Наша Србија: Из Хрватске враћена писма са ћириличном адресом, уз назнаку – ЗАБРАЊЕНО

ХРВАТСКА. Чланица ЕУ која у њеним институцијама већ може и да галами и да врши притисак (рецимо, да се Војислав Шешељ хитно врати у Хаг).

Миљеница Берлина који дрма Европом, а у којем Александар Вучић покушава да за себе лично направи макар капелицу у којој би се молио Изиди-Ангели.

ns-cir-0

Антиправославни новац Ватикана који не подлеже никаквим девалвацијама, чак ни колебањима курса.

Све у свему: Europa у коју нас воде Вучић и напредњаци. Europa која ће Берлину, Бечу, Лондону и Паризу, наравно и Бриселу, увек бити важнија и од најEUропскије и најпокорније Србије.

Е, та Europa не само да је ћирилицу на својој територији фактички ставила ван сваког закона – као да је Анте Павелић још на власти – поново је продемонстрирала да ћирилицу не признаје ни у ономе што се бирократски назива „међународним поштанским саобраћајем“. Ево примера и доказа.

Организација Наша Србија из Београда, чији је председник Млађан Ђорђевић, упутила је честитке за Божић митрополиту Порфирију, који руководи Митрополијом СПЦ Загребачко-љубљанском. На тачну адресу: Илица 7, 1000 Загреб, Хрватска.

НИЈЕ ДОБИО!

Честитала је Божић и епископу Јовану. На тачну адресу: Српска православна црква – Славонска епархија, Кнеза Бранимира 2, п.п. 20, 34550 Пакрац, Хрватска.

НИ ВЛАДИКА НИЈЕ ДОБИО!

ns-cir-2

Нова Србија је честитала и Српском народном вијећу и његовом председнику Милораду Пуповцу. Ни у његовом случају није оманула са адресом: Гајева 7, 1000 Загреб, Хрватска.

НИ ПУПОВАЦ НИЈЕ НИШТА ДОБИО!

Грешка је ипак била у питању. Страшна. Гора од свега што Хрвати сматрају смртним греховима.

Наша Србија је имена митрополита Порфирија, епископа Јована и Милорада Пуповца, а и њихове адресе, исписала ЋИРИЛИЦОМ!

ns-cir-1

Europa-Хрватска је Нашој Србији све уредно вратила. На сва три коверта је била једна једина реч: ZABRANJENO!

Не може јасније! Једноставно као сама Europa! Просто и убиствено као метак.

Да све буде Euропскије- све исто је било и годину дана раније. И тада су се честитке отпослате митрополиту, владики и Пуповцу прошле исто. Вратиле су се, опет после неког времена, са оном ознаком ZABRANJENO.

ЕУ-Хрватска не признаје ћирилицу, зато што јој се може јер предобро зна да јој ништа неће замерити ни Брисел, ни Берлин, ни Беч, ни Ватикан.

Чак ни Вучићев Београд.

(Наша Србија-НСПМ-Факти, 23. 1. 2015)


Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-3cm



Categories: Вести над вестима

12 replies

  1. Рачунам да ваљда имамо председника државе, Владе, министра спољних послова па нека питају Хрватску; ЗАШТО ТО РАДИТЕ, ПОБОГУ, НИСМО ЛИ БРАЋА ИЛИ МАКАР БЕСНО ЛИ НЕКАДА БРАЋА, ЗАР НЕ ЗНАТЕ ВИШЕ СВОЈЕ ПИСМО. Треба знати, а знамо, да ке њихова наука недавно утврдила да је и ћирилица хрватско писмо, Тако је саопштила њихова Академија наука, И како су то заборавили своје писмо.

    Али како наши да се сете ћирилице у Хрватској кад се они не сећају ни ћирилице у Србији ни шта пише у нашем Уставу у Члану 10.

  2. По мом мишљењу, пошиљалац би МОРАО да тражи објашњење од наше поште, шта значи и по ком основу је пошиљка означена као забрањена.. Истовремено, примаоци би морали, да поставе исто питање хрватској пошти. После тога би знали о чему се ради и шта је повод. Питам се, да ли би пошиљалац послао ћирилично писмо у неку другу државу, која користи латиницу? И да ли би је из Замбије пошта вратила, или би шалтерски службеник у Бгд упозорио да се адреса напише латиницом?

  3. Још је Ђура Јакшић у његово вријеме указао на зло које од тада до сада не престаје да се испољава у разним видовима:

    http://guskova.ru/~mladich/Djura_Jakshich/jevropi

  4. Чиста радозналост: Да ли је „Наша Србија“ Северноамеричком и Западноевропском епископу честитке такође адресирала ћирилицом, и да ли је овај текст послала на ћириличну и-мејл адресу Стања ствари?

