Wirtschaftswoche: Немачки гиганти обогатили се уз помоћ робова за време Дргугог светског рата

Бројне велике фирме, попут Боша, Мерцедеса, Дојч Банка, Волксваген и других, користиле су робовску радну снагу

Wirtschaftswoche-LogoНемачки индустријски гиганти су се богатили уз помоћ робова за време Дргугог светског рата, обајвио је један од најпопуларнијих пословних часописа „WirtschaftsWoche“.

Бројне велике фирме, попут Боша, Мерцедеса, Дојч Банке, Волксвагена и других, користиле су робовску радну снагу која се углавном састојала од заробљеника из концентрацијоних логора. Укупно је немачкој индустрији помогло готово 300.000 робова.

Многе фирме које се налазе на листи недељника већ су се разрачунале са својом нацистичком прошлошћу.

Дајмлер је још 1986. признао да је користио 40.000 присилних радника под грозним радним и животним условима за време рата, што је фирми омогућило згртање великог профита.

Електрични гигант Бош користио је 20.000 робова, док је породица Куандт, власници BМW-а, користила 50.000 робова, а челичана ThyssenKrupp чак 75.000.

Волксваген, произвођачи популарне „бубе“, ѕависили су од робовског рада 12.000 затвореника у најгорим замисливим условима у својој фирми у Волфсбургу. Хемијски и фармацеутски брендови BASF, Bayer и Hoechst упошљавале су 80.000 робова.

Највећа немачка банка – Дојч Банк – није користила робовску радну снагу, али се обогатила за време нацизма. Када су нацисти дошли на власт, банка је отпустила све јеврејске директоре и од 1938. на даље постала је најбогатија у Немачкој кроз одузимање јеврејских компанија.

Издавачки див Bertelsmann, данашњи власници РТЛ-а, постао је богат објављујући ратне књиге за Хитлерјугенд, и профитирајући на уговорима с немачком војском и централом нацистичке странке у Минхену.

(Новости онлајн, 21. 6. 2014)

Ауди открио да је експлоатисао је радну снагу из концентрационих логора

Берлин – Немачки произвођач аутомобила Ауто унион, из којег је касније настао Ауди, експлоатисао је радну снагу из концентрационих логора.

b-a-skrin

Како преносе немачки медији, Ауди је коначно открио оно што су остали велики произвођачи аутомобила у тој земљи већ учинили – објавио је извештај који показује да је компанија из које је настао увелико користила радну снагу из нацистичких концентрационих логора.

Ово признање произилази из недавно објављене историјске студије, коју је наручио сам Ауди. Према том документу, око 3.700 логораша било је присиљено да ради за Ауто унион у једном од седам логора које су нацисти направили за тог произвођача аутомобила, и којим је руководила озлоглашена СС дивизија.

Поред тога, компанија сноси „морални одговорност“ за 4.500 људи заточених у логору Флозенберг, а који су умрли током рада у фабрици Ауто униона у близини логора. Истовремено је 16.500 људи, који нису били затворени у логорима, било приморано да ради у две фабрике Ауто униона на истоку земље.

Подаци су пронађени у архивама компаније која је 1965. постала део Фолксваген групе, док је 1985. променила име у Ауди, под којим је и дан данас позната у свету.

Иако се у извештају наводи да је Ауди и раније био свестан чињенице да се током нацистичке ере ослањао на присилни рад, у компанији су шокирани изнетим подацима о тадашњем шефу Ауто униона, Рихарду Бруну, који је био у блиским везама са нацистичким вођама, као и наводима о експлоатацији робовске радне снаге, те чињеницом да је фабрика имала статус главног ратног добављача.

Из Аудија поручују да ће историја компаније из Бруновог периода бити коригована, тако што ће новооткривене чињенице бити узете у обзир, као и да ће његово име бити избрисано са пензијског списка овог аутомобилског гиганта.

Сличне студије о везама са нацистима претходно су објавили и Фолскваген, Дајмлер и BМW.

(Б92, 1. 6. 2014)



Категорије:Вести над вестима

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s