Неколико питања на које садашњи председник никада неће дати искрен и тачан одговор. Не иде му у прилог, пише коментатор Само вас посматрам
Александар Вучић; Милан Недић (Извор: Србин.инфо)
Коментар је објављен као одговор кориснику A head full od dreams и (болдовани) цитати припадају њему.
„За АВ-а стварно не знамо да ли је издајник или није. Једном ће се сазнати. Одлуке јесу дубоко издајничке, али не знамо шири контекст – не знамо које незваничне претње и притиске су може бити имали, ми смо острво у мору крокодила, можда је алтернатива била још погубнија…“
Има онај чувени виц о Слободану Милошевићу, који отприлике гласи овако:
Вратио се Слободан Милошевић из Хага и, пошто није знао шта ће од досаде, одлучи да се врати у свој родни Пожаревац и запосли се као професор историје у једној тамошњој школи.
На првом часу, Слободан је кренуо да предаје деци. На пола часа застане испред табле, погледом пређе преко целог разреда и каже:
– Да ли неко од вас случајно има неко питање за мене пре него што наставимо даље?
Јавља се мали Перица из прве клупе:
– Професоре, ја имам три питања за Вас: Зашто је пропала СФРЈ? Где су нестале паре које су изнете на Кипар? Како сте заправо завршили у Хагу?
Милошевић пребледи, али баш у том тренутку “сасвим случајно” зазвони звоно за крај часа. Милошевић одахне и каже:
– Децо, наставићемо следећег часа, тада ћу вам одговорити.
Следећи час историје, улази Милошевић у учионицу и поново пита:
– Да ли неко има неко питање?
Овај пут се јавља мали Ивица из задње клупе:
– Професоре, ја имам пет питања за Вас: Зашто је пропала СФРЈ? Где су нестале паре изнете на Кипар? Како сте заправо завршили у Хагу? Где је нестао Перица? Зашто је јуче звонило 20 минута раније за завршетак часа?
Иван Аћимовић: „Историја Срба” и Милошевић (без помињања Вучића)
Мало морбидан виц, али и данас више него актуелан. Наслањајући се на питања које су Слоби “поставили” Перица и Ивица, садашњем председнику могу се поставити сијасет питања на које он никада неће дати искрен и тачан одговор. Не иде му у прилог. Ево неколико питања, а саговорници могу да се надовежу на списак:
Како је страдао адвокат Владимир Цвијан, и да ли му је неко помогао да се самоутопи?
Зашто је било потребно да прођу три године па да се Цвијанова смрт обелодани?
Ко је крив за злочин у Савамали?
Где су нестала два минута са видео-траке на наплатној рампи код Дољевца?
Ко је наложио (и зашто) да хеликоптер по невремену крене из Рашке/Н. Пазара пут Београда, па је у њему настрадало неколико особа, укључујући и новорођену бебу?
Шта је са кланом Веље Невоље и његовим убицама? Какве су то они прљаве послове радили за одређене људе у власти, и како је могуће да суђење тој криминалној групи није до сада завршено?…
Зар баш председник мора по кијамету и снежној олуји да иде у Суботицу и спасава дете, и све то пред ТВ камерама које су се на том места случајно затекле?
Зар је баш до тога дошло да у Србији нема никог другог ко би могао да буде прво премијер, па потом и председник Скупштине, него је на то место морала да дође осведочена ЛГБТ активисткиња и хомосексуалка Ана Брнабић? Зар је толико Србија морала да буде унижена од оних који управљају из сенке сваком одлуком коју АВ обзнани (а ти људи из сенке је донесу) па да нам неке од најважнијих политичких и управљачких положаја у земљи заузме содомит? И зар ће то унижење бити још веће, јер колико се шушка, Ани се смешка место председника Србије, док ће њен “ментор” да заузме позицију премијера у наредној Влади…
Зна ли се коначно које племените биљке су се гајиле у Јовањици и ко је све штитио власнике те плантаже па су се хвалили значком МУП-а Србије, итд…
Зна ли се шта за аферу “Крушик”?
Шта би са лажним дипломама Малог и Стефановића?
Ко стоји иза Првог бриселског споразума?
Ко стоји иза споразума о телекомуникацијама и правосуђу?
Ко је седео на хоклици испред Трампа када је потписан Вашингтонски споразум?
Александар Вучић: И сами смо криви за оно што се догодило с КиМ
Ко је прихватио Европски споразум о путу нормализације – Брисел и Охрид?
Ко је предао Комплетан енергетски систем на северу (укључујући Газиводе и Валач)?
Ко је прихватио косовске РКС регистарске таблице за возила са севера Србије (које су раније биле повод за барикаде).
Ко је дозволио укидање српских личних карата и улазно-излазних докумената на прелазима (признавање косовских докумената).
