У Србији се за килограм меса ради готово два сата, нови закон укида плаћени годишњи одмор?

meso-240Цео месец радимо за 91 килограм свињског меса с костима. Прерачуната у јогурт, просечна зарада у Србији износи 451 литар, а у кафу – 40 килограма. Та рачуница званичне статистике прошле године је била још неповољнија па, рецимо, сада за месечну плату можемо купити 30 килограма свињског меса више него лане. Иначе, да бисмо зарадили за килограм свињетине, радимо безмало два сата, то јест сат и 51 минут.

Последња потрошачка корпа коју је објавило Министарство трговине, септембарска, била је ’тешка’ 65.297 динара, два динара тежа од претходне, а у односу на прошлогодишњу скупља 6,2 посто. С обзиром на просечну зараду од око 44.500 динара, само су Београђани, Панчевци, Новосађани, Крагујевчани и Шапчани имали куповну моћ изнад просека. А она – осети се најбоље у новчаницима и на трпезама – пада ли, пада.

У просечној корпи на храну је отпадало 26.000 динара. Шта се од хране за месец дана може купити за те паре?

Рецимо, ако сваког дана попијемо два литра млека, то је 4.200 динара, а ако 30 дана купујемо по килограм хлеба (полукилограмска векна је 45 динара), то је 2.700. Четири килограма свињског меса месечно коштаће нас 1.800 динара, а пет килограма пилећег 1.500. Двадесет јаја су 260 динара, пола килограма кафе 492, три литра уља 339, килограм трајне кобасице 1.200, два килограма лимуна 240 динара – и већ ето 12.731 динара.

Пре неколико дана и министар трговине Расим Љајић је саопштио да је пад промета у радњама од 2011. години 8,3 одсто те да вредност просечног пазара данас износи тек 365 динара и 27 одсто је мања него пре пет година, када се у просеку куповало за 500 динара. Да је пад промета значајан потврђују и трговци, а може се то и ових, празничних дана лако приметити.

dnevnik-meso

А шта се може купити за 365 динара, или око три евра? Ако бисмо доручковали само кифлу и јогурт, можда би се и могао скрчкати неки скроман ручак, али никако не би остало за вечеру или слаткиш. Ако понесемо свих 365 динара ујутру у маркет, у корпу можемо ставити два литра млека, два хлеба, јогурт, килограм кромпира и паштету. Наравно, то није ни близу дневним потребама просечне породице. Не остане, када се купе хлеб и млеко, много – може се бирати између паштете и килограма неког воћа или пак око 200 грама јефтиног сухомеснатог производа.

Неки трговински ланци кажу, међутим, да је вредност просечне куповине остала на нивоу прошлогодишње, међутим, с друге стране су истраживања тржишта која показују да је укинута свака пета куповина у маркету. Да је тако, могло би се закључити и по акцијама које трговци организују. Раније су оне биле месечне па су постале викенд или недељне, а сада су свакодневне. Практично нема маркета нити мале комшијске радње у којој свакога дана није нешто на снижењу. Трговци с којима смо разговарали кажу да се на акцијама не зарађује, или се зарађује тек врло мало, али се прави већи кумулативни промет и обично прода део производа који нису на снижењу, али су неопходни једном домаћинству. Рецимо, обавезно на акцију иду они из категорије месних и млечних прерађевина, брашно, уље, шећер, хлеб и пецива, уколико трговац има сопствену пекару или добру понуду произвођача.

Пола килограма брашна, четири јаја и мало xема, од чега се могу направити палачинке или уштипци, кошта око 100 динара. Пола килограма јунетине, килограм неког поврћа и пола килограм кромпира кошта 500-600 динара. Од тога се може направити „кнап” ручак. Вечера се може припремити с пола килограма кора за питу, пола килограма ситног сира, неколико јаја и литром јогурта, а то кошта око 400 динара. Дакле, више него скромна дневна трпеза може се покрити с око 1.000 динара, што је 30.000 динара месечно и четири хиљаде динара више од оног што по статистици за храну издвајамо. А у ту 1.000 динара није стало воће, слаткиш, кафа…

С. Глушчевић

(Дневник)

Јоргованка Табаковић: Плате у 2013. ниже за 240 динара

БЕОГРАД – Гувернерка Народне банке Србије Јоргованка Табаковић изјавила је данас да је уверена да ће централна банка у року од најмање три године „усидрити“ инфлацију на ниском и стабилном нивоу.

Табаковић је, гостујући на Телевизији Пинк, истакла да обећава да ће уколико не буде непредвиђених дешавања на међународним финансијским тржиштима или тржишту пољопривредних производа, инфлација бити у границама циља.

jorgovanka-tabakovic-490

Она је нагласила и да је ниска инфлација у овој години највећим делом последица добро одмерених мера монетарне политике НБС.

