Вонгара бисмо слободно могли назвати и српским писцем, тиме што је у своја дела о судбини Абориџина и искуству колонијализације уградио и српско историјско и културно искуство

Б. Вонгар/Сретен Божић (Извор: Фејсбук В. Коларића)

Осмог марта је преминуо значајан аустралијски писац српског порекла Б. Вонгар (Сретен Божић, Банумбир Вонгар, 1932, Горња Трешњевица код Аранђеловца – 2026, Мелбурн, Аустралија).

Како Александар Петровић у поговорима његових дела преведеним на српски каже, Вонгара бисмо слободно могли назвати и српским писцем, тиме што је у своја дела о судбини Абориџина и искуству колонијализације уградио и српско историјско и културно искуство, укључујући и дух наше народне поезије. И тиме што је његово писање понудило нама чини ми се важан и потребан поглед на то искуство, који га ставља у контекст колонијализма и цивилизацијски мотивисане сегрегације, али и истиче његову различитост и драгоценост у односу на оно цивилизацијски фаворизовано.

Владимир Димитријевић: O храсту, Србима и Абориџинима или Јанко Вујиновић и смрт првотности

Код нас је у једном тренутку доста промовисан, касније него што је требало, разуме се, и нисам сигуран колико се то примило и утицало на наши књижевност и културу. За то су, поред поменутог Петровића, били заслужни и моја професорка Љиљана Богоева Седлар, од које смо ми на ФДУ први пут уопште чули за њега, и не само чули него добили и валидне интерпретације, затим Радмила Настић, Универзитет у Крагујевцу, часопис Кораци, издавачка кућа Јасен и други.

Прочитао сам већину његових књига и Дингово легло бих свакако препоручио као незаобилазно, као и роман Раки и збирку песама Билма, уз наду да ће Вонгар добити место у нашој култури и културном памћењу и искуству какво заслужује.

Никола Маловић: Terra Australis

Наслов и опрема: Стање ствари

(Фејсбук страница Владимира Коларића)

Погледајте још

Categories: Гостинска соба

Tags: Б. Вонгар/Сретен Божић, Владимир Коларић, на вест о смрти