Вечерње новости: На Косово бачено 10 тона уранијума

Новинар Роберт Џејмс Парсонс, за „Новости“, о скривеном УН извештају о последицама бомбардовања Србије

novosti-logoИзвештај састављен током бомбардовања никад није објављен Уједињене нације су сакриле од јавности извештај шефа мисије за просторни програм УН Бакарија Кантеа у коме се каже да је НАТО 1999. године, током бомбардовања, бацио на Косово близу десет тона осиромашеног уранијума, јавио је портал Газетаекспрес. 

Извештај иде даље објашњавајући да се бомбардовање НАТО снага десило у времену сетве, а осиромашени уранијум је утицао на квалитет ваздуха, земље и воде, што је резултирало последицама у ланцу исхране. Као последица тога будуће генерације су изложене повећању броја оболелих од рака, леукемије, абортуса, деформација новорођених беба, наводи Газетаекспрес.

Део извештаја шефа комисије ОУН Бакарија Кантеа 1999. године о ужасним последицама бомбардовања Србије никада није јавно објављен. Делови тог извештаја су, ипак, доспели у јавност захваљујући независном америчком новинару Роберту Џејмсу Парсонсу.

– Сваки значајнији циљ у Србији током НАТО бомбардовања 1999. године гађан је различитом врстом оружја. Један од највиших званичника УНЕП (Програм Уједињених нација за животну средину чији су стручњаци истраживали последице бомбардовања) потврдио ми је то. Они су заправо тестирали оружје на цивилном становништву. То је незапамћен ратни злочин.

Овако, за „Новости“, Роберт Џејмс Парсонс, новинар који је објавио тајни извештај УН о последицама НАТО бомбардовања, сумира напад на тадашњу СРЈ. Независни новинар, чији су текстови о НАТО агресији објављени у неколико швајцарских дневника, као и у француском „Монду“, каже да је то била прва у низу „хуманитарних“ интервенција које су довеле до стравичних страдања, попут оне која је разорила Либију. Каже да је и данас запањен што су се Америка и НАТО одлучили да један народ усред Европе заспу бомбама са осиромашеним уранијумом.

ПУЊЕЊА

Авиони А-10, који у минути могу да испале и 4.000 метака са главама од осиромашеног уранијума, служили су као пратња пешадији. Уранијумска пуњења била су димензија 196 са 16 милиметара и тешка 300 грама. На Србију је испаљено 10.000 комада. Заостали пројектили тражени су према НАТО мапама, мада се испоставило да је гађано и у координате које нису биле уписане као званична мета.

– У то време спроведена је страшна кампања у медијима да би се сакриле катастрофалне последице бомбардовања и оправдао напад на Југославију – каже Парсонс. – Тим УНЕП је, док је још трајало бомбардовање, саставио прелиминарни извештај о хуманитарној катастрофи који је изазвало бомбардовање осиромашеним уранијумом, али тај извештај никада није званично објављен. Када сам га ја објавио у новинама, и сам сам трпео велике притиске због тога. У то време још је било живо сећање на последице које су амерички војници трпели због коришћења уранијумске муниције у Заливском рату. НАТО ни по коју цену није хтео да дозволи да се говори о осиромашеном уранијуму у Европи.

НАТО је, према Парсонсовим речима, покушао да спречи Уједињене нације да после рата пошаљу тим истраживача у Србију. На крају, направљен је компромис – екипа Уједињених нација је дошла у Србију, али нигде нису ишли без пратње НАТО војника. Тај други извештај објављен је 2001. године.

– Водили су их искључиво на места на којима није коришћена уранијумска муниција или на локације које су пре тога очистили. Извештај који је после тога састављен је бесмислен – каже Парсонс. – Западни медији се тим проблемом готово уопште нису бавили. Из неког разлога једноставно су слушали оно што је Џејми Шеј говорио.

