Боримо се против сваког душмана за образ јуначки, за славу дичног имена, за вјеру и дражајшу слободу, која је наша чиста и невредима светиња, пише Његош Данилу Медаковићу
Његош
Варја Нешић: Чему служе националне снаге
У жудњи за новом судбином и смислом вишег постојања је хитност националног окупљања снага. Не хитамо убиству. Хитамо свему што је похрањено у жртвама оних Срба који нису одолели Невидљивом
Протојереј-ставрофор Гојко Перовић: Цркву на Ловћену подићи када се сви сагласимо
Ректор Цетињске богословије казао и да Његошев маузолеј треба да остане „као симбол једног времена”
Михаило Ђурић: Мештровићев маузолеј – јасна намера да се оскрнави Његошев гроб (1971)
Сама околност да је толико истакнутих људи устало у одбрану Његошеве капеле, а против Мештровићевог пројекта, морала би бити довољан разлог за одустајање од Маузолеја
Жарко Видовић: Епски оптимизам и лаковерност
Та метафизика државе прави кривца од онога ко се противи универзалној држави. Србофобија, коју ми данас доживљавамо, непосредна је творевина те западне метафизике
Матија Бећковић: После овога, сада ми се и не умире
Стварно је било питање: да ли ће бити Ђукановић или Свети Василије. И да је победио Светог Василија, то би био крај Црне Горе
Душко Бабић: Његошево српство и југословенство
Његошево „српско југословенство“ доживело је исту судбину као и оно младобосанско: сањало је слободу и јужнословенско братство а скончало у дегенерацији и неслободи
Мило Ломпар: Црњански и Његош или Тајна предсмртног бола
Одлучујуће питање гласи: у којем песничком подручју пребива вододелница између двојице песника која – у исти мах – осведочава њихову скривену сродност?
Душко Бабић: Његош и светосавље
Свети Сава је припремио „косовску мисао“, а Његош је поетски „растајнио“ и канонизовао. Свети Сава је весник и духовни „отац“, а Његош „син“ и „трагични јунак косовске мисли“
Протојереј-ставрофор Гојко Перовић: Од кад славимо Видовдан
Запис владике Данила, настао међу нама прије више од 300 година јасно потврђује идентитет „косовског збјега” код Црногораца, о коме лијепо пјева Његош
Жарко Видовић: Косовски Завет могућ само као Поезија којом се човек уздиже у Царство Небеско
Ко се опредељује за Небеско Царство – то јест остаје, упркос Просветитељству, веран Косовском Завету – он за сведока позива Поезију
Душко Бабић: Његош и црногорство
Његошева Црна Гора је чувар светости нације, онога што је у њој вечно, што у историји и егзистенцији носи и чува њену метафизичку одређеност. Таква Црна Гора је „херојско послушање“, „служење крсту“
Његош у писму Јеремији М. Гагићу: Тесно ми отсвјуду (1846)
Ова крајност могла би лако неку побуну код нас учинити. Тесно ми отвсюду
Иван Негришорац: Његошевски покрет отпора
У књизи „Истрага предака“ сабрано је толико важног: од одбране смисла песништва, преко најаве да нас чека „настасијевићевска самоћа“, до сведочења о рецепцији Његошевог песништва у Летопису Матице српске у 19. веку
Јасна Поповић: Крсни ход из Монтенегра у Његошеву Црну Гору
Свечано и величанствено хода народ Подгорице, Бара, Котора, Берана, Жабљака, са крстом и иконама у рукама, враћају се из Монтенегра у Црну Гору, а њу враћају из региона кући, Његошу!
Никола Маловић: Рат
Пси империје могу да отму све црквено, да побиједе у бици, али рат не могу да добију. Завршетак рата је увијек у метафизици
Жарко Видовић: Свештеник служи олтару и мача се лаћа кад је нападнут олтар!