    Ако Хрватима немамо да замеримо ништа озбиљније од тога што у својој држави нису дужни да знају писмо суседне државе – боље да се поклопимо по ушима. Кад већ нисмо способни да се (у овоме) угледамо на њих.

  5. У СРБИЈИ ЈЕ ПОГАЖЕН И СРПСКИ УСТАВ У ВЕЗИ С ПИСМОМ И СРПСКО ПИСМО ГОТОВО КАО И У ХРВАТСКОЈ

    Ако Хрватска може да забрани пријем поште на једном од трију европских писама писмо на ћирилици, онда је логично да Србија има право такође да забрани пријем писама на једном од трију европских писама. И онда би било логично да би се у Србију морало слати из Хрватске писмо на ћирилици.

    Немогуће је да нико у хрватској пошти не зна ћирилицу. Уосталом, хрватска наука је недавно на скупу закључила да је и ћирилица хрватско писмо. И немогуће је да нико у хрватској пошти не зна и то своје писмо.

    Ту је све очигледно, више него очигледно. Писмо је враћено само зато што је српско и што је упућено некоме ко је Србин. Значи враћено је само зато што је и данас у Хрватској, иако она није званично усташка држава, однос према ћирилици и Србима практично је сличан односу као у време НДХ. Разлика је само у томе што не убијају Србе баш као у НДХ.

    Србија, ако је нормална држава, морала би у томе да поступи реципрочно, То значи да у Србију не могу хрватска писма на хрватском писму, него морају да их пошаљу на ћирилици. Али ту су опет проблем Срби који се понашају скроз блентаво према свом писму. Па у Србији однос према ћирилици није мого бољи него у Хрватској. Из поште у Србији одговорили су човеку ових дана да му не могу слати рачуне из Телекома на ћирилици. А у Србији Устав каше да све што је на српском језику мора бити на ћирилици. У Хрватској се држе устава и закона макар што се тиче њиховог писма. А Србија и Срби у њој не поштују ни свој Устав ни своје писмо, него Срби Србима у Србији намећу хрватско писмо и данас.
    Дакле, обрни окрени стварни проблем с писмом је у Србији. Ми смо своје писмо и свој Устав у вези са својим писмом у свом језику погазили у преко 90 одсто случајева употребе српског језика, па што се онда чудити Хрватима што не дају ни толико процената ћирилице у Хрватској. Ако су Срби погхазили ћирилицу у 90 одсто случајева, зашто не би је у Хрватској погазили за још тих десетак процената?

    Ако Срби у писму не поштују ни себе ни свој Устав, што би их поштовали Хрвати.

    То понашање из Хрватске према ћирилици у ствари је само примењено српско понашање у Србији према српском писму,

  6. Колико милиона Срба толико ТУМАЧА Устава Републике Србије! И свако тумачење је добро, ако ЈА то мислим!

  7. Надам се да је честитка г. Млађана Ђорђевића стигла до епископа рашкопризренског у егзилу господина Артемија.

    Još dok sam bio u Jugoslovenskoj ratnoj mornarici iz Pule i u Pulu su slobodno cirkulisala ćirilično adresovana pisma, čim smo došli u Šibenik rekli su nam da takva pisma pošta odbija. Mojom srećom, uplatnice za novac ipak su stizale ispisane pisanom ćirilicom „pet hiljada dinara“ (premijer Branko Mikulić (Slava mu!) je tada „zamrzao“ plate i cijene). Kažem srećom, jer moja majka koja zahvaljujući klasičnoj Prvoj kragujevačkoj odlično govori i piše na francuskom, italijanskom, nemačkom i španskom (i to joj je zamjenilo elektrotehničko i matematičko znanje u životu) ne zna pisanu „gajevicu“. Kako će me g. urednik i g. Mlinarević išamarati ako u komentare pored žanra snova unesem i „vojničke priče“ чим g. Mlađan Đorđević пребачи svoj Nedeljnik на Недељник, мрчи ћу артију на његово живописно житије, дугује ми то од 1992. и 1993.г. .
    Iznenađen sam da NSPM i Fakti kao ozbiljni sajtovi prenose ovako nepismen tekst, sa vulgarnim uvredama koje govore o kapelici Izide u kojoj se moli Vučić i tome slično. To govori o nemoći pisaca i neznalaštvu urednika.
    Фашистички однос у функцији оправдања геноцида у Хрватској против чега мора да устане сваки нормалан човјек јесте ово:
    http://www.matica.hr/media/uploads/vijenac/514/vijenac_415_novo_xx_naslovna_large_medium.jpg

