Ђакон Ненад Илић: Тамни вилајет или Политичка народна прича која (не) тражи тумачење

Кад западнеш у Тамни вилајет, прво што пожелиш је да што пре из њега изађеш. Владари Тамног вилајета желе да те у њему задрже. Због тога упосле фењерџије који пред тобом носе чкиљаво светло. Ти наравно идеш за светлом ма колико оно чкиљаво било. Зна се да фењерџије, кад се уморе или зараде довољно, или кад их отпусте – предају фењер следећим фењерџијама. А ти, надајући се да ће те фењер довести до дневног светла, идеш за било ким ко га носи.

ni-14112014

Најгоре је ако се толико навикнеш на фењер да заборавиш како се уопште може изаћи на светло. Још ако ти загонетни глас, уз умножени ехо, говори у Тамном вилајету оно чувено „Ако узмеш ово камење кајаћеш се, а ако не узмеш опет ћеш се кајати“, хтео – не хтео, више ћеш се забавити камењем под ногама него тражењем излаза.

Има фењерџија који ћуте, а има фењерџија који причају, много причају, о фењеру и о себи. Пошто је посао фењерџије добро плаћен, фењерџије заправо највише говоре о себи. Не би ли ти навијао за њих да што дуже носе фењер и тако што више и зараде. Пре него што оставе фењер другоме они ће наравно покушати, а у томе обично и успевају, да будзашто откупе камење од оних који га скупљају и с муком носе. Ионако му се вредност, док си у Тамном вилајету, не зна. Фењерџије предају то камење владарима Тамног вилајета, јер то је један од главних услова под којим ступају на посао фењерџије.

Камења је тако временом све мање, пут под ногама је све чистији али он и даље не води нигде, а пошто си уморан од тумарања по мраку, вртећи се у круг, ипак корачаш све теже.

Владари Тамног вилајета допуштају ти да у њему радиш шта год хоћеш, само не допуштају и да из њега изађеш. Кад се помириш са тим да ћеш у Тамном вилајету умрети, ти си заправо већ и умро, а да то и не знаш. А фењерџије и даље раде свој посао. Они живе уместо тебе. Причају ти о томе како се они осећају, шта уместо тебе мисле и шта уместо тебе желе, због чега су тужни. због чега су весели. И ништа се друго у Тамном вилајету не чује. Ходајући мртваци су и за ту замену живота захвални.

Владари Тамног вилајета с времена на време допуштају да учествујеш у бирању новог фењерџије. Тад се и полуживи и мртви посвађају, а у ходницима тамног вилајета најгласнији су ужурбани кораци и гурање оних који би да се домогну фењера. С разлогом, многи се гаде фењерџија, слугу владара Тамног вилајета. Владарима то не смета. Пошто им и није важно ко ће носити фењер, већ само да се фењер креће и да те задржава у Тамном вилајету.

На крају многи забораве да им уствари није потребна светлост фењера већ јарка дневна светлост.

Има један мали број саблазнитеља који тврде да је једини начин да се изађе из Тамног вилајета – да се фењер разбије и да се укине посао фењерџије. Да се забрани поновно паљење фењера, и избор фењерџија, све док се не изађе на дневно светло. Они верују да ће суочавање са мраком Тамног вилајета, ма колико страшно било, баш зато што је неиздрживо, натерати заробљени народ да пронађе излаз. А на дневном светлу ионако све функционише другачије него у Тамном вилајету. Старо знање, од пре уласка у Тамни вилајет, памте малобројни, а оно каже да се фењер на дневном светлу – гаси. На дневном светлу се јасно види ко је за шта способан и колико може да буде другима користан.

Малодушни кажу да владари Тамног вилајета никада неће допустити такву саблазан и да ће по сваку цену сачувати светињу фењера. А малобројни подсећају да владари Тамног вилајета не живе у самом Тамном вилајету и да на дневном светлу има и других владара сем њих. На дневном светлу моћ владара Тамног вилајета много је мања.

За почетак – довољно је само да се подсетимо да не морамо заувек за фењером, кажу саблазнитељи.

Док корачаш кроз мрак за фењером, расмисли: да ли те заиста занима ко би још могао да носи фењер и шта ће да ти говори док га носи.

(Фејсбук страница ђакона Ненада Илића)



Categories: Преносимо

1 reply

  1. Браво!

Оставите коментар