коментарише то што су Свети Сава, Немањићи, Вук Караџић, Петар Други Петровић Његош….као и многи други српски великани забрањени у данашњој Црној Гори, Маркуш је казао да је „најлакше разорити кућу ако јој срушите темеље, а управо ми живимо у времену покушаја да се на убрзан начин разора биће Црне Горе“.

„Ако наведемо неспорне чињенице о Светом Сави, онда постаје јасније шта се крије иза покушаја да се избрише из сјећања народа заједно са Вуком Караџићем, Светим Петром Другим Петровић Његош….као и многи други великанима. Свети Сава није само најзначајнија личност у српском народу 12. и 13. вијека, он је и једна од најзначајнијих личности тадашње хришћанске Европе“, навео је он.

Према његовим ријечима, постоје личности значајне за свој народ, за своје вријеме и за сва времена.

Sveti-Sava01

„Међу ове потоње спада и Свети Сава, први архиепископ српски, оснивач помјесне Цркве српске, Зетске епископије, велики Просвјетитељ српског и свих православних словенских народа. Чињеница је да је он један од најсветијих изданака земље Зете (Диоклитије), односно Црне Горе. Његов отац Стефан Немања – Свети Симеон Мироточиви, зачетник  светородне лозе Немањића рођен је у Рибнице, ту гдје је данас Подгорица. Зато није никакво чудо што је он толико био везан за свој родни крај и што се његов родни крај, у ужем и ширем значењу, вјековима надахњивао његовом личношћу и његовим дјелом“, истакао је Маркуш.

Утемељивач православља

Он је указао да је Свети Сава уткан у духовни, културни и народни живот древне Зете, односно новије Црне Горе, која је из ње и на њој израсла и створена.

„Свети Сава је утемељитељ Православне цркве на овим просторима, некадашње Зетске епископије тј. данашње Митрополије Црногорске и приморске. Он је тај који је поставио духовни камен темељац Црне Горе 1219. године, поставивши свог ученика Илариона Шишовића (из села Шишовића. које припада племену Грађани у Ријечкој нахији), за свога наследника  у ондашњој Зети, а данашњој Црној Гори. Управо на тој епископији Зетској, односно Митрополији (од времена цара Душана, 1346. г.) заснована је сва самосвојност Зете Немањића, Балшића и Црнојевића, а утолико више Црне Горе, у постцрнојевићком периоду, сабране око цетињских митрополита, нарочито оних из светородне породице Петровића Његоша“, казао је Маркуш.

Тако је, истакао је он, светосавска духовна слобода постала коријен слободарског духа Црне Горе.

„Зетска светосавска митрополија је унијела народни језик у култ и културу самога народа и тиме га сачувала од увијек пријетећи му, латинизације. Из те вјековне светосавске традиције Зетске митрополије настала је и прва штампана ћирилична књига на словенском југу, звана Октоих“, навео је Маркуш.

Према његовим ријечима, све што се догађало са нашим народом кроз протеклих осам вјекова, све се то догађало заједно са светим оцем нашим Савом.

„Када се народ радовао и он се на небесима радовао, када је народ страдао и он је страдао, када је народ разапињан и он је био разапињан. И у она отоманска времена, и у ова новија времена када је дошло вријеме безбожништва у другој половини 20 вијека, када су безбожни људи убијали име Божије, истовремено је убијано име Светога Саве, као његовог живог свједока међу људима“, казао је Маркуш.

1-Pashalni-ciklus-Djurdja-C

Он је додао да су Светосавске прославе и школске славе његоване у Црној Гори све до 1946. године када је нова атеистичка, црногорском тлу и духу туђа власт, укинула Светог Саву као школску славу.

„Укидање Светог Саве у школи значило је радикални заокрет у нашем цјелокупном образовању, заокрет са катастрофалним посљедицама. Радило се и ради о систематском прогоњењу из просвете Светог Саве, без кога је незамислива не само наша древна просвета него и просвета 19. и прве половине 20. вијека“, навео је Маркуш.

Данас, казао је он, можемо чути од оних који већ дуго раде на разарању бића Црне Горе и систематском прогоњењу из просвете Светог Саве да се за Светог Саву није наводно знало у Црног Гори и да је Светог Саву у Црну Гору „увезао“ 1856. године, за вријеме владе књаза Данила Петровића, митрополит “извањац из Далмације“ Никанор Ивановић, избјегавајући да додају оно Његуш.

„Митрополит црногорски и брдски Никанор Ивановић – Његуш (рођ.1825. + 1894. год) потиче од породице која се из Катунске нахије, са Његуша, доселила у Горњу Далмацију (Дрниш). По мјесту одакле потичу презивали су се Његуш. Доласком на службу у Црну Гору митрополит Никанор се потписивао као Ивановић, по очевом имену“, казао је Мараш.

Напади из мржње

Занимљиво је, додао је он, видјети од када се име Светог Саве слави управо у Катунској нахији као језгру Старе Црне Горе.

„Документа о слављењу Светог Саве у Црној Гори, имамо још од времена од када се Зета почела називати тим именом, управо у књигама која су штампане 1494. године у Црнојевића штампарији у Катунској нахији, тј.на Цетињу (које по административној подјели  припада Катунској нахији). У календару Цетињског молитослова за 1494. годину  у јануару се слави Свети Сава, у фебруару Свети Симеон Мироточиви и у новембру Свети Стефан Дечански. Дакле, неспорно је да се и у вријеме Црнојевића славио Свети Сава и остали светитељи светородне лозе Немањића“, навео је Мараш.

3-Januar1494-g

Вјеровали или не, казао је он, репринт овог календара објавила је 1994. године Матица црногорска у књизи под насловом ,,Пасхални циклус Ђурђа Црнојевића“.

„Који су онда мотиви за сатанизацију великана свог народа? Сматрам да одговор једним дијелом спада у домен психопатологије, јер мржња која се исказује према овим великанима је тешко бреме за онога ко је носи, јер у медицини је познато да онај ко мрзи – пати“, казао је Мараш.

Према његовим ријечима, други дио одговора дају чињенице о историјату покушаја да се преименујемо у оно шта нијесмо.

„Свети митрополит Петар Други Петровић Његош у пјесми Нахије управо о Катунској нахији, одакле су сви владари светородне лозе Петровић Његош, каже: ,,Ти си мати српске Горе Црне“. А књаз Никола I Петровић Његош у опроштајној ријечи на гробу свог таста, катунског војводе са Чева Петра Вукотића, 1903. године каже : ,,Катуњани- језгра Црне Горе, као што је Црна Гора понос цијелог Српства“, закључио је Мараш.

(ИН4С, 26. 1. 2015)


Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-3dY



Categories: Преносимо

Оставите коментар