Нићифор Аничић, председник Друштва српских домаћина, без длаке на језику прозива и власт и народ, и позива Србе да изађу на изборе

Срби, колико пута Бог треба да помогне нама Србима када нисмо способни сами себи да помогнемо? Сто година уназад Пашић рече Александру Карађорђевићу: „Спаса нам нема, пропасти не можемо“. Нису пропали јер су веровали у Бога, веровали су један у другога, веровали су свом старом краљу да им не ради о глави. Веровали су да су сви за Србију и српство једном душом. 

Када је фашистичка губа кренула да уништи Србију и Српство 1914. године, наши славни преци устали су са најчовечнијом снагом, вољом и љубављу да зауставе варваре својим грудима и задивили су цео поштен свет. Ми данас уместо да се, после 100 година, посветимо одавању признања нашим прецима, наши владајући политичари ‒ које сам раније назвао шупљоглавцима и инвалидима ‒ извршавају сва наређења српских непријатеља како уништити Србију и збрисати је са светске карте. Очигледно се види да су издајице. Српско, Српство искоренити… Да ли су се ти бандити из НАТО-а, који су нас бомбардовали 1999. године, извинили за разарање и убијање невиног српског народа? Седамдесет осам дана и ноћи трајао је стравичан генетски злочин бомбардовања осиромашеним уранијумом делова Србије, Косова и Метохије,  а неколико година раније и делова Републике Српске, Босне и Херцеговине – очигледно територија где су Срби. Трагедија је свежа, време је нимало није ублажило, пошто остају последице кроз болести.

Народе! Срби, нисте ваљда заборавили поруку нашег великог пријатеља швајцарца доктора Рудолфа Арчибалда Рајса: „Срби, чувајте се себе!“

Питам се докле тако, браћо Срби, докле себи зло да правимо, докле пљувати на себе, докле брата гурати у провалију када знаш да немаш никога пречег… Докле грехове да чинимо, када је познато да све грехове испаштамо? Када видимо неправду, непоштење и криминал ‒ ћутимо. Зашто? Да ли се плашимо или стидимо? Од предака се не стидимо ни случајно. Преци наши нису се плашили јер су то делима доказали. Знали су шта је за Србина свето, достојанствено, знали су да цене и поштују своју домовину, били су мудри, контролисали су своје политичаре. То су били наши преци. Питамо се где смо ми, шта смо и ко смо, шта хоћемо да будемо, да ли треба сада у овом времену лудом да избришемо нашу прошлост, да рушимо споменике и све историјско што су нам наши преци подигли, светиње које су нас водиле кроз векове… Треба ли да помогнемо нашем непријатељу, да све раскопамо да се зликовац не би заморио? Треба ли гробља раскопати и све што је ћирилицом написано уништити? Видите ли, Срби? Дошао је дан ‒ нема нам спаса. Пропадамо јер нећемо да се спасавамо. Непријатељ користи све што је прљаво и покварено како би доминирао нама који смо се успавали. Са неком демократијом која не постоји нигде у целом свету намећу нам да прихватимо своје самоубиство. Видите ли да су једна група бескичмењака и инвалида у памети, који нажалост данас владају, исто као и они потплаћени који само извршавају наређења?  Сведоци смо како су земљу распродали, осиромашили, задужили и осрамотили. Све што је било за производњу, уништено је и опљачкано. Да ли је и вода продата? Што је најсрамније, и српска војска је уништена од српске власти. Телевизија, радио, све новине, на све стране бруји лаж. Од лажи и срамоте направише нешто чиме се поносе и сами верују да је истина и напредак. Са Косовом и Метохијом, са Бриселским споразумом ‒ том подмуклом преваром ‒ поносе се, како су наводно без даљих понижења близу Европској унији. Ако су Европа, она која је бомбардовала Србију, и НАТО спас за нас, питам Вас, Срби, како можете слушати ове изроде, лажове од владајуће господе? О чему сада причају у овој предизборној кампањи, шта то нуде? А не знају, кукавци, да су изнудили себи омчу око врата…

Нићифор Аничић се обраћа посланицима Скупштине Аутономне Покрајине Косово и Метохија

Дачић је све рекао. У првој власти са Тадићем доста је оклевао док није отишао у Америку и продао тај свој мали карактер, а онда је Америци било лако са њим. На другим изборима дозвољено му је да лаже и да се служи патриотским говорима.

