Литургија уз гласове 1000 певача за сто година смрти Стевана Мокрањца

Данас су у Храму Светог Саве одржани Света Архијерејска Литургија и парастос поводом сто година од смрти једног од највећих српских композитора Стевана Стојановића Мокрањца. У храму су се могли чути гласови хиљаду певача из целе Србије.

horovi-mokranjac

Јутрос је у Храму Светог Саве одржана Света Архијерејска Литургија и парастос у част стогодишњице од смрти нашег највећег композитора Стевана Стојановића Мокрањца.

Позив за ову манифестацију прихватили су готово сви црквени хорови из Београда, и велики број хорова из целе Србије.

Данашњу манифестацију чинило је преко 1000 певача из читаве Србије. Хором је дириговао наш цењени диригент Бојан Суђић, а на програму је била „Литургија Светог Јована Златуоустог”, и Мокрањчево „Опело”. Након формалног завршетка литургије и опела, хор је извео и „Химну Светом Сави” уз одавање почасти месту у ком је била уприличена ова свечаност. Након изласка из храма, на Светосавском платоу, хор се још једном окупио и уз подршку диригента Суђића отпевао II Руковет. Диригенти и представници хорова који су данас учествовали у овој манифестацији добили су дипломе и захвалнице за учешће у културној манифестацији.

Стеван Стојановић Мокрањац рођен је 9. јануара 1856. био је српски композитор и музички педагог, класик српске музике, њена најистакнутија личност. Заслужан за увођење српског националног духа у уметничку музику.

Најпознатија његова дела су: „Руковети”, као и музика за православна богослужења: велелепна Литургија, из које је најпознатија „Херувимска песма”, најзначајније остварење хорске музике код Срба, Опело, Три статије, Тебе Бога хвалим, Величаније светом Сави.

Стеван Стојановић Мокрањац, преминуо је 28. септембра 1914. године у Скопљу.

(Дневно.рс, 28. 9. 2014)



Categories: Вести над вестима

1 reply

  1. Verujem da su se ljudi koji su bili na ovoj liturgiji osecali bozanski.

    Obzirom na prostor i kupole, crkve su izuzetno akusticne. Imao sam prilike da slusam koncerte u protestantskim crkvama u Amsterdamu i u katolickim u Milanu. Cak i kad je jedini instrument bio violoncelo (na pr Bah), to je bio rajski dozivljaj.

    U Evropi su crkve ceo dan otvorene i uglavnom prazne. Da bi privukla ljude i iskoristila taj idealni prostor, Zapadna crkva je vec odavno pribegla koncertima. U pauzi koncerta obicno neko pronese korpicu u koju ljudi, ako zele, daju dobrovoljni prilog. Dobrodosao za odrzavanje i grejanje crkve. Obostrana korist.

    Ne znam zasto je unosenje instrumenata u nase crkve zabranjeno.
    Da li neko zna razlog ?

Оставите коментар