    Са друге стране са коверта Наше Србије се јасно види да је непознати пошаљилац и одлука Хрватске поште је сасвим оправдана. Наиме наведена је непостојећа адреса Теразије 23/II. У Биограду или Београду такве адресе нема од Ђилас/Ђорђевићеве власти. Прво је уведено дво:азбучно-абецедно обиљежавање улица под изговором да је предуга улица Баје Пивљанина, али то је тужна прича о издаји и државном убиству коју бих, уз сузу, прескочио овај пут. Онда је постављена рекламна табла: Улица Теразије/ Ulica Terazije. Узалуд су стари Биограђани протестовали да Теразије нијесу улица, а разумије се страницама у Бгд ове табле на којима је неко много више зарадио но што је дато ђеци кроз Нашу Србију, ништа нијесу помогле у сналажењу. Настављено је по цијелом граду као најпрешнија потреба, мени би најтуже кад промјенише таблу у улици Царице Милице. Да скратим у Бгд постоји само: Улица Теразије/ Ulica Terazije. Истина изградили су за грдне новце и лажне Теразије, ваљда да мичу нас „теразијске Црногорце“, најомрженију групу и у Србији и у Црној Гори, како би се шириле по Улици Теразије/ Ulici Terazije невладине организације вас у мермеру (Наша Србија, Орка и остали љубитељи улице). Но, ни ми „теразијски Црногоци“ се још не дамо, сад руше лажне Теразије на НБгд, а ми и даље кавенишемо и дуванимо у Матици црногорској, ђе друго до у Москви.

  8. „Колико милиона Срба толико ТУМАЧА Устава Републике Србије! И свако тумачење је добро, ако ЈА то мислим“ (Млинаревић)!

    УСТАВ СЕ ЧИТА КАКО У ЊЕМУ ПИШЕ, А МОЖЕ ДА ГА „ТУМАЧИ“ САМО ПРЕДЛАГАЧ ОДРЕДАБА И АКО МОРА ДА СЕ СТВАРНО ТУМАЧИ, ОНДА ОДРЕДБА НЕ ВАЉА- ЧЛАН 10. УСТАВА ЈЕ САСВИМ ЈАСАН И НЕМА ШТА ДА СЕ „ТУМАЧИ“.

    Устав се тумачио у време Броза. А данас и уопште Устав треба да се чита. И то да се чита тачно како у њему пише. А ако нешто нејасно пише, онда самнио предлагач може најисправније да г зумачи. А Члан 10. Устава у вези с језиком и писмом има два става. У првом се говори само о српском језику и писму. У другом ставу, који нема никакве везе са српским језиком и писмом, говори се само о другим језицима и другим писмима. Из тога је потпуно јасно да српски језик и ћирилица не спадају у „друге језике“ и „друга писма“, што значи да српски језик у Уставу из 2006 има само ћириличко писмо. И то може да прочита неко друкчије само ако се влада по чувеном Брозовом законоправилу које је гласило: „Устава и закона не треба се држати као пијан плота.“ То је тешка глупост у законоправилу. Устав и закони не смеју да се читају напамет и измећу редова, него тачно тако како пише.

    А, уз то, знам и да је ту одредбу писао мр Бранислав Брборић и она је таква усвојена. А Брборић је оставио запис да то мора дамачи као „суштинско једноазбучје“- Немогуће је да се Устав тумачи на милион начина. Устав се чита само на један начин како у њему пише..

  9. Међутим, Хрватска пошта послала је одговоре на питање зашто су се честитке вратиле.

    “У одредишној земљи у коју је пошиљалац слао пошиљку службено писмо је латиница. У Правилнику о писмовним пошиљкама, који је донела Светска поштанска унија, између осталог стоји да адреса примаоца мора бити тачна и потпуна те да мора бити уписана врло читљиво латиничним словима и арапским бројкама. Ако се у одредишној земљи употребљава друго писмо и бројке, препоручује се адресу уписати словима и бројкама овог писма. Име одредишне земље уписује се најпре на језику земље порекла. У складу с тиме, Општи услови за обављање универзалне услуге Хрватске поште налажу да пошиљка за иностранство може бити адресирана и писмом државе одредишта, уз услов да су латиницом уписани назив места и назив одредишне државе“, појашњава Јо Кемпен, шефица Одељења за односе с јавношћу Хрватске поште.

    Додаје такође како је чињеница да добар део радника Хрватске поште не познаје ћирилично писмо.