У предизборној кампањи у априлу 2012. Дачић је рекао да, уколико буде био председник, „неће дозволити да други жртвују Косово и Републику Српску зарад Европске уније“.

Говорио је да ће, ако Хашим Тачи нападне Косовску Митровицу, Србија, ако треба, ући у рат. Говорио је „да се Србија не може одрећи Косова“, „да нико од нас нема право да тражи да будемо мањи Срби од Дејвида Камерона (председника британске владе),  као браниоца британских интереса“.

Време је показало да је Дачић једно говорио а друго радио, да су ове његове изговорене речи  биле само лаж и политичка пропаганда, зарад опстанка на власти.

Пошто више не може да обмањује српску јавност да ће одбранити Косово, Дачић је у овој новој предизборној кампањи почео да се служи новом политичком демагогијом, обећавајући да ће заштити социјална права радника. Ако ће Дачић сачувати радна места, плате и социјална права радника као што је сачувао Косово, онда нам се још црње и горе пише.

Дачићу, у име своје можеш радити по жељи и избору, лагати, красти, па и неким случајем убити човека, кроз живот све човека може да снађе; али смишљено и подмукло против државе, против свог народа, против Устава, то већ није дозвољено. Кад-тад за то ћеш да платиш народу, нећеш проћи некажњено, сигурно је ‒ остаћеш рђа, историја ће те ставити тамо где ти је место. Овај успавани народ ће ти судити. Твоје потомке ће прстом казивати, куд ће ти већа срамота… Хоћеш да отвараш америчкој полицији канцеларију у Београду. Да ли рачунаш себи ту радно место? Заборави на то, јер стићи до тога нећеш, као ни Тадић до Маршалата, који је продат Американцима за њихову нову амбасаду у Београду. Саветујем Вам да сачувате те паре обојица, када Вам будемо одузели Маршалат да им вратите паре, или ћете пребијати за одштету коју су нам нанели бомбардовањем.

Није сам Дачић, да је сам, лако би се с њим. Доста је ту помагача, клошара или паразита који живе само на рачун других.

Дуго пратим Вучића, још откад је растао испод пазуха др Војислава Шешеља. Оценио сам већ тада да нема ничега реалнога код њега, нити може да буде. У младим данима изгубио је, сазревајући, дух који човека чини човеком. То се не може надокнадити ни поправити. Сада је то некомплетна личност. Слично као кад би градио кућу без темеља, јер је никада не би могао укровити. Зато скаче са брда на брдо, док не падне негде одакле се неће моћи ишчупати. Није далеко од тога. Човек, било какав животни пут да изабере, ако не види успех на том путу, не треба ни да крене њиме. Боље поћи неком да буде од помоћи. Речено је у народу – боље добар слуга, него лош газда!

Научио је Вучић неке приче напамет, говори два сата ‒ а ништа не каже. Несрећа је у народу што то не примети, или неће да примети. Ту и долази она Иве Андрића: „Дођу тако понекад времена кад памет заћути, будала проговори, а фукара се обогати“. Од тога не може ништа бити црње и теже. Питам ја Вучића ‒ откако је почео да ради, односно има нека примања, да ли је ишта допринео отаџбини у материјалном смислу? Оставимо на страну те лажи, обећања и маштање – паковање магле у решето! Енергичан борац за заштиту друштвене имовине, док је код Шешеља био, сад продаје ли продаје! Ситни ли ситни, као да му је жена донела мираз, па му је испод части гледати га, боље је да га уновчи. Постао је пријатељ, поред Брисела, и са Арапима. Подсећа ме то на пројекат Фрање Јосифа – преко Србије на Блиски исток.

