Овим прилогом др Станоја Бојанина, научног сарадника Византолошког института САНУ, о лечењу биљем у средњовековној Србији (Годишњак за друштвену историју 1, 2012), отварамо нову рубрику „Народно здравље“.

Апстракт: Употреба биља у лечењу представља једно од основних обележја средњовековне медицине, те је назив „биље“ постао синоним за лек уопште.  У раду су представљени главни писани извори српске средњовековне медицине и фармације: Хиландарски медицински кодекс, лекаруше и „јатрософије”, aпредложена су и основна методолошка начела употребе и интерпретације поменутих извора. Концепти лечења засновани углавном на употреби биља сагледани су у контексту, како средњовековне науке у којој је доминирала хуморална теорија, али и друге теорије, тако и средњовековног друштва у целини, у којем је било опште рашире новеровање у надземаљско порекло болести и моћ божанског и чудесног исцељења.

Преузмите целу студију (PDF)

Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-2UV

Categories: Аз и буки