Ко је крив за гашење српских општинских органа, Поште Србије и укидање динара као платежног средства на територији Косова.
Која будала нас све време замајава са Формирањем Заједнице српских општина (ЗСО) на Косово и Метохији, представљајући нам то као врх врхова “мудре политике” актуелног Председника и његове владајуће клике?
Ко заправо стоји иза масовне продаје српске муниције вредне стотине милиона евра која преко посредника завршава на украјинском ратишту, док се истовремено у јавности глуми неутралност и заклиње у верност Русији? И за чије интересе Србија улази у стратешко партнерство и отварање фабрика за склапање беспилотних летелица са израелским војним компанијама попут Elbit Systems?
Вештачка интелигенција: Србија за Израел постала „пријатељска позадина“
„Историја се стално понавља тј. враћа. Можда је АВ заврбован још у наводној продавници шрафова у Енглеској, а можда игра велику улогу попут Недића. Наду да је ово друго дају ретки проверени велики Срби који су имали способност да виде иза брда, попут Живадина Јовановића, Николе Шаиновића или пок. Владислава Јовановића који су стали иза ове власти, да ли као добру или најмање лошу, и то ће се једном сазнати, мемоари се само дописују.“
Поредити Вучића са Недићем је дегутантно јер су они деловали у потпуно различитим историјским, геополитичким и државним околностима.
Недић је био на челу владе под директном нацистичком окупацијом. Србија је тада била раскомадана, без војске, под бруталним системом одмазде („сто за једног”). Његова политика, коју је сам називао „српским биолошким опстанком”, била је изнуђена уцена у којој је он прихватио улогу колаборационисте како би, према свом виђењу, спречио потпуно уништење биолошке супстанце народа.
Вучић управља међународно признатом, сувереном државом у мирнодопским условима. Иако је Србија изложена снажним дипломатским и економским притисцима Запада (пре свега око Косова и санкција Русији, све већој и отвореној помоћи Украјини у украјинско-руском сукобу…), Вучић има пуну слободу политичког маневрисања, избора страних партнера (ЕУ, Кина, Русија, САД) и контролу над унутрашњим ресурсима, што Недић није имао ни у промилима.
Владимир Димитријевић: Поводом Вучићевог стајања на страну НАТО или Како се постаје Милан Недић
Да је Недић жив и на власти у последњих 15 година, његова реакција на притиске око Косова вероватно би била вођена његовим војничким и фаталистичким менталитетом. Он је веровао у „мирење са судбином” пред надмоћном силом како би се сачувало језгро државе.
Међутим, Вучићева политика према Косову није недићевска капитулација изнуђена тенковима, већ прагматична, трговинска дипломатија. Вучић користи Косово као улог у преговорима за економске бенефиције, инвестиције и опстанак на власти, балансирајући између испуњавања захтева Запада на терену (Бриселски и Охридски споразум) и одржавања патриотске реторике за унутрашњу употребу. Недић није имао простора за такву врсту политичког маркетинга и јавног преварантства – његова колаборација је била огољена и јавна.
Милан Недић је био генерал, човек старог кова, дубоко конзервативан, који је државу водио као касарну под немачком командом. Он није разумео модерне политичке технологије, медијске манипулације нити изборни инжењеринг.
Александар Вучић је мајстор модерног политичког маркетинга. Његов систем моћи почива на контроли медија, испитивању јавног мњења, изборној машинерији и капиларним гласовима, а не на идеологији опстанка под окупацијом.
Ако хоћемо да буде „ни по бабу, ни по стричевима…” морамо да признати да су Недић и Вучић делимично слични у грађењу „култа жртве”. Недић је говорио да је свестан да ће га историја проклети, али да то ради да спасе српске главе. Вучић често користи сличну реторику – да преузима на себе најтеже одлуке, да га нико не разуме, али да то ради због будућности Србије. И за једног и за другог критичари тврде да прелако прихватају диктат моћнијих сила (Недић Трећег рајха, Вучић Вашингтона и Брисела) уз оправдање да „Србија нема снаге да се супротстави”.
Марко Пејковић: Због чега Вучић није нови Милош Обреновић или О разлици између вазала и издајника
Ипак, не можемо а да се не отмемо утиску да Недић вероватно не би радио исто што и Вучић, јер Вучићев систем захтева специфичан спој популизма, прагматизма и медијске контроле који је карактеристичан за 21. век. Недић је био трагична фигура ратне колаборације, док је Вучић производ модерног доба политичког прагматизма у којем су границе између суверенитета и попуштања постале веома замућене…
… И, стварно, где су нестали Перица и Ивица?…
Коментатор с надимком Само вас посматрам
Categories: Гостинска соба
Оставите коментар