Сад се много осилио, завладала она у Србији: „Кадија те тужи, кадија ти суди“. Хапси криминалце, хоће да све што је опљачкано поврати у државну касу. Главна телевизија као да је његова, трчи за њим да цео свет види како је земљу довео у ред. То им је нека савремена демократија која је владала у Америци двеста година уназад. Она коју смо звали – Дивљи Запад! Ухапси Мишковића, држи га у затвору две недеље, и нагоди се да му дâ 12 милиона евра да би га пустио. О Мишковићу немам никаквих информација, никада га нисам срео ни чуо неко његово излагање да бих могао ма шта рећи о њему.

Вучићу, ма колико да си заљубљен у себе и мислиш да имаш памети, бедно је то и провидно што радиш. То су ти непријатељи српски наредили ‒ да опљачкаш по Србији сву готовину које можеш да се дочепаш. Спусти се на земљу несрећниче, несрећа ће те стићи, али ће бити касно. У теби нема баш ништа домаћинско, ни у чему што је око тебе; стави прст на чело, и мало анализирај. Требало би да дођеш до закључка да су то све изгубљене личности. Зашто ништа до сада не урадисте, не постависте ниједан пројекат који би довео до унапређења производње и развоја привреде? Не, то нисте учинили, јер сте неспособни. А и непријатељи вам не дају. Желе Србе да видемртве.

И зар Ви, господо, имате снаге да се појављујете на јавним трибинама? Видим, замерате Додику што је позвао др Војислава Коштуницу у госте. Неваспитана „интелигенцијо“, срам вас било! Треба да знате да је сваком честитом српском домаћину част да буде у друштву др Војислава Коштунице. Само шупљоглавци не држе до вредности. Тако се Тадић понашао и потцењивао Коштуницу, па је данас постао крпа за брисање ногу. Твој шеф, Вучићу, и ви сви напредни назадњаци, назвасте Додика и све Србе преко Дрине обичним Босанцима. Рече Бећировић: „Лако ти је човека познати док власт стече ил’ се обогати. Власт човека диже изнад људи, а од новца може да полуди“.

Сада када сте на челу ‒ дођете до раскрснице па се чешете по глави. Куда сада? Благо вама, имате мобилне телефоне па одмах окренете Брисел! Они вам кажу – идите лево или десно, свеједно, јер нигде стићи нећете!

Ја одох нашироко, заборавих да ми је узалуд вама било што говорити… Испаде она народна: „Слепом намигивати или глувом шапутати, узалуд је“!

Боље народу успаваном рећи коју реч. Народе! Срби! Опаметите се! Дошао је тренутак када треба да се пробудите и јасно кажете издајницима ‒ Николићу, Вучићу, Дачићу, Ђиласу, Тадићу, Чеди Јовановићу, Вуку Драшковићу, Вељи Илићу ‒ доста је ваше лажи и преваре. Видите ли, од 2000. године све наопако, свега сте свесни, а видео сам и из разговора са многим људима у Србији да је свима јасно – не можемо ништа. Они ће покрасти гласове. Очигледан је пример гласање на Вождовцу! Изашло је на изборе 36 посто бирача. Ја сам сигуран да је оних 64 посто против ове и претходне власти. Ето, Срби, ту је наша несрећа. Дозвољавамо издајницима да се играју нашом судбином. Са Запада, из ЕУ, никада ништа нећемо добити, јер ни они немају. Како би нам дали кад су нам непријатељи, ви сте се у то уверили. Јасно је сваком домаћину да му је спас само у његовим рукама. А тако су и држави свакој дугови проклетство.

Србине, брате и сестро, чуј моју поруку теби! Изађи на изборе масовно, подржи једног јединог честитог, доброг, поштеног домаћина, великог родољуба и мудру главу ‒ др Војислава Коштуницу! Он је једини спас за наш род. Уколико га, браћо Срби, помогнете да може да направи владу са људима сличним њему, кунем вам се у Светог Саву, Србија ће се препородити у року три године. Ја се обавезујем да ћу ићи код српских верних пријатеља и тражити помоћ без интереса и уцена, да Србија крене светосавским путем, који је једини исправан.

Браћо Срби, е тако ми Бога и Божића и орла Немањића, не обрукајмо наше претке!

(Геополитика број 72, март 2014)

Categories: Преносимо