ss-face-240Први пут наш угледни професор епидемиологије др Зоран Радовановић побија тврдње које Тодор Јовановић, Соња Велкова и бројни други на друштвеним мрежама шире о томе да је наводно научно верификовано да вакцинација деце изазива аутизам.

Текст преносимо из листа „Данас“ (где је објављен у рубрици „Лични став“), уз наш наслов.

А. Ж.

Зоран Радовановић: Неразложан страх да вакцине изазивају аутизам

Пре 17 година је објављен чланак о наводној вези између вакцине против малих богиња и аутизма. Када се показало да су подаци фалсификовани, угледни часопис „Lanset“ одрекао се тог „открића“ (на слично понижавајуће признање био је принуђен само петнаестак пута током два века свог постојања), први аутор је изгубио лиценцу и побегао из родне Енглеске, а његов професор, који је, за разлику од свог штићеника, оптужен само за немар, а не и за свесну подвалу, срамно је завршио каријеру, принуђен да се пензионише.

Нажалост, дух је пуштен из боце, а на психолозима ја да објасне како једна лажна вест, много више од истинских доприноса науци, добија енормне обрисе који иду до тврдњи да вакцине служе за стерилизацију или, чак, да садрже чипове, намењене претварању људи у зомбије, потчињене тајној „светској влади“. Резултат је да се створио отпор према вакцинацији уопште, а посебно према вакцини против малих богиња. Сходно очекивању, јавиле су се епидемије ове заразе, до тада већ скоро нестале у развијеном свету. Према подацима из Велике Британије, у прошлој деценији је на сваких 1.000 болесника од малих богиња један умирао, а један добијао запаљење можданих овојница, обично с трајним последицама.

zr-danas

То сазнање је почело да доводи до отрежњења у западним земљама, али је страх, попут таласа у води, доспео и до земаља у развоју. Обухват вакцинацијом опао је и у Србији, упркос упозорењима педијатара и епидемиолога који су, уз један или два изузетка, здушно указивали на опасност настанка епидемије (до ње је управо и дошло са, за сада, неколико десетина оболелих). Ризик није ограничен само на мале богиње, већ и на друге две болести које се спречавају истом вакцином, познатом по енглеском акрониму ММР. Једна од њих, заушке, може да доведе до упале тестиса (погађа једну петину оболелих после пубертета), јајника, гуштераче и других органа, а у 5-10 одсто оболелих долази до упале можданих овојница. Друга, црвенка или рубеола, спада у најблаже инфекције, али ако настане у време трудноће, постоји знатна вероватноћа оштећења плода.

Ниједно до сада обављено кредибилно истраживање није потврдило наводе из Лансета који су довели до узнемирења јавности. Тачно је да се аутизам и слична стања дијагностикују неупоредиво чешће него раније, али је још увек нејасно да ли је и у којој мери тај тренд стваран. Уместо некада уско дефинисаног појма аутизма, данас се говори о много обухватнијем спектру аутистичних поремећаја (САП). Постоје наговештаји да би се применом садашњих критеријума на популацију одраслих дошло до сличних стопа учесталости ових поремећаја као код деце, јер би била обухваћена стања у широком распону од менталне заосталости до „особењаштва“. Све је више података да је САП развојни поремећај који се очитује још у периоду боравка плода у материци. Наслеђе игра одређену улогу, а помињу се старост родитеља, гојазност труднице, њена изложеност загађењу ваздуха и другим срединским утицајима, па чак и препарат који се даје ради убрзања порођаја. Стручњаци тврде да посматрањем видео снимака одојчади, дакле пре добијања ММР вакцине (која се даје по окончању периода одојчета, тј. после првог рођендана), с великом вероватноћом могу да одреде које ће дете касније добити дијагнозу САП.

Упркос свему томе, код нас се однедавно посебан нагласак ставља на „крунски доказ“ против ММР вакцине: Амиши се, наводно, не вакцинишу и не оболевају од аутизма. Ниједно, ни друго није тачно – ова америчка верска секта често прихвата вакцинацију, а аутизам је међу њеним присталицама и те како присутан. Стопе учесталости могу да буду, а вероватно и јесу, ниске (нико то није поуздано испитивао), али довођење у везу аутизма амишке деце с ММР вакцином подједнако је логично као, рецимо, с ношењем традиционалних црних шешира њихових очева.

Када би било могуће доносити поуздане закључке о узрочно-последичним односима на основу просте временско-просторне повезаности две појаве (чак и да њихово удружено јављање није тако натегнуто), квалификације за научна звања би се стицале већ по завршетку обавезног образовања.

Аутор је професор универзитета, председник Лиге за имунизацију

(Данас, 22. 1. 2015)


Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-3d4

Advertisements