Тко ми може довољно жарких суза дати / ову моју несрећу довјека плакати? / Више нејмам надежде, развје моју жалост / сам ти, вишњи, о Боже, премјени на радост!
Јасмина С. Ћирић
Епископ Атанасије (Јевтић): Моја азбука
Учење и / Фрулу, Христа и / Цркву, / Чојство и / Џиновско срце, Шумадију и / школе. И све друго волим / Што деца на свету воле
Едмон Ростан: Краљ Петрова четири вола
У спомен на 105 година од упокојења краља Петра I Карађорђевића
Милутин Станчић: Сенке над Охридом
Изворе медне – запуш(т)ене. / И апсиде бројне. / Прогнасмо бауке. / С оне, и с ове стране опеке. / Саткаше се и скупише наши дани / у погледу, стихова Псалтира
Јасмина С. Ћирић: Велики људи попут Светог деспота Стефана не припадају само прошлости – они постају мера будућности
Прилика је да поново утврдимо вредности које је деспот Стефан својим животом сведочио: Богосличну смиреност и Христолику кротост
Јасмина С. Ћирић: Матеич – сведочанство о стању царске задужбине
Током јунске посете констатовано изражено присуство влаге и низ појава које указују на озбиљно нарушавање микроклиматских услова и одсуство превентивне заштите
Јасмина С. Ћирић: Ако имате симулакрум у виду тзв. државе Косово, онда стварате и симулакрум културног наслеђа
Већина топонима када погледамо карту простора КиМ апсолутно су српског порекла. Било да говоримо о Ракитници, Бистрици, Дечанима, Подујеву или Пећи, рекла историчарка уметности
Јасмина С. Ћирић: Светлописи из Цариграда
Фотографије настале током боравка у Истраживачком центру за анадолијске студије (Research Center for Anatolian Civilizations – ANAMED) при Универзитету Коч, у лето 2012. године
Јасмина С. Ћирић: О науци, а не о етикетама
Моје предавање „Фасаде српских цркава XIV века у Повардарју и њихово место у позновизантијској архитектури“, одржано у Српском културно-информативном центру „Спона“ у Скопљу, у појединим македонским медијима представљено као „скандал“
Јасмина С. Ћирић: Метохија – задужбина између неба и земље
Док косовски Албанци у свом вокабулару немају одговарајући термин за део који се назива „Метохија“, неопходно је указати да је то простор на којем се налази духовна баштина српске средњовековне државе и СПЦ
Јасмина С. Ћирић: Март, хронотоп страдања у новијој српској историји
Пожар у Пећкој патријаршији марта 1981. треба разумети као део ширег процеса у којем су српске светиње на КиМ постајале тачке притиска – не само у физичком, већ у идентитетском смислу
У Српском културном центру „Спона“ у Скопљу одржана предавања Јасмине С. Ћирић: Незаборав за древне светиње Немањића у С. Македонији
Предавања професорке Ћирић осветљавају културно-историјски значај средњовековних задужбина Немањића у овом делу Балкана
Милутин Станчић: Кадрови Космета
Небо на длану у Високим Дечанима, / покајним отрежњењем у Пећкој Патријаршији / Горчина у Ораховцу / пеку нас ожиљци ноћне тишине у Хочи
Јасмина С. Ћирић: Паљење Пећке патријаршије 1981. једна од најмрачнијих епизода оштећења српског културног наслеђа
Разлог због којег су сакралне грађевине биле на мети екстремиста на Косову јесте што се на њима налазе сачувани записи и натписи који сведоче о српском идентитету на простору КиМ
Милош Црњански: Погледајмо како ствари стоје са чисто српског интереса
Требало би ми да одређујемо цену за оно што смо изгубили и дали, а не они који су мало унели сем обмана, мајсторских самообмана за које смо ми сад криви
Јасмина С. Ћирић: Андреаш
Из серијала „Средњовековна баштина Немањића на тлу данашње С. Македоније“ доносимо причу о цркви Светог Андреја на реци Трески – Андреаш
Милутин Станчић: Себеогледи
Док закључке неме сводимо / са Јединцем у праскозорја опеке / комплекси космоса се множе / Манастир нам и дом и збег / И прибежиште незнању
Јасмина С. Ћирић: Напади на цркве и верске објекте на КиМ јесу нови, али је тактика стара и добро позната
Ове године навршава се 45 година од пожара у Пећкој патријаршији, подметнутог у ноћи између 15. и 16. марта 1981. године, у време ескалације кризе на Косову и Метохији, подсећа проф. Ћирић
Јасмина С. Ћирић: Марков манастир
Из серијала „Средњовековна баштина Немањића на тлу данашње С. Македоније“ доносимо причу о цркви Светог Димитрија у Марковој Сушици – Марков манастир
Јасмина С. Ћирић: Манастир Конче
Из серијала „Средњовековна баштина Немањића на тлу данашње С. Македоније“ доносимо причу о цркви Светог Архиђакона Стефана у селу Конче
Јасмина С. Ћирић: Псача – црква Св. Николе
Из серијала „Средњовековна баштина Немањића на тлу данашње С. Македоније“ доносимо причу о цркви Светог Николе у Псачи
Јасмина С. Ћирић: Матеич – манастир Богородице Црногорске код Куманова
Из серијала „Средњовековна баштина Немањића на тлу данашње С. Македоније“ доносимо причу о Матеичу – манастиру Богородице Црногорске код Куманова, задужбини цара Душана, царице Јелене и Уроша V
Јасмина С. Ћирић: Манастир Лесново
Из серијала „Средњовековна баштина Немањића на тлу данашње С. Македоније“ доносимо причу о задужбини деспота Јована Оливера из средине XIV века
Милутин Станчић: Симетрија стуба
И сам се посветио залудности / сећањима бавио, горео до проскомидије / интересовање за лепоту не напушта / и богатство скрајнуте баштине
Јасмина С. Ћирић: Гласоноше и писмоноше у средњем веку
Од Дубровника до Цариграда се рачунало са 20 до 30 дана путовања. До Солуна је требало 16 до 20 дана. До градова у Србији као што су Скопље, Ново Брдо, Рудник и Смедерево од 12 до 15 дана
Јасмина С. Ћирић: Црква Светог Николе у Љуботену код Скопља
Из серијала „Средњовековна баштина Немањића на тлу данашње С. Македоније“ доносимо причу о цркви на падинама Скопске Црне Горе подигнуте у време краља Стефана Душана
Јасмина С. Ћирић: Манастир Свети Никита – задужбина краља Милутина
Из серијала „Средњовековна баштина Немањића на тлу данашње С. Македоније“ доносимо причу о задужбини Стефана Уроша II Милутина Немањића која се налази на падинама Скопске Црне Горе
Јасмина С. Ћирић: Црква Светог Ђорђа у Старом Нагоричину
Из серијала „Средњовековна баштина Немањића на тлу данашње С. Македоније“ доносимо причу о једном од најзначајнијих споменика српске уметности с почетка 14. века
Јасмина С. Ћирић: Црква Светог Николе „Болничког“ у Охриду
Из серијала „Средњовековна баштина Немањића на тлу данашње С. Македоније“ доносимо причу о цркви у којој су сачувани прикази краља Душана, краљице Јелене, њиховог сина Уроша, Светог Саве и Светог Симеона
Јасмина С. Ћирић: Задужбине српских владара и властеле у Вардарској Македонији – између сећања и заборава
Уколико бисмо покушали да избројимо црквишта само на основу садржаја повеља, дошли бисмо до броја од неколико стотина – чак и до 800 – средњовековних српских задужбина