Ако желиш да се свештеник не лаћа мача, не дирај у олтар! Кад је свештеник просуо крв у одбрани олтара, онда је то крв жртвена
Владимир Димитријевић: Ка дубинском читању садашнице – Шћепан Мали и Рако Козаревац
Хоће ли коначно пасти у амбис, зависи од историјске свести савременика. А ње нема без свести о злу. О томе је и овај оглед
Слободан Чуровић: Над Црном Гором лебди баук новокомунизма, у њој се черечи српски језик
Над Црном Гором лебди баук европског новокомунизма и опаке латинизације, што је болно видљиво на сваком кораку, каже Слободан Чуровић
Миро Вуксановић: Треба нам свака Његошева реч
Његошев живот и дело уско се преплићу с Матицом српском у коју се он учланио 1845. године
Владимир Димитријевић: Брат брата бије. Из историје болне подељености
Нека нас Бог од тога сачува, јер наши непријатељи се неће либити да опет призову демоне братоубилаштва!
Мишо Вујовић: Новак Ђоковић, из грмена маленога
Новак је најновијом победом поново показао како се снагом духа ломе и најчвршће препреке. Вера у Бога и вера у себе трасирају пут до успеха
Милош Антоновић: Шта пише у Синтагми из 1855. на коју се позива Министарство одбране Црне Горе
Ово (девето) место Цетињске митрополије (у поретку православних цркава) заузима према руској Синтагми. У (Синтагми) Велике Цркве (тј. Васељенске патријаршије) се не помиње
Министарство културе Црне Горе одбило захтев за обнову Његошеве капеле на Ловћену
Проклетство са Црне Горе неће се скинути све док се не врати Његошева црква на Ловћену, поручио је недавно и митрополит црногорско-приморски Амфилохије
Слободан Малдини: Православље и масонерија
Као на Мештровићевом маузолеју на Ловћену, и данас у Храму на Врачару многи препознају дискретно постављене масонске симболе
Петар Божовић: Његош све више постаје „непријатељ стварности“
Његошева „Луча микрокозма“ је највеће поетско-религиозно дјело у српској литератури филозофске мисли. Драматизовао ју је и режирао Петар Божовић, који уједно тумачи мисли великог пјесника
Мило Ломпар: Петар II Петровић Његош и косовска традиција
Његош је показао да је садашњост косовске традиције садашњост националне егзистенције нашег народа
Драгослав Пакић: Вођини најбоље издресирани пријатељи
За неке људе је најбољи пријатељ књига, за неке пас, а трећима вођа. Уосталом, кад се човек добро издресира могао би и псу, а не само вођи, постати најбољи пријатељ
Зоран Чворовић: Издаја
Док су наши преци живели са Истином – „ђе издајник бољи од витеза”, данашњи Срби у завршни, косовски чин драме издаје улазе са мутним представама о самом појму издаје
Александар Раковић: А Његош на српским новчаницама?
„Наше српско наслеђе је заједничко и свесрпско“, указао је Раковић и закључио да „једини проблем које Министарство културе црногорских сепаратиста уистину има је што су се конвертовали из Срба у неки други идентитет“
Горан Гоцић: Црногорска књижевност не постоји, Његош је део српске
Његош је себе сматрао дијелом српске књижевности, Миодраг Булатовић југословенске, а Кишу је и она била премала: он је дио европске књижевности
Лука Вукадиновић: Ловћенском тајновидцу и пустињаку
Светитељу мучениче Апостоле учитељу, вјере живе наставниче, служитељу, мислиоче, оче свештениче и владару, буди бранич свог народа, не дозволи да нас лукавога води стријела, не дозволи да се гаси вјера жива и слобода
Комнен Бећировић: Злочин комуниста над Ловћеном и Његошем превазилази онај аустријски
Прилог истини о рушењу Његошеве капеле: Беч се стиди злочина, комунисти се поносе
Матија Бећковић: Прошао сам боље од Његоша – њему су срушили гроб, а мени ће тек да руше
Бећковић наводи да је тешко поверовати да би темељ једне чланице НАТО-а, најмоћнијег војног савеза на свету, која држи под санкцијама Русију – највећу државу на свету, могли да угрозе стихови једног песника
Лука Вукадиновић: Нема Његоша без Ћирилице
Даће Бог да обновимо цркву на Ловћену, кад то урадимо и себе смо обновили, обновили смо Праву Црну Гору, онакву Црну Гору какву је свети Владика замишљао