Политика: За Хашки трибунал Његош није крив, иако је сумњив

Серж Брамерц обећао је да ће се из судских поступака у трибуналу од сада изузети књижевна и историјска дела

Изгледа да је Хаг коначно издао ослобађајућу пресуду Његошевом „Горском вијенцу”. Главни тужилац Серж Брамерц потврдио је у разговору са црногорским амбасадором у Хагу Веском Гарчевићем да се ни ово нити било које друго књижевно дело неће користити у судском поступку пред трибуналом.

ppnjegosorg

Гарчевић је, како јавља Бета, трибуналу пренео незадовољство Владе Црне Горе поводом навода тужитељке трибунала Катрине Густавсон на суђењу Радовану Караџићу да је дело Петра Петровића Његоша било инспирација и позив за етничко чишћење у Босни и Херцеговини.

Црногорски амбасадор изнео је став своје владе да је цитирање Његоша у трибуналу једнострана и површна интерпретација која се односи на сасвим други историјски контекст. Црногорски портали преносе да је Брамерц рекао Гарчевићу да су медији извукли из контекста речи тужитељке Густавсон, али да намера суда није да тумачи књижевна дела и догађаје који представљају културно и историјско наслеђе једног народа.

Повод да се Његош скине са „лектире тужилаштва” искрсао је за време сведочења бившег премијера РС Гојка Кличковића на суђењу Радовану Караџићу. Он је за бившег председника РС рекао да је често цитирао стих: „Нема посла у плаха владара”. Тужитељка Густавсон му је одговорила другим цитатима из „Горског вијенца” у слободном преводу на енглески језик који по њеном тумачењу позива на „чишћење наше земље од неверника” и где се каже да „наша битка неће бити окончана док ми или Турци не будемо истребљени”.

Брамерц сада тврди да се књижевна дела или историјски догађаји неће узимати у обзир приликом судских поступака, али су они у трибуналу често цитирани и употребљавани у тексту оптужница и приликом испитивања тужилаца. Душку Тадићу, по занимању каратисти, првом који је 1996. сео на оптуженичку клупу трибунала, предочен је као доказни материјал Меморандум САНУ, а да он сасвим сигурно ни слово једно из њега није прочитао. На његовом суђењу први пут је представљен став да је разлог рата у БиХ био „Велика Србија”.

Шта је о томе знао Душко Тадић, то се нису у то време питали, иако по свим судским правилима у било ком домаћем судском процесу у САД оптужени мора тачно да зна и разуме оно о чему говори тужилац када га испитује или га оптужује. Радославу Брђанину је 2002. замерено за оно што је писао Илија Гарашанин у „Начертанију” пре више од 150 година, али и Његош 1846. године

Меморандум САНУ је био рефрен тужилаштва још од првог процеса, али је приликом суђења Слободану Милошевићу он помињан од првог до последњег дана. Оптуживан је често и за полуреченицу из говора на Газиместану да ни „оружане битке нису искључене”.

Адвокат Бранислав Тапушковић, који је обављао функцију пријатеља суда на процесу Милошевићу, сигуран је да тужитељка Густавсон никада није читала ниједан стих из „Горског вијенца”, као што ни у време процеса столећа нико, „ни судије ни тужиоци није имао појма о историји цивилизације или религије на просторима бивше Југославије”.

„Сећам се када је главни тужилац Џефри Најс наводио како су Срби спаљивали џамије на Косову у седмом веку”, каже Тапушковић за „Политику”.

Он тврди да су цитати из „Горског вијенца” тужитељки сервирани из Црне Горе, а да су приликом претходних суђења стизали из Србије.

„Молио сам их да кренемо бар од 1941, да би могао да се разуме контекст оптужница и одбрана, али нису хтели да чују за било какву историју. Кад поменем Јасеновац, то је увек било ’ирелевантно’, а кад се помене ’Горски вијенац’, то је меродавни аргумент, иако је писан пре скоро два века”, каже Тапушковић.

Сведок Гојко Кличковић, који је пре неки дан морао као ђачић да одговара на питања тужитељке о Његошу као поборнику истребљења, вадио се да је доста тога заборавио, а да је у школи више читао Бранка Ћопића и Петра Кочића.

Добро је да је Брамерц ставио тачку на испитивање из литературе, ако се на ово његово обећање буду обазирали тужитељи. Јер, морао би да објашњава какве су велико српске особине и претензије красиле бика Јаблана, а шта је све у својој глави смишљао против других националности Николетина Бурсаћ.

З. Шуваковић

(Политика)

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Александар Лазић: Два века и два дана од рођења Његоша



Categories: Вести над вестима

3 replies

  1. Штета да је Његош умро а није знао да је бити Србин, велики злочин.

  2. Штета што је Његош умро а није знао да је бити Србим, велики злочин!

  3. Скандал је што је због Његоша ишао да протестује само амбасадор Црне Горе а није и амбсадор Србије. И онда нам после за све буду криви масони, темплари, илуминати, розенкројцери, „бене б’рит“…

Оставите коментар