Високо црквено одликовање министарки уручио Његово Високопреосвештенство Митрополит шумадијски Јован
Милица Ђурђевић Стаменковски прима орден од митрополита Јована (Фото: Министарство за рад)
У манастиру Ћелије код Лазаревца министарки за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Милици Ђурђевић Стаменковски уручен је Орден Светих новомученика крагујевачких првог степена, у знак признања за велику љубав према Светој Цркви, исказану кроз њен однос према Епархији шумадијској.
Високо црквено одликовање министарки је уручио Његово Високопреосвештенство Митрополит шумадијски Јован.
Ђурђевић Стаменковски истакла је да орден прима са посебним осећањем части и одговорности, нарочито јер јој је уручен у манастиру Ћелије, месту на којем се налази спомен-костурница српских јунака из Првог светског рата.
„Примити овако високо одликовање велика је част, али примити га пред спомен-костурницом наших јунака носи посебну тежину. Овде човек најпре мора да се поклони онима који су имали мало, а дали све. Њихова жртва нас обавезује да чувамо Србију, њену слободу, њено име и њено памћење“, поручила је министарка.
Милица Ђурђевић Стаменковски и митрополит Јован (Фото: Министарство за рад)
Она је нагласила да Шумадија у историји Србије заузима посебно место као колевка слободе и државотворности.
„У Шумадији се слобода никада није просила – она се овде рађала и бранила. Шумадинац је кроз векове умео да у једној руци држи плуг, а у другој историју. Да брани када је потребно, а потом да гради, обнавља и оставља својој деци оно што је наследио од предака“, рекла је Ђурђевић Стаменковски.
Министарка је истакла да одликовање не доживљава само као лично признање, већ и као обавезу да настави да служи свом народу и држави и да посебну пажњу посвети очувању сећања на српске борце и страдалнике.
„Државна функција није привилегија, већ служба. Пред костима наших предака посебно осећамо колико дугујемо онима који су за Србију дали живот. Држава која чува своје борце, породице палих јунака и сећање на своје страдалнике, чува и темеље сопствене слободе“, нагласила је Ђурђевић Стаменковски.
Она је захвалила Митрополиту шумадијском Јовану на указаном поверењу и Епархији шумадијској на признању, истичући улогу Српске православне цркве у очувању духовног и националног идентитета.
„Овај орден примићу са дубоком захвалношћу, али ћу га носити као обавезу – да будем достојна поверења које ми је указано и вредности у чије име ми је додељен. Нашим јунацима који овде почивају – вечна слава и хвала. Нека Бог чува наш народ и нашу Србију“, поручила је министарка Ђурђевић Стаменковски.
Опрема: Стање ствари
(Министарство за рад и социјална питања, 17. 9. 2026)
Categories: Гостинска соба
Леп загрљај.
„Жени не дозвољавај да ти се приближи“ (Свети Антоније Велики, Устав оштелничког живота, I Спољашње држање и спољашњи поредак живота, правило 127),
„Живот су наши стари жртвовали за ову земљу, а ми се још предомишљамо да ли за њу само част своју да жртвујемо!“
Радоје Домановић, Страдија
Не поганите дечије, српске кости битанге УДБашке!!!
[url=https://ibb.co/YT2MtYSf][img]https://i.ibb.co/CsBZnNyV/Whats-App-Image-2026-09-23-at-14-29-59.jpg[/img][/url]
Шта је следеће – Томпсон добија одликовање Јасеновачких новомученика од УДБаша Ђулибрка???!
Морееееее!!!!
Платићете за ово, и још много тога!!
Имам когнитивну дисонанцу пред овом сликом.
Штоносекаже, зачудих се чудом великим кад је видех (Откровење 17:6).
Као пасионирани читалац Откровења („Блажен је онај који чита“ 1:3), знам за:
жену која седи на црвеној звери, пуној имена хуле (17:3)
пијану од крви светих и од крви мученика Исусових (17:6).
Која је (УПОЗОРЕЊЕ: следи превод и експлицитни речник Вука Стефановића Караџића – немој да га неко цензурише, јер је речено: Ако ко одузме од речи књиге пророштва овога, Бог ће одузети његов део од дрвета живота, 21:19!):
курва велика (17:1), са којом се курваше цареви земаљски, а становници земље опише се вином блуда њенога (17:2),
обучена у порфиру и скерлет и накићена златом и драгим камењем и бисером (17:4).
Једино крв мученика Христових ми овде није спорна – апсолутно разумем на кога се односи.
Али ми није јасно ко је овде на слици пијан (жена на слици лево изгледа усхићено, пијана од благодати, рекло би се, ако не глуми?), а ко звер?
Откривење откривено каже да је у питању тајна – „тајна жене и звери која је носи“ (17:7): „носи“, грчки бастазо, бастазондос, „држи у рукама“; ко овде кога држи у рукама, звер жену или жена звер?
Жена „има путир златан у руци својој“ (17:4), али мени ентитет који (иначе, на радном месту) држи путир златан у руци својој, кад не држи жену, не изгледа као жена – плус није у црвеном, а и жена и звер у Откровењу су у црвеном?
Да ли је „црвена звер“ метафорични израз (комунистичка звер?), а жена у црвеном (порфира + скерлет), дослован?
Збуњен сам, и ако би ми неко могао помоћи и „казати тајну жене и звери која је држи“ (17:7), био бих му баш захвалан.
Jош само Ана Доживотна Владарка није добила орден. Мислим да је то питање времена.
Хоће, хоће, @Теоретичар Завере, добиће, само прво мора hramovno & граџанско венчање.
Ценим да се (непо)чин кани спровести на EXPO-у 2027 па је отуд толика навала по школама да се што више деце (п)одведе „у тај светли храм“.
О том трошку ћемо, @Евсевије, добити и откровење „тајне жене и црвене звери“, до нивоа ekumenizma & зоозофије.
Оваква је СПЦ одликовала Оскара, Дачића и ево сада Аветницу. Шта рећи? На овом порталу је повећи број бранитеља Цркве, њене пресветости и ванвременске исправности. Наљуте се, одрже буквицу, захтевају и цензуру итд. уколико други немају њихов став, а поготову њихов доживљај. Можемо ли то назвати… православним ћацизмом?
Пола века су Срби, у проклетој Америци, на сву муку још и издржавали УДБАшки пад СПЦ. И нису се дали, нису прихватали СПЦ из Србије. Хоће рећи били су бољи Срби него они у матици. И били су у праву. Уместо тога овде је чини се и забрањена реч „профит“. Јесте страна, јесте одурна, и јесте референца на нешто најчешће нечасно. Али то уопште није тема! Или чак – па баш и таква је баш употребљива. За именовање онога који је Оскар СПЦ. И та се реч у народу увелико користи. Кога ми то бранимо? Дистрибутера оваквих одликовања? Зашто то радимо? Ако можемо и морамо исмевати Ватикан, историју јереси, бешчашћа и злочина, ако преиспољног воук кловна тако и зовемо – зашто имамо страхопоштовање према оном ко воук кловну још и љуби руку?
Замолио бих, најдобронамерније, обавезну српску – а поготову тек срБску – корекцију. Да се користе фонтови, словослик који има нашу ћирилицу и у италик тј. курзив словима. Ово овде г, и п итд нису наша слова! Наше банке нису наше банке, наши медији нису наши медији, наша ДБ није наша, наше правосуђе није наше никако, а ето ни СПЦ није за нас него за аветиње и, будимо политички коректни, аветињакиње. Користимо зато барем наша слова, не онај словослик који нас не уважава.