Сведоци смо сулуде кампање против свакога ко има резерву не према праведним захтевима великог броја србских студената, него према оном трулом делу србске интелигенције која се стиди своје земље и свог народа
Фото: Саборник
Управо сам речима из наслова текста описао деловање једног руског генерала-обавештајца у пензији поводом његовог тумачења историје. Код нас данас као да постаје тенденција једног дела србске интелигенције да једини узрок нашег страдања види у једном човеку, у овом случају председнику Србије, мука ми је и име му поменути. Наравно да је то кратковидо поимање стварности, наравно да је глупост проглашавати „вучићевцем“ свакога ко није по сваку цену на том таласу иако је тај човек јасно и недвосмислено и делом и животом потврдио и борио се и бори се против овог најамничког режима.
Сведоци смо сулуде буквално секташко-бољшевичке кампање против свакога ко има резерву не према праведним захтевима великог броја србских студената, него према оном трулом делу србске интелигенције која се стиди своје земље и свог народа.
Наравно да је понашање поменуте АВетиње за сваког разумног човека слика и прилика дубоке патологије. Само човек обузет дубоком патологијом, а налази се на месту на коме се налази, може себи дозволити да се свађа и прогони Новака Ђоковића и Емира Немању Кустурицу, а да учествује у идиотским емисијама баба-свиње или пинк-малоумнице.
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
Али свест о издајничкој и најамничкој политици АВетиње није разлог да сваки србски интелектуалац стане у строј заједно са сорошоидном смердјаковштином окупљеном око издајничких соросевских медија и издајника прогласоваца. Ових дана ми је једна наша медијска експонирана личност замерила (било је то у приватном разговору па не желим да објављујем име, да сам јавно прозван, јавно бих и навео име), када је чула да сам гостовао у емисији посвећеној Руској Царици Јекатерини Великој, на телевизији која је главна медијска потпора несрећне АВетиње (емисија ће бити емитована почетком марта). Одговорио сам да сам то урадио из два разлога. Први је што веома поштујем новинарку која ме позвала, која је у деценијама свог новинарског рада доказала да је антиглобалиста и искрени србски патриота. Други разлог је што је тема била прича о великој Руској Царици и премда сам по природи скроман човек, свестан сам да нисам последњи познавалац руске историје у културе међу Србадијом и да могу нешто смислено рећи на ову тему која нема никакве веза са дневнополитичким темама. И на крају, свој одговор „јавној личности“ завршио сам једним подсећањем из личних живота, упитавши поменуту „јавну личност“ – ко је више пострадао од омраженог режима АВетиње – ја који сам остао без хлеба због његовог захтева да се угаси предивни руско-србски ресурс за који сам годинама радио, коме су због одбијања да не пишем негативно о режиму АВетиње затворена врата за све „руске“ медије у Србији или поменута личност која више него добро живи од буџетских средстава Републике Србије, илити омраженог режима АВетиње.
Фото: Саборник
Да се вратим наслову текста, заиста је многим борцима против режима АВетиње овладао бољшевички дух. Дакле, господо драга, Вама који свакоме ко БЕЗРЕЗЕРВНО не подржи Вашу „бољшевичку борбу против бољшевизма“ одмах секташки лепите етикету „вучићевца“, понављам речи које сам написао у тексту „Студенти опрез“ из децембра 2024. године:
– Како је могуће верујућем православном човеку безрезервно подржати нешто што безрезервно подржавају сви најамнички соросоидни медији у Србији?
– Како је могуће истом подржати нешто што безрезервно подржавају евроунијати окупљени око ПроГласа?
– Како истински а не номинални православац да подржи безрезервно нешто што и епископ који себе назива бискупом, Григорије Дурић, безрезервно подржава?
– Како безрезервно подржати нешто што безрезервно подржава папин кардинал Немет?
Да ли сам ја због оваквог размишљања и оваквих питања „вучићевац“? Да, свакако – али само за секташки или бољшевички дух. Или су толико наивни и необавештени попут Коштунице, па не знају да ПроГлас послује под покровитељством амбасада Холандије, Велике Британије и САД па ме позивају да уђем у заједничко коло са њима? Нека, хвала лепо.
Могло би се ређати још питања и аргумената, али умном је довољно и ово. Веровање у велику народну мудрост да „онај ко са ђаволом тикве сади о главу му се обијају“ нипошто није разлог да нечија жеља да не буде у истом табору са „соросоидном смердјаковштином“ буде тумачена као подршка АВетињи. Дакле, престаните сматрати непријатељем народа и државе сваког ко се за остварење својих циљева не бори бољшевичко-секташким методама соросоидне смердјаковштине и етикетрирањем свакога ко нема идентично мишљење са Вама. То је одлика секташког или бољшевичког духа, а не православног…
Опрема: Стање ствари
(Саборник србско-руски, 17. 2. 2026)
Categories: Гостинска соба
А господин је гостовао тј. учествовао у симулакруму патриотизма и русофилства за конзументе пропаганде, па сад мора да се правда….
