Јелена Думић: Премијер Вучић у улози Пепа Гвардиоле

Откако је Бајерн елиминисан у полуфиналу Лиге шампиона од мадридског Реала, неки коментатори наше политичке стварности почели су да предвиђају неуспех и актуелној Влади, будући да је премијер Александар Вучић функционисање новоформиране Владе метафорички објашњавао на примеру овог немачког клуба. Метафора којом се послужио премијер Вучић оцењена је као неуспешна, чак и бесмислена, јер се, како истичу ови аналитичари, у двомечу између Бајерна и Реала показало да се врхунски резултати ипак не могу постићи без изузетних појединаца у тиму.

dw-vucic-jd

Овако банална тумачења најбоље показују да ни они који би да критикују дискурс премијера Вучића не разумеју смисао његове метафоре. Због тога ћемо анализирати поменуту метафору и указати на њено значење.

Приметно је да премијер Вучић радо преузима метафоре покојног премијера Зорана Ђинђића (сетимо се само да је премијер Вучић раније употребио и Ђинђићеву метафору о жаби коју треба прогутати). И у овом случају премијер Вучић је преузео спортске појмовне метафоре Зорана Ђинђића. У питању су следеће појмовне метафоре: ,,влада је (фудбалски) тим”; ,,министри су играчи”; ,,премијер је тренер”.

Иако су Ђинђићеве и Вучићеве појмовне метафоре идентичне, њима се не шаљу исте поруке јер су употребљене у различитим контекстима. Покојни премијер Ђинђић је домен фудбалског тима пресликао на владу Демократске опозиције Србије. Влада ДОС-а је у то време била шаролика политичка коалиција, која се састојала од 19 странака. Отуда је премијер Ђинђић овом метафором настојао да истакне и подстакне јединство те владе и њено складно функционисање упркос програмским и идеолошким разликама између странака које су је сачињавале. У прилог томе најбоље говори Ђинђићева изјава из 2001. године да се неће толерисати аутоголови јер је Влада тим.

Премијер Вучић је на недавно одржаним изборима освојио апсолутну већину. Дакле, његову владу не чини 19 различитих странака, а ипак је употребио исте појмовне метафоре као и Ђинђић.

Порука коју премијер Вучић шаље крије се у специфичној разради ових уопштених појмовних метафора. Појмови фудбалског тима и играча, будући да су уопштени, спуштају се на основни ниво категоризације, чиме добијамо конкретне метафоричке слике. Отуда премијер каже како Влада не мора имати изузетне играче као што су Ћави или Меси, али ће функционисати као Бајерн.

Aко се осврнемо на тим Бајерна, схватићемо да је његов најистакнутији појединац тренер Пеп Гвардиола. Он има план и визију како игра Бајерна треба да изгледа, а сви играчи морају испуњавати његове захтеве. Није неопходно бити изузетан играч; много је важније подредити се тиму и захтевима тренера.

Kада све ово имамо у виду, нама се у ствари говори да Влада није састављена од изузетних играча – министара, али да не треба да бринемо јер она има изузетног тренера – премијера. А премијер је тај који има план и визију како ће се Србија модернизовати и реформисати, те ће учинити све како би министри испунили тај задатак.

Ни фудбалски клуб није одабран произвољно. Примера ради, премијер Вучић је могао рећи како жели да његова влада функционише као Атлетико Мадрид. Ни у том тиму нема изузетних индивидуалаца, а клуб је стигао до финала Лиге шампиона и има шансу да освоји титулу у шпанској Примери.

Међутим, Атлетико Мадрид никако не долази у обзир јер се успоставља веза између фудбалског клуба из одређене европске земље и владе те европске земље. Другим речима, Бајерн је одабран јер он метафорички савршено одсликава начин функционисања немачке владе. И немачка влада се може метафорички замислити као тим који постиже одличне резултате. Као што је у Бајерну најдоминантнији тренер Пеп Гвардиола, тако је у немачкој влади најдоминантнија канцеларка Ангела Меркел. А сви остали министри у немачкој влади посвећени су испуњењу циљева канцеларке Меркел, баш као што и фудбалери Бајерна спроводе тактичке замисли Пепа Гвардиоле.

И тако коначно долазимо до суштине која се крије иза Вучићеве метафоре о Бајерну. Обећава нам се да ће наша влада функционисати успешно и имати резултате као немачка влада. Оно што је прећутано јесте – да премијер Вучић жели да влада и има моћ као Ангела Меркел у Немачкој.

Из овога видимо да ове метафоре премијера Вучића нису бесмислене. Оне су са лингвистичког становишта сасвим коректне и имају своју практичну сврху у политичком дискурсу. А сасвим је друго питање може ли Вучићева влада у реалном животу бити једнако успешна као немачка. У свету метафора очигледно да може.

Студенткиња Катедре за српски језик Филолошког факултета у Београду 

Advertisements


Категорије:Судбина као политика

Ознаке:,

1 reply

  1. Apsolutno neverovatan tekst!

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s