Брисел: Јужни ток кочи преговоре Србије и ЕУ, није време за објашњење уговора Београда и Приштине

Брисел – Преговори о чланству Србије у Европској унији, који почињу у јануару, могли би врло брзо да наиђу на велику препреку због неслагања ЕУ и Русије око тога да ли пројекат изградње гасовода „Јужни ток” поштује европске прописе. Да би европски пут Србије могао да буде прва колатерална штета енергетског сукоба Брисела и Москве прексиноћ је на посредан начин потврдио европски комесар за енергију Гинтер Етингер, рекавши да ће Србија морати да уговор о „Јужном току” усклади са европским прописима ако жели да избегне застој у преговорима са ЕУ.

j-tok-pol-468

Према Гинтеровим речима, преговори о приступању Србије ЕУ и преговори ЕУ и Русије о ревизији уговора су „два повезана и паралелна процеса”.

„Србија је члан наше енергетске заједнице и мора да прихвати наша тржишна правила”, рекао је Етингер на прексиноћној трибини о енергетској политици ЕУ у Бриселу. „Премда тренутно није у средишту овог проблема, Србија би морала да поведе рачуна да због ’Јужног тока’ у неком тренутку не дође до застоја у преговорима”.

Оцена Европске комисије је да су билатерални уговори, које су Србија и шест чланица ЕУ (Италија, Аустрија, Бугарска, Грчка, Мађарска и Словенија) склопиле са руским „Гаспомом”, нелегални јер нису у складу са прописима Европске енергетске заједнице чије су ове земље чланице. Неусклађеност се огледа у томе што нису раздвојене делатности транспорта гаса и снабдевања гасом већ је „Гаспором” власник и гаса и цевовода, али и у томе што трећа страна нема право да користи капацитете тог гасовода.

Због овог спора, државе чланице ЕУ су овластиле Европску комисију да преговара са Русијом како да се прилагоде билатерални уговори, тако да ће комесар Етингер у јануару у Москви почети преговоре са руским министром енергетике Александром Новаком.

„За Русију је боље да имају регуларан гасовод кроз који тече гас, него да заврше са проблематичним гасоводом без гаса”, рекао је комесар и додао да ЕУ није против изградње „Јужног тока”, већ да само инсистира да се поштују правила која важе за све.

Према речима професора Кристијана Егенхофера, из бриселског Центра за студије европске политике, не треба правити параноју од упозорења комесара Етингера, али га треба схватити сасвим озбиљно.

„За ЕУ је веома важно то што су у фебруару 2011. њене чланице прихватиле да своје међународне уговоре пруже на увид Европској комисији да она провери да ли у њима има неких тајних споразума којима се крше европска правила или иде на штету осталим државама чланицама. То није било лако, нарочито не за земље као што су Немачка и Италија. Међутим, када су то учиниле, комисија је утврдила да неки њихови делови нису у складу са прописима ЕУ и ово је сада покушај да се поштују ти закони”, каже за „Политику” Егенхофер и додаје да није наиван па да мисли да у свему томе нема и политичке игре, иако је суштински све то инсистирање на поштовању права”.

Према речима овог утицајног експерта за питања енергије и климатских промена, Србије не треба да потцени упозорење европског комесара за енергију да уговор о „Јужном току” може да угрози преговоре о приступању ЕУ. „Брисел инсистирањем на овоме Србији шаље две поруке. Прва је да, ако озбиљно жели да се прикључи ЕУ, онда мора да поштује законе ЕУ, односно Европске енергетске заједнице чији је члан. Друга порука је политичка и гласи да Србија мора да се одлучи да ли жели да више напредује у приближавању унији чак и ако тиме ремети своје односе са Русијом”, каже Егенхофер и додаје да овде Брисел шаље поруку и „Гаспрому” да ако жели да ради на европском енергетском тржишту, чији је део и Србија, мора да поштује европска правила и не може да очекује да ће Владимир Путин тај проблем да реши на неком билатералном сусрету са неким канцеларом, премијером или председником.

Насупрот Етингеру који је одлучно демантовао да је спор ЕУ и Русије око гасовода у било каквој вези са политичком кризом у Украјини, чешки специјални изасланик за енергетску безбедност Вацлав Бартушка каже за „Политику” да је пројекат „Јужног тока” осмишљен само да би био средство притиска на Украјину. Према његовим речима, Русија га је осмислила само да би заобишла Украјину у испоруци гаса и тиме је притисла на сарадњу.