Према њеним речима, када се говори да је ниска инфлација последица ниске куповне моћи треба имати у виду да је у 2013. години плата опала за 240 динара у односу на 2012, док је у прошлој години њен пад би за 2.640 динара, а инфлација је била 12,2 одсто.

Она је рекла и да верује да ће у наредној години грађани Србије сигурно живети боље.

Прилив страних директних инвестиција у Србију у овој години требало би да достигне око 700 милиона евра, а процењује се да ће у наредној години бити око милијарду евра, рекла је Табаковићева.

Она је навела да су то конзервативне процене и да је уверена да је могуће привући и више од милијарду евра.

(Tанјуг)

Плата за време одмора „тања“ за 38,4 одсто?

Поштеном раднику, новим Законом о раду, ако предложено решење не буде измењено, укида се једна од последњих преосталих привилегија – плаћени годишњи одмор. Са просечном зарадом од свега 44.120 динара, многи су одавно престали чак и да сањају о предаху на планини или мору, а ако се зарада за време одмора буде умањивала за 38,4 одсто, као што је предвиђено изменама закона, годишњи би могао да им се „огади“.,

Јер, међу 1,7 милиона оних који још имају радне књижице, и при том сваки уз најмање два члана породице издржава и „свог“ пензионера (1,6 милиона пензионисаних), ретки су они који могу да се одрекну више од трећине плате да би „пландовали“. Лекари потврђују да и због мањег минуса на платној листи за време боловања (35 одсто) запослени све масовније одбијају да изостају са посла док могу да се држе на ногама. А, према предлогу закона, за боловање би се убудуће одбијало 42,4 одсто од плате. Чак је и за одсуство са посла због повреде на раду, које се сада плаћа у потпуности, предвиђено умањење од 21,2 одсто!

Тако се социјални терет прелива на раднике, који би, под све већим притиском, могли да „попусте“ и психички и физички. У таквом радном миљеу, сматра др Снежана Кецојевић Миљевић, психијатар у Клиничко-болничком центру „Др Драгиша Мишовић“, тешко да се може постићи циљ предлагача да предложена законска решења стварају услове да се лакше добија посао:

– Нови „намети“ на запослене, који су већ под великим притиском и у страху од губитка посла, деловаће потпуно погубно. Не само психички, него и у физичком смислу. Људи ће бити незадовољни. Имаће све мање могућности да амортизују свакодневни стрес, а и избегаваће да иду на годишњи одмор. Неамортизован стрес делује по принципу „тиха вода брег рони“ и доводи до поремећаја функције појединих органа, чиме се ствара подлога за разне болести. Имаћемо све незадовољније запослене. Долазиће болесни на посао. Глобално значи и пад ефикасности, па би предвиђена побољшања могла да се врате као бумеранг, и то са каматом.

Професор др Александар Миловановић, директор Института за медицину рада „Др Драгомир Карајовић“, каже да запосленима не би требало ускраћивати оно мало преосталих бенефиција, али да се систем мора уредити да не штити забушанте:

– Запослени у Србији већ немају одговарајућу здравствену и социјалну заштиту, јер су службе медицине рада, које су биле пример, од 2006. године потпуно девастиране. Запослени су више-мање под хроничним стресом, а све одлуке које су против интереса оних који добро раде су лоше: повећавају незадовољство. Такву климу користе они који се понашају по принципу „што горе, то боље“. Смањује се дисциплина и забушанти то користе.

На тај начин се, сматра др Миловановић, рестриктивним мерама заправо кажњавају добри и савесни радници.

– Одмор је многима једини вентил у току године, и лично мислим да би запосленима и убудуће морао да буде плаћан као и до сада – каже др Миловановић.

– И у свету се одмор плаћа, само не траје толико дуго као код нас.

Б. Радивојевић

(Вечерње новости)

Advertisements


Категорије:Вести над вестима

1 reply

  1. Та рачуница званичне статистике прошле године је била још неповољнија па, рецимо, сада за месечну плату можемо купити 30 килограма свињског меса више него лане.
    _________________________________________________________________

    Овај податак треба „укрстити“ с податком да и велики трговински ланци отпуштају запослене, да дају ХРАНУ без камате на 210 дана и да потрошња (одокативно бих рекао) значајно пада. Битније би било знати КОЛИКО МЕСА СТВАРНО КУПУЈЕМО а не КОЛИКО МОЖЕМО ДА КУПИМО ДА ЦЕЛУ ПЛАТУ БАЦИМО НА МЕСО?

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s