Косово и Босна суочени су са изазовима да реинтегришу борце повратнике и њихове породице

Извор: Financial Times

(Financial Times, 20. 5. 2019)

У насељу у косовским руралним пределима[1], породица Едоне Бериша Демоли (Edona Berisha Demolli) окупила се да прослави њен повратак из Сирије, где су она и њен муж утекли пре шест година како би се борили за исламистичке ратнике у Исламској држави.

„Исцрпљена сам“, рекла је госпођа Демоли, док су њени рођаци послуживали парчиће торте од чоколаде и ваниле а деца се играла у дворишту. „Захваљује Богу, косовској држави, и Сједињеним Државама, зато што су ме довели натраг кући“, рекла је, указујући на притиске Вашингтона на државе да прихвате назад борце из кампова широм Блиског истока као и на логистичку помоћ коју су оне обезбедиле да би овај циљ био постигнут.

Тридесетједногодишња госпођа Демоли и њено петоро деце су међу 110 Косовара који су се вратили у малу балканску земљу у априлу ове године након слома калифата широм Сирије и Ирака током прошле године. Њен супруг је убијен током напада на Алепо који су предводиле САД и она се након тога преудала. Срећна зато што се вратила, ипак је забринута у вези са тиме како ће се реинтегрисати у косовско друштво након толико година на страни. „Треба да мислим о слању моје деце у школу и о њиховој будућности“, казала је.

Њен случај знаковито показује безбедносне, политичке и правне потешкоће са којима се суочавају многе европске државе док разматрају да ли да приме назад некадашње борце Исламске  државе и како да их интегришу када то учине. Шведска влада је сугерисала оснивање међународног суда са седиштем у Ираку који би их процесирао.

Проблем је сложен у балканским државама, које се још увек опорављају од ратне деценије 1990–их, и оптерећене су слабим институцијама и сиромашним програмима друштвене помоћи. Око хиљаду људи са Балкана је отишло да се бори за Исламску државу, од којих је четири стотине са Косова. То је прва балканска држава која је организовала повратак својих грађана у тако великом опсегу.

У повратку више од стотине, „Косово је показало више зрелости од неких веома развијених земаља“, рекао је Шпенд Курсани (Shpend Kursani), писац извештаја о страним борцима и истраживач на Европском универзитетском институту (European University Institute) у Фиренци.

Њихов повратак „уистину оптерећује државу потребом за ваљаним третирањем, посебно у вези са децом која су највероватније трауматизована и питањем како осигурати да она могу да расту и развију се као и друга деца на Косову. Ово је изазов и не мислим да за њега постоје добре политике“.

Косово ће преузети пуну одговорност за своје грађане, изјавио је премијер Рамуш Харадинај. „Међутим, свако ко се врати биће подложан закону“,  додао је. Према закону из 2015. године, учествовање у страним сукобима је кривично дело и више од седамдесет људи је осуђено од када је Исламска држава установила свој калифат 2014. године.

Они којима није суђено за кривична дела суочени су са огромним изазовима у реинтеграцији. Иако је Косово 90 процената муслиманско, оно је секуларна држава, и повратници, посебно жене, су изопштеници из друштва, са мало приступа бенефицијама, каже Беса Исмаили (Besa Ismaili), предавач на косовском Факултету за муслиманске студије, која већ годинама ради са повратничким породицама. Косово има план за рехабилитацију и интеграцију повратника, написао је у имејлу Фатош Маколи (Fatos Makolli), косовски национални координатор против тероризма.

Косово се, дискутабилно, боље поставило од других балканских држава. Након Косова, Босна има највећи број бораца повратника на Балкану.

Од триста Босанаца који су се придружили Исламској држави, осамдесет чека у два кампа у Сирији док њихове породице траже повратак. „Бројни су мушкарци, страни борци заточени [у Сирији], али ми немамо ништа за ове момке уколико дођу назад“, рекао је Владо Азиновић, безбедносни стручњак на Факултету политичких наука Универзитета у Сарајеву. Косово је макар преуредило некадашњу касарну за живљење бораца, рекао је. „Много је сложених питања и заиста сам забринут што нико не обраћа ни најмање пажње.“

На Косову, отац госпође Демоли, Гани Бериша каже да је његовој ћерки потребна подршка. За време док је она била одсутна, њега и његову породицу су избегавали суседи. Одмах по повратку њен супруг је ухапшен и одведен на испитивање.

Али нико није понудио никакву помоћ да се деца пошаљу назад у школу. „Знам да ће требати дуго времена да се она опорави и врати у нормално стање, као и за децу да надокнаде пропуштено зато што су била одсутна из школе годинама“, додаје.

Улози су велики, каже госпођа Исмаили. „Не морате да одобравате оно што су чинили, али морате до допрете до њих како бисте спречили даљу радикализацију, а њихова деца морају да развију везу са државом.“

Пишу: Валери Хопкинс (Valerie Hopkins) и Шербезе Хаџиај (Serbeze Haxhiaj) из Мајанца на Косову

Са енглеског посрбио: Милош Милојевић

[1] Прим. ММ.: Аутори чланка пишу о Косову као о посебном политичком ентитету, а не делу Републике Србије. То не одражава став преводиоца нити редакције Стања ствари. Такође, уместо имена „Република Босна и Херцеговина“ користе скраћени назив Босна.

Прочитајте још

Карлота Гал: Како се  Косово претворило у плодно тло за Исламску државу (Њујорк тајмс, 21. 5. 2016)

Categories: Посрбљено

Tags: Балкан, Босна, Валери Хопкинс, ИСИС, Косово, Милош Милојевић, Шербезе Хаџиај