АМБАСАДА НА НОВОЈ ЗЕМЉИ

Према досадашњим подацима, осиромашени уранијум је коришћен и током бомбардовања на неколико локација у Приштини, укључујући и место на коме се налазила касарна „Косовски јунаци“, коју сада користе припадници такозваних Безбедносних снага Косова. Иначе, преко пута те локације недавно је ограђен простор од више десетина ари на коме се планира изградња америчке амбасаде на Косову, где је према сазнањима „Новости“ у дубини од неколико метара промењена земља, а тло је попуњено другим земљиштем… 

Међутим, код службеника и војника који су после бомбардовања послати на Косово свест о опасности од радијације изазване посејаним уранијумом и те како је постојала. Парсонс наводи пример холандских војника који су упозорени да на Косову не једу ништа ван војних база у којима су им служили увезену храну.

– Фредерик Бартон, заменик високог комесара УН за избеглице, тражио је од Светске здравствене организације да уради студију о утицају уранијумске муниције. Та студија никада није завршена, јер је Међународна агенција за атомску енергију искористила своје право да то заустави – објашњава Парсонс. – Ипак, један руски професор из СЗО дао је незавршен извештај Бартону. После тога, он је тражио да се на Косово не шаљу труднице, као и да се уведе правило да нико не може да буде послат на Косово ако не жели. Бартон је након тога остао без посла, иако је већ био виђен за наследника Садако Огате на челу Комесаријата.

Причу о катастрофалним последицама сејања уранијума на територији наше земље оживели су последњих дана медији у Приштини, који су први пут отворено проговорили о овом проблему. Албанске власти на Косову заташкавале су пред својим становништвом да је бомбардовање осиромашеним уранијумом највише штете нанело управо на територији ове покрајине, где је, према извештају, бачено око десет тона бомби са осиромашеним уранијумом.

Да је ситуација на Косову далеко драматичнија него у остатку Србије, објашњава нам и др Илија Плећаш, научни саветник Института „Винча“. Његов тим је био задужен да „чисти“ територију гађану уранијумским пројектилима, али северно од Косова. У јужној покрајини, објашњава, до данас нема сазнања да је организовано уклањање осиромашеног уранијума са терена.

ЕПИДЕМИЈА МАЛИГНИХ БОЛЕСТИ

Драматичне прогнозе онкоепидемиолога проф. др Миодрага Ђорђевића о последицама НАТО бомбардовања на здравље становништва не само да су се обистиниле, него је статистика још више забрињавајућа од његових прогноза. Пре 13 година проценио је да ће стопа оболевања од малигних болести порасти за 15 одсто, а већ сада је достигла 17 процената.

– Прво је могао да се примети пораст оболелих од леукемије, као последица изложенoсти радиоактивном зрачењу и први случајеви оболевања повезани са бомбардовањем откривени су код италијанских војника – подсећа проф. Ђорђевић. – Потребно је од 10 до 20 година да би радиоактивност, у комбинацији са другим факторима ризика, изазвала такозване солидне туморе.

Само у 1999. од малигних болести оболело је око 30.000 људи, а умрло око 19.000. Сада се болест открива код 37.000 пацијената годишње, а умире их 21.000.

Са друге стране, стручњаци Института „Винча“ и припадници војске очистили су терен од заосталих НАТО пројектила, где год је северно од Косова гађано муницијом са осиромашеним уранијумом. Проблем је био што су налог да то раде добили чак три године након бомбардовања. За то време уранијум из пројектила спирале су кише, а опасне честице доспевале су у земљу и воду. Очистили су локације Рељан у општини Прешево, Пљачковицу крај Врања, Братоселце и Боровац на територији Бујановца.

– Одговорно тврдим да мимо ових локација нигде није било уранијумске муниције. Проверавали смо све делове Србије и ништа нисмо нашли – изричит је др Илија Плећаш, научни саветник Института „Винча“. – Можда је на овим локацијама на југу остао неки пројектил, али дубоко у земљи, па нисмо могли да га откријемо. Све што је било до једног метра дубине, извађено је. Тада смо донели између 15 и 20 сандука тог радиоактивног материјала у „Винчу“, спаковани су у још сигурније паковање и одложени у Хангар 2, где се и данас чувају.

Проблем је, напомиње наш саговорник, што Србија никада није изградила трајно одлагалиште радиоактивног материјала, већ се ови пројектили и други озрачени материјали чувају у научном институту на периферији Београда.

И. Мићевић – В. Мијатовић 

(Вечерње новости, 4. 5. 2014)



Categories: Вести над вестима

Оставите коментар