Данас нам се нуде разни путеви, разни политички програми, савези, рјешења, а нико да се сјети старог вјечно савременог пута Светог Саве

Ови протести могли би да имају благотворно дејство на будућност Србије. Али, господо покретачи, мораћете да одлучите: хоћете ли да ослободите своју земљу, или да се препоручите окупатору?

Из Српског књижевног листа преносимо одломке „Франкфуртског дневника“ академика Данила Н. Басте

Како Путин успева? Једноставно. „Користи снагу противника да би га савладао”

Историја би нас запамтила по томе што смо издали свој народ, своју веру, своје претке. По томе би нас и свет запамтио. Наша генерација би била обележена срамотом за вјеки вјеков, да нас се наши потомци стиде

Да се запитамо шта су Београд и Србија учинили да се сећамо, на пример, Јасеновца

Социолог, чија памет надвисује сваку другу памет, тачно зна ко је за револуционарни суд само није одлучио да ли ће судска одлука бити гиљотина, електрична столица, свилен гајтан, или само обична сабља помало тупа

Критичари Путина полазе од тога да он „може, но неће“, пошто је и сам део менаџмента, дакле, обавља своју функцију служећи транснационалним корпорацијама које су окупирале територију Русије

Одликовање Вучића није никаква потврда пријатељских/братских веза два народа. Оно је много више доказ веза политичких елита. Оно можда и није искрено, али свакако учвршћује Вучићев положај

Његова смрт постала је мера понижења и стида, јер нема никаквих назнака о томе ко је наручио, организовао и испалио шест метака у једног од најспособнијих политичара Косова и Метохије

Анте Павелић је један од ретких колаборациониста и квислинга који је измакао правди

Да би Бриселски споразум био потписан, неопходне су биле јаке медијске акције (удар на тајкуне, антитајкунски тајфун, Вучић против Мишковића…). А сад, кад издају треба довршити, иде нова „Сабља“

Једино исправно и одрживо решење косовског проблема, које није уперено против албанског народа нити значи позивање на рат, јесте да Србија поврати власт и државни суверенитет над својом јужном покрајином 

Завршетак рата би требало да је почетак мира – проналази Чанак рупу на саксији, али мира нема

Државност би требало да происходи из црквеног и културног наслијеђа и тако би била успостављана природним механизмом. Таква, може да се и самоуспостави. Таква државност је трајна

Божић није празник уљуљкивања, илузије да је свет бољи него што јесте и да су људи бољи него што јесу, али јесте празник љубави, према људима онаквима какви јесу

»Hrvatska kultura« je vanbračno dete nenaravnog braka dresiranog majmuna i papigе…. »Hrvatska kultura« je ljupina ili mućak — svejedno — kako hoćete!