Данас: Могући притисци Брисела на Београд
Флекенштајн: Очекујемо од Србије да осуди понашање Кремља * Вебер: Пут ка ЕУ уз очување економских веза са Москвом * Јоксимовићева: Упадљиво ћутање Србије о Украјини
Брисел, Берлин, Београд – Нова Влада Србије настојаће да балансира између Русије и Европске уније, имајући у виду драстично погоршање односа Кремља и Запада изазвано украјинском кризом, оцењују за Данас инострани и домаћи стручњаци за спољну политику. У том контексту, они истичу да ће се од Србије, кандидата за чланство у Унији, тражити да усклади своју политику са чланицама ЕУ, што је у складу са Споразумом о стабилизацији и придруживању између ЕУ и Србије, који је на снази од 1. септембра 2013.
„Очекујемо од будуће српске владе да следи мишљење већине држава да је Русија прекршила међународно право слањем војске на украјинску територију Крим, подржавањем противзаконитог референдума о статусу Крима и приступањем анексији Крима, наводи за Данас Кнут Флекенштајн, функционер Социјалдемократске партије Немачке и посланик Европског парламента, одговарајући на питање да ли очекује да ће се нова српска влада дистанцирати од Москве.
Бодо Вебер, немачки аналитичар за Западни Балкан и виши сарадник Савета за политику демократизације из Берлина, оцењује за Данас да ће Београд покушати да избалансира односе између Русије и ЕУ.
„Србија ће држати одређену дистанцу према актуелном конфликту између Москве и Запада. То значи да ће наставити пут придруживања ЕУ, а истовремено настојати да сачува економске везе са Русијом“, сматра Вебер.
Александра Јоксимовић, председница Центра за спољну политику, каже за Данас да је упадљиво ћутање Србије у вези са догађајима у Украјини.
„За сада постоји оправдање, које је прихваћено у ЕУ круговима, будући да није изабрана нова влада после одржаних избора. У том контексту нема ни видљивих притисака да се Србија одреди. Међутим, када нова влада буде формирана, а у зависности од даљег заоштравања односа између са једне стране САД и ЕУ а са друге Русије, може доћи до притисака да се Србија јасно и отворено одреди у овом сукобу“, истиче она.
Јоксимовићева сматра да је без обзира на декларативно порицање, Русија на одређени начин, кроз јавна поређења Крима и Косова, променила однос према Косову.
„Руска страна ће у будућим разговорима стално стављати у исту раван решење питања Крима и Косова. У том контексту треба посматрати и утицај ситуације у Украјини на регион Западног Балкана и Србију. Упркос чињеници да чланице ЕУ могу имати самосталне ставове у вези са спољном политиком, очекује се да ће она бити усклађена са општим интересима ЕУ. Исто правило важи и за кандидате за чланство“, коментарише Александра Јоксимовић.
Шеф Делегације ЕУ у Србији, амбасадор Мајкл Девенпорт рекао је у обраћању новинарима да ЕУ од Србије „очекује да схвати озбиљност кризне ситуације у вези са Украјином“. Према његовим речима, Брисел очекује да земље кандидати за чланство подржавају ставове ЕУ што се тиче спољне политике.
Дачић: Две претпоставке
Одлазећи премијер Ивица Дачић изјавио је да је приоритет Србије пут ка ЕУ уз истовремено неговање добрих односа са традиционалним пријатељима и да ће став о кризи у Украјини морати да садржи те две претпоставке. „Желимо да наставимо пут ка ЕУ, а то значи да постоји обавеза одређеног усаглашавања Србије са ставовима ЕУ о заједничкој спољњој политици, али то значи да Србија свакако не може да угрози своје државне интересе, већ мора да и даље развија пријатељске односе са Русијом“, рекао је он.
М. Стојановић
Курир: Притисак из ЕУ – Ештонова спремила паклени дан за Вучића и Дачића!
Захтеви које ће нам саопштити Европска унија: Србија мора да осуди политику Москве према Украјини и подржи спољну политику Брисела. Коначно успостављање судова на северу КиМ, како је предвиђено Бриселским споразумом Завршетак процеса формирања Заједнице српских општина на северу Косова и Метохије
БЕОГРАД – Српска делегација на челу са премијером Ивицом Дачићем и вицепремијером Александром Вучићем суочиће се данас у Бриселу са невиђеним притисцима пошто ће из ЕУ тражити да се Београд определи о украјинској кризи, али и о нерешеним питањима о Косову, сазнаје Курир.
Крај балансирању
– Очекујемо страшне притиске, пре свега када је реч о увођењу санкција Русији, односно да осудимо политику Москве према Украјини и Криму. До сада смо се на све начине трудили да се не изјашњавамо, али изгледа да нећемо више моћи да будемо неутрални.
Друго на чему ће инсистирати Кетрин Ештон је питање решавања проблема судства на Косову, што је можда најтежа тачка Бриселског споразума. Биће речи и о формирању Заједнице српских општина на северу КиМ – каже за Курир извор из врха власти.
Политички аналитичари сматрају да Београд не сме да се солидарише ни са Русијом, ни са ЕУ, него да треба да води избалансирану политику, на коју, како кажу, има право према Споразуму о стабилизацији и прикључивању.
– Битно је да делегација Србије задржи чврст став, који се не изражава арогантно, него одмерено и аргументовано, а наши кључни аргументи су да због питања Косова и Метохије, економске ситуације, односа са Русијом и расположења јавног мњења морамо да задржимо неутралну позицију у односу на сукобе везане за Крим и Украјину – каже политички аналитичар Драгољуб Анђелковић.
Анђелковић истиче да Брисел нема право да тражи од делегације Србије „исхитрену и радикалну реакцију према Украјини и Криму“. Наиме, како каже, према ССП имамо обавезу да се постепено прилагођавамо политици ЕУ, а не и да је безрезервно следимо. С друге стране, Анђелковић не спори да од Брисела „можемо да очекујемо претње и друге врсте притисака“ како би се од Србије изнудио став који одговара ЕУ и америчкој администрацији.
Држати се Немачке
– Нама у прилог иде да Европска унија о том питању није јединиствена јер Немачка и неке друге земље не желе да се диже тензија поводом Русије. Бриселска администрација јесте ближа америчким него ставовима Берлина, али исто тако не може ништа конкретно да одлучи без Берлина, осим да прети и диже тензију – каже аналитичар.
Подсећамо, премијер Ивица Дачић је рекао Србија није члан ЕУ, него да је у процесу придруживања, и додао да „не постоји обавеза да Србија све мора да прихвати, већ да постоји потреба за усаглашавањем те политике“.
Маја Коцијанчич: Све зависи од тока разговора
Маја Коцијанчич, портпаролка високе представнице Кетрин Ештон, изјавила је јуче да не може да одговори шта Србија може да очекује од 23. рунде разговора у Бриселу, осим да ће се разговарати о спровођењу „Бриселског споразума“.
– Не могу то да кажем у овом тренутку, све зависи од тога како ће тећи разговори – рекла је она.
Марија Малеш
Исправка: Овај чланак је промењен 24. 7. 2014. у 15:12 – у наслов је додато „…да Београд осуди…”.
Categories: Вести над вестима
Оставите коментар