У међувремену је из операционе сале ректората Универзитета у Београду по белом свету разаслат телеграм најкраће садржине: Операција успела, доктор умро
Сатиристика
Драгослав Пакић: Кад кажем новине, мислим да не мислим
Први кораци би предвиђали промену имена писаних медија по принципу Кардељеве самоуправне филозофије која се састојала у геслу: „Будала промени име па мисли да је решио проблем!“
Драгослав Пакић: Злоупотреба оружја по ниским ценама
Успут је гост из Београда запитао домаћина из Ваљева како му је мама и да ли је тата Бранко Стефановић виђен у Крушику као преговарач за купопродају
Драгослав Пакић: Сасвим неприродно или „Албанци су нам браћа, маму ли вам српску!“
Друга природа, или можда неприрода, чини да је сасвим природно да су нам Албанци ближа браћа од самих Срба
Љубиша Спасојевић: Није све тако црно – имамо белу кугу!
Не верујем у нов почетак кад једва састављамо крај с крајем
Драгослав Пакић: Како је Универзитет блокирао мене уместо ја њега
Невероватан став факултета утолико пре кад се зна да је радни наслов докторске тезе био „Наш развојни пут у боље самоуправно сутра“
Драгослав Пакић: Сестре Српкиње и браћо Трифуновићи, ај՚ здраво до следећег гажења заставе!
Ево вам рука од свег срца и ево вам српска застава да са њом, током представе, урадите шта вам је воља
Љубиша Спасојевић: Диктатори секу главу на којој седе
Србија је доказ да постоје паралелни светови. Народ живи у једном, власт у другом свету
Љубиша Спасојевић: Мртва трка Србије и Срба
Срби су народ који држи до традиције. Зато нам је и ове године по старом
Драгослав Пакић: Од једнополних бракова до једностраначких коалиција
Једнополни бракови би били правац по коме би све врсте коалиција разних странака биле дозвољене и појам прелетача би сам по себи ишчезао из важеће праксе
Драгослав Пакић: Следеће обележавање почетка Другог светског рата одржати у Берлину
Церемонија бити отворена свечаним извођењем химне Danke Deutschland у интерпретацији збора женске момчади из Глазбеног захода Анте Павелић
Драгослав Пакић: Предлог за нову меморијалну плочу у Јерусалиму – „Павелић Ante portas“
Прави пут да се Степинцу ода почаст. Неки следећи пут могао би бити изванредно место за сличну плочу у знак сећања на изванредне заслуге поглавника Павелића
Љубиша Спасојевић: Сахрана државе
Таква су времена дошла да је лакше сахранити државу него човека
Драгослав Пакић: Купи, купи Србину најјачи BMW
За Србе се говорило да више воле да се сликају са својим лепим и снажним колима, него да се у њима возе. Сада испада да од сликања више воле да се самоубијају и да успут докаче и неког путника намерника
Драгослав Пакић: Кад би сви (политички) људи на (српском) свету одлучили да… заћуте!
Србија би, ако би већ једном занемела, дефинитивно добила статус Немачке, па јој улазак у Европу не би ни био потребан и без алтернативe
Драгослав Пакић: Кад нема друга Тита добар је и госпон Сорос
ФПН је за ту прилику био свечано украшен. На зиду учионице, одмах изнад катедре, уместо слике друга Тита висио је господин Сорос
Драгослав Пакић: Објективна и надасве културна публика на Вимблдону (и други „тај-брејкови“)
Немци су својевремено свој комплекс ниже вредности према доминацији Монике Селеш, решили ножем у леђа тенисерке. Енглези, срећом по Ђоковића, немају немачку „памет“. Злобу, завист и мржњу према свему словенском – имају
Драгослав Пакић: Црно, црно нам је све…
Они који се нису јавно гадили на црнокошуљаше сада не скривају своју нетрпељивост према дугим црним мантијама, називајући их – црномантијашима. По њима су од црнокошуљаша гори само црномантијаши
Љубиша Спасојевић: Пут без алтернативе
Једна вијуга, једна мисао, један пут – пут без алтернативе
Љубиша Спасојевић: Фудбудализми
Због грешке судије, жути картон је поцрвенео
Драгослав Пакић: Весели (се) косовски Весли
Весли Кларк, генерал у пензији, плаши се да би Путин могао искористити прву повољну прилику и почети са бомбардовањем целе Србије
Драгослав Пакић: Куда иду дивљи крокодили (за свиње знамо)
Oваквом расподелом моћи – да Подгорицом влада крокодил, а Београдом дивљи вепар – правда ипак задовољена
Љубиша Спасојевић: Поплава
Спасавао нас је у снегу, спасава нас у води. Спаси нас таквог спасавања
Љубиша Спасојевић: Будућност Србије
Обећали су нам земљу Дембелију. Добили смо земљу Безбелију – без посла, без пара, без будућности, без запослених, без територије
Љубиша Спасојевић: Стрпљење се награђује или Толико права, а ниједна обавеза
Све у свему мањине имају сва права, а Срби мањак свих права. Ето шта се све може постићи и добити када си стрпљив, трпљив и ћутљив
Драгослав Пакић: Макрон и Меркел иницијатива – „сто Срба за једног Шиптара“
У Берлину је подигнут нови Берлински зид за одбрану од злочестих Срба који су Немачку толико пута бомбардовали, стрељали недужне Немце, терали их у заточеништво и увек били на страни њихових непријатеља
Драгослав Пакић: Шта ће бити са кућом, са мојом Нотр Дам?
Моја кућа је моје светилиште. Моја Нотр Дам. Уколико се моји захтеви не испуне, запалићу је у нади да ће ми међународна заједница помоћи са милијарду, а мој председник са милион евра
Драгослав Пакић: Реконструкција тргова, улица, споменика, владе и опозиције
У једнопартијском систему сви смо били на истој страни, сви били једногласни и сви заједно били – против. Има ли шта лепше од тога?
Драгослав Пакић: Сећи ћемо се још
Гондолијери на Ушћу исекоше стабла као једину наду опозиције за могућу успешну Балван револуцију. А сви су изгледи да ћемо се сећи још
Љубиша Спасојевић: Церски Хаг
Законски и јавно / Поштено и правно / Сваку српску вашку / У судницу хашку
Љубиша Спасојевић: О политичарима од главе до пете
Политичаре у Србији (погрешно је назвати их српским) интересује само њихов изглед и то првенствено онај на изборима, док их изглед народа не занима. Али како народу изгледају политичари описано је како следи
Драгослав Пакић: Вођини најбоље издресирани пријатељи
За неке људе је најбољи пријатељ књига, за неке пас, а трећима вођа. Уосталом, кад се човек добро издресира могао би и псу, а не само вођи, постати најбољи пријатељ
Љубиша Спасојевић: Др
А ја доктор без науке / Докторир’о без по муке / Требало ми четврт сата / За одбрану доктората
Драгослав Пакић: Кад ми тамо, а оно Он плус Путин
Ни пет, ни шест, него нас сто хиљада. Са једне стране Путин, са друге ми, а између обавезни сендвичи. А то кошта, бре!
Драгослав Пакић: Чанак у Сарајево, Чанак из Сарајева или Правда за Голијата
Завршетак рата би требало да је почетак мира – проналази Чанак рупу на саксији, али мира нема