„’Јужни ток’ је противан стратегији руског ’Гаспрома’ којем је циљ што већа испорука гаса. Због тога је ’Северни  ток’ у потпуности другачији пројекат у односу на ’Јужни ток’ јер доводи гас до Немачке која је огроман потрошач гаса. Не верујем да ће Руси да дају више од 45 милијарди долара на гасовод који ће да снабдева Балкан”, каже амбасадор Бартушка и додаје да своју оцену базира на томе да су балканске земље исувише мали потрошачи гаса. „Код ’Северног тока’ нема дилеме јер он доводи гас до немачких компанија и домаћинстава који годишње троше десетине милијарди кубика гаса, док балканске земље троше по око милијарду и по кубика. То је мало, као што и Чешка троши само седам до осам милијарди кубика гаса, при чему некад и мање уколико зима није превише оштра”.

На констатацију да су припрема за изградњу „Јужног тока” већ почеле, као и да не би Европска комисија преговарала са Русијом да не мисли да ће гасовод бити изграђен, Бартушка остаје при свом мишљењу да се тај гасовод не исплати „Гаспрому” и да зато неће бити изграђен.

„Воде се разговори и разговори, али само понеки пројекти заиста буду и реализовани. Зовите ме за три године и уверен сам да ће се испоставити да сам био у праву”, каже чешки дипломата и додаје да Србија мора да се окрене диверсификацији извора гаса, то јест да своје потребе гаса и нафте покрива из различитих извора, ма колико Русија била пријатељски настројена према Србији.

Међутим, професор Егенофер каже да није сагласан са оценом да „Јужни ток” неће бити изграђен али додаје да, ако буду поштована европска правила о томе да не може иста компанија да врши снабдевање и транзит гаса, добробити „Гаспрома” од овог пројекта биће знатно мањи. Према његовим речима, у овој ситуацији је Србија у неповољнијем положају у односу на земље које су већ чланице ЕУ.

„Лакше је извршити притисак на Србију јер још није чланица ЕУ, док Бугарску нико не може да избаци из ЕУ иако су њени уговори били спорни. С друге стране, нико не жели ни да Србија не уђе у ЕУ и да буде препуштена у руке Русима. Али, Брисел жели да покаже да Србија мора да поштује европска правила и то не треба потцењивати”, каже Егенофер и додаје да се све то дешава и због тога што је минулих година Европска унија научила горке лекције са земљама које је примала у своје чланство а оне су правиле своје дилове са Русијом, док су њихови министри после мандата одједном постајали милионери. „ЕУ први пут настоји да буде јединствен у преговорима са Русијом, а не да свака земља појединачно склапа енергетске споразуме”.

Преговори Брисела и Москве о уговорима о „Јужном току” почеће у фебруару или марту, док ће се о овој теми разговарати и на самиту ЕУ–Русија који се одржава крајем јануара. Према недавним најавама руског премијера Дмитрија Медведева, Русија је спремна на проналажење узајамно прихватљивих решења са ЕУ.

(Ненад Радичевић, Политика, 20.12.2013)

Брисел: Није време за објашњење уговора Србије и Косова

Брисел – Још није сигурно да ће 21. јануара бити одржана прва међувладина конференција ЕУ и Србије али се Грчка, која 1. јануара преузима шестомесечно председавање ЕУ, труди да највероватније то буде датум почетка преговора о приступању Србије ЕУ, рекао је јуче за „Политику” Димитрис Куркулас, заменик шефа грчке дипломатије. Према његовој оцени, почетак преговора са Србијом утицаће и на остале земље у региону а, како је рекао, то је добра вест и за Косово.

Да нема сумње да ће лидери ЕУ на самиту 19. и 20. децембра потврдити одлуку о почетку преговора са Србијом, сведочи и то да је немачка канцеларка Ангела Меркел у свом јучерашњем излагању у Бундестагу рекла да се прва приступна конференција са Србијом може одржати у јануару следеће године и да је Србија, после немачких захтева, сада снажно спровела оно што је нужно да би се процес нормализације односа са Приштином наставио. Према њеним речима, после извештаја високе представнице за спољне односе и безбедносну политику Кетрин Ештон, почетак преговора са Србијом Немачка може да прихвати.

pol-skrin-eu-468

Прича с насловне стране: Преговори Србије са ЕУ почињу 21. јануара (Политика од 21. 12. 2013)

Према оцени Наташе Вунш, експерта Немачког савета за спољне односе, мало је вероватно да ће Немачка ускоро поново повећати притисак када је реч о овом питању, посебно ако се дијалог Београд–Приштина настави са редовним састанцима.

„Једино потпуни застој напретка у дијалогу током наредних месеци може да буде разлог за забринутост и да доведе до тога да Немачка поново усвоји строжи став”, каже за „Политику” Вуншова, која сматра да након одређивања оквира ЕУ за преговоре са Србијом, ситуација није тако сјајна како су многи очекивали у Београду.