    “Овде није реч ни о каквој лошој намери. Иако смо свесни тога да су правила Светске поштанске уније о правилном адресирању јасна, изузетно нам је жао што се то догодило и разумљиво нам је да је овакав ток догађаја код пошиљаоца проузрочио разочарање због недостављене честитке. Што се тиче ознаке “забрањено”, према интерним Упутствима за обављање поштанских услуга за раднике, они су дужни да означе разлог враћања пошиљки. Ознака “забрањено” била је најближа тумачењу радника, у смислу да такав начин адресирања није у складу с Правилником о писмовним пошиљкама те Општим условима“, закључује Кемпен.

    (Јутарњи лист)

  10. У ПАМЕТ СЕ ДОБРО, ЦРНОГОРЦИ!

  11. @ Г.М.

    Добро је што се залажете за реципроцитет у односима са другим народима.
    Често пишем о неспособности Републике Српске да се држи тог принципа када је у питању писмо. Пре годину дана указао сам на то Стефану Каргановићу, и замолио га да препоручи Додику овакав реципроцитет : колико ћирилице у Федерацији БиХ, толико латинице у Српској. Писала му СРПСКА АЗБУКА али није било одговора. Додик и даље не спомиње ћирилицу, а на овом сајту се рекламира Каргановићева латиничка књига.
    Много текстова сам написао указујући на то да је ћирилици потписана смртна пресуда правописном одредбом да је и латиница стандардно писмо српског језика ( главни редактор правописа Матице српске Мато пижурица ; главни рецензент Иван Клајн ).
    У последње време сам кориговао свој став. Таква правописна одредба је написана да би се удовољило општем схватању у српској интелектуалној елити да српски народ има и своју латиницу. Тиме је ћирилици одузето својство српског националног симбола као јединог српског писма , а после тога нема препреке оваквом схватању : зашто да бринемо о судбини ћирилице, кад је Вук нама смислио и нашу латиницу, па ће нам остати она ако пропадне ћирилица.
    Данас се проф. др Мило Ломпар сматра самим врхом српске патриотске елите, захваљујући понајвише својој књизи „“Дух самопорицања“. У њој се он определио за два српска писма, што неминовно води одумирању ћирилице. Тиме је он сам себи скочио у стомак, јер већег самопорицања не може бити од равнодушности према страдању ћирилице.
    И пре објављивања те његове књиге, објављен је на сајтовима мој текст „Српска интелектуална елита да се одреди према ћирилици“, у коме сам као позитиван пример односа према ћирилици навео проф. др Слободана Антонића, а као негативан пример управо проф. др Мила Ломпара. Главна моја замерка Ломпару је била то што је писао о српском језику као елементу државне културне политике, без помињања ћирилице. Тиме је он оправдао оно што је урадила државна влас : раскинута је веза српског језика и ћирилице, која је утврђена чланом 10. Устава Србије. Кад Ломпар уз српски језик не помиње никакво писмо то се тумачи да је свеједно да ли се користи ћирилица или латиница. Тако , на пример, у Закону о трговини пише да декларације за робу морају бити исписане на српском језику. Зато у продавницама уопште нема ћирилице.
    У међувремену је Антонић ућутао, видећи да је на губитничкој страни, а Ломпар је написао књигу у којој јавно ставља до знања да је за два писма. Што значи да је у коначном за латиницу, јер два писма не могу опстати у једном језику. То су активисти за одбрану ћирилице од Срба у много наврата доказивали на сајтовима на следећи начин : прошло је шест деценија откад су комунисти „обогатили “ Србе још једним – хрватским писмом, а њега је данас у српским земљама више од 90%. А ту је и општесветско искуство : нигде осим у Срба у једном језику немају два писма која једно друго искључују.
    Зато је неважно то што Хрвати туку чекићима ћирилицу у Хрватској и што враћају пошиљке на којима је прималац означен ћирилицом. Много је опасније то што њу „туче“ српска интелектуална елита. Ако тако нешто данас уопште и постоји.

  12. Да ли, Млинаревићу, и чекићи по ћириклици у Хрватској закође нису „никакве зле намере“

    “Овде није реч ни о каквој лошој намери“,каже ова службеница у хрватској пошти., како цитира иоз неко листа у Хрватској Млинаревић. да ли то млинаревић помаше тој хрватској слушбеници да буде уибедљивија у тумачењу да није реч о „злој намери“.

    Да ли та Хрватица и Млинаревић и чекиће по ћирилици у Хрватској нису „никакве зле намере“?

    Зар и Ви, Млинаревићу, муислите да је реч о ЗАКОНУ, А НЕ О мржњи према србима, па и према њиховој ћирилици која је, по хрватским научнивима, тајође хрватсјко писмо – КАКО ТО ФА ХРВАТИ ТОЛИКО НЕ ЗНАУЈУ ДА „ПРОЧИТАЈУ“ СРПСКО ПОШТАНСКО ПИСМО НА „ХРВАТСКОМ ПИСМУ“

Оставите коментар