У преговарачком оквиру, у који је „Политика” имала увид, између осталог, Србији се налаже да у свако будуће доношење закона мора да укључи свој „географски оквир”, да „не угрози нормализацију односа са Косовом”, као и да њен став Србије према статусу Косова не сме да утиче на примену европског законодавства. Тиме се Београду заправо налаже да не доноси законе који се односе на територију Косова. Иако су питања које се тичу Косова „пре свега везана за поглавље 35 преговора о чланству”, могуће их је расправљати и у осталим поглављима уколико се процени да је неопходно.

Међутим, оно око чега су се прекјуче шефови дипломатија ЕУ највише расправљали јесте да ли прихватити немачко-британски захтев да Србија до краја преговора о приступању ЕУ потпише са Косовом правно обавезујући споразум о свеобухватној нормализацији међусобних односа.

Европска „двадесетосморица” су то укључила у преговарачки оквир али нико од њих не жели да детаљно објасни шта се под тим подразумева, осим да ту треба укључити све што је и што ће бити договорено. Бројни званичници европских институција али и држава чланица ЕУ, које је „Политика” јуче анкетирала у Бриселу, навели су да „сада није време да се о томе дебатује” већ да је најважније да се Србији честита што ће у јануару почети преговоре са ЕУ.

И заменик шефа дипломатије Грчке, која је једна од пет чланица ЕУ које нису признале независност Косова, сматра да сада није време да се о томе расправља.

„Сада није ни дан и време да се усредсредимо на то. Ово је веома позитивна станица на веома дугом путу. Србија ће имати довољно времена да докаже своју спремност да се суочи са свим изазовима интеграција у ЕУ”, рекао је за „Политику” Куркулас.

За разлику од дипломата, Вуншова је казала да формулација о правно обавезујућем споразуму заправо значи да се од Србије тражи да призна Косово на крају преговарачког процеса.

„Према мојој оцени, очекује се да ће Србија на крају доћи до тога да призна косовску државност као последњи корак пре приступања земље ЕУ. Док српски политичари покушавају да мисле о алтернативним аранжманима, чини се да је тешко замислити да би државе чланице ЕУ прихватиле ништа мање од пуног признавања, које изгледа предуслов за чланство и Србије и Косова, што је дугорочни циљ ЕУ. У тренутку када Србија испуни све остале услове за приступање ЕУ, ’шаргарепа’ непосредног чланства биће довољно привлачна да омогући домаћим политичарима да својим бирачима објасне признање Косова”, истиче Вуншова и додаје да су многи српски политичари потцењивали могућност да питања везана за Косово буду толико присутна у преговарачком оквиру за приступање Србије ЕУ. „Преговарачка позиција Србије ће сада морати да буде прилагођена тако да избегне недостатак напретка у дијалогу Београд–Приштина који би закочио цео процес приступања ЕУ”.

(Ненад Радичевић, Политика, 19.12.2013)

Advertisements


Категорије:Вести над вестима

2 replies

  1. «….између осталог, Србији се налаже да у свако будуће доношење закона мора да укључи свој „географски оквир”…». Већ сам тај „географски оквир“ показује колико је укључење Србије у ЕУ уз њен садашњи Устав Србије и тврдњу њених власти да никада неће признати «Косову» једна «mission impossible». Како одговорити ЕК на најједноставније уобичајено питање, као што је: Колико становника има Србија (по Уставу: требало би са КиМ)? Или – са колико и којим државама се Србија граничи? Једина могућност је да се дају двоструки одговори: за ЕК број становништва без КиМ, као и да се граничи са «Косовом», а за глупе српске бираче који за ту и такву владу ионако гласају – онакви одговори које они очекују. ДСС-у, који је једина опозициона парламентарна странка не пада на памет да владу у Скупштини стално пита о томе. Али све, уствари, зависи од тога колико је ЕУ стало да «прогута» Србију. Ако јој и није баш стало (а изгледа тако), оставиће је пар деценија (као и Турску) у преговарачком процесу.

    Свиђа ми се

  2. Као додатак вестима из Политике, ево са Гласа Русије (Ратко Паић): Украјина се упецала на масни залогај, а Србија на празну удицу из Брисела:

    „Како се видело из протеклих дешавања која су била одлучујућа за избор пута којим ће да крену званични Кијев и Београд, испоставило се да је Украјина загризла масни залогај који јој је понудила Русија у вредности од преко 17 милијарди долара, док се Србија упецала на празну удицу бриселски х обећања.“

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s