Студенти немају безрезервну подршку, она иде дотле док не начине неки, по мишљењу дотичних соросоида, погрешан корак. То се види по њиховим жалопојкама нпр. због честитања 9ог јануара РС, застава итд.
Ако патриотска јавност у потпуности отпише студентски покрет он пада под тотални утицај друге стране. Ми не смемо да се држимо по страни у оваквим тренуцима јер тиме губимо релевантност која је ионако ограничена недостатком новца и медијске моћи. Наши непријатељи би највише волели да ми одустанемо од студената и да они буду под њиховом контролом.
Режим с друге стране тежи да стави под контролу патритотске интелектуалце и да их компромитује гостовањима тако они изгубе углед код опозиције и да онда буду приморани да се враћају на те исте медије. Против бољшевика се не бори ни колаборацијом…
Ово за Немета је заправо жалосно, да један католички надбискуп покаже више друштвене свести и такта од врхушке СПЦ која се прилично везала за режим. Срећа па има добрих духовника и владика који спашавају углед СПЦ.
Не могу да докучим зашто ми није објављен коментар, то је нешто што ми се десило по први пут?
@ Нико де Кирико
Зато што није ни стигао до нас. Вероватно нека техничка грешка. Пошаљите поново ако можете.
„Одговорио сам да сам то урадио из два разлога. Први је што веома поштујем новинарку која ме позвала, која је у деценијама свог новинарског рада доказала да је антиглобалиста и искрени србски патриота.“.
Антиглобалиста и србски патриота, а
ради на Пинку/Информеру, не као спремачица него као новинар/уредник??? Код власника/директора коме је, у ствари ‘АВетиња’ главни уредник (иначе, по сопственим речима пријатељ оба Сороша, Шредера, Блера, Ердогана,…)?!
„Да ли сам ја због оваквог размишљања и оваквих питања „вучићевац“? Да, свакако – али само за секташки или бољшевички дух. Или су толико наивни и необавештени попут Коштунице (…)“?
Да, (објективно) јеси Вучићевац – због секташког и бољшевичког духа: теби је хипотетички утицај Прогласа веће зло од реалног зла овог режима; Дурић погубнији од Перића; Коштуница ‘необавештен’ (по епитету прихваћеном од Ч.Јовановића), за разлику од тебе тако ‘обавештеног’…
Мада, не верујем да си необавештен него само пратиш званичну руску политику – онако како су је пратили комунисти, па нису пуцали на Немце, ономад, на почетку II Св.рата, све док им ови нису припуцали по самом ондашњем ‘Сорошу’, њиховом финансијеру, газди и промотеру (оном типу с брковима).
Све те то обавезује да жмуриш – док нам, као држави и народу, прети скори тотални слом под АВетињиним режимом – и тако ‘не видиш’ тренутно једину излазну опцију!
О томе како ‘неутрални’ нису Вучићевци, бољи увид ће се стећи у речима Светог Владике Николаја у „Беседи о неутралнима“.
Слушај Нико,
мислио сам да не одговарам на свакојаке оптужбе у првој недељи Великог поста, али у овој критици препознах у доброј мери себе од пре неких две и по деценије. Дакле, не одговарам да бих оправдао себе него да бих покушао помоћи Теби. Одрастао у верујућој антикомунистичкој породици, веровао сам да ће све бити добро само да се отарасимо „комуњаре Милошевића“, овакве аргументе попут Твојих (боље да Те овако ословљавам него као Нико, не желим да Те вређам) и лично сам износио и оптуживао старије, искусније и трезвеније верујуће људе (међу њима и великог старца оца Тадеја) који су говорили да „некрштени Вук не може донети добро Србадији“. Да скратим, недуго по свргавању „страшног режима Милошевића“, када је ковчег са његовим телом стигао пред Скупштину, био сам у тој маси и горко плакао и кајао се због тога што сам подржао долазак на власт много горих од Милошевића. „Кад бејах дете, као дете говорих, као дете мишљах, као дете размишљах, а кад сам постао човек одбацио сам што је детињско“ – поучава нас апостол Павле. Опрости Нико, немам права да са седом брадом размишљам као дете.
А сада да се осврнем на Твоје писање. Прво, мене ништа не обавезује да жмурим и није истина да жмурим. Против власти АВетиње се борим малтене од његовог ступања на власт. Оставио ме је без хлеба када је на његов захтев укинут дивни руско-србски ресурс за који сам годинама радио, који је огољавао његову издају. Радио сам то, радим то и данас, именом и презименом, не скривајући се иза псеудонима Нико де Кирико или сличних и због тога платио и плаћам скупу цену. Због тога ми је мука од „добровољних давалаца туђе крви“. Није морално оптуживати човека са именом и презименом а потписивати се као Нико.
Друго, ако човек покуша да се смири и трезвено размисли (без смирења нема трезвеног промишљања), постаје му јасно да у оваквој карикатури од државе власт на улици не може да преузме национално-патриотска опција. Ако је једна Немачка приморана да на штету сопствених националних интереса скоро самоубилачки извршава вољу светске закулисе, треба бити или наиван или глуп па веровати да плодове уличне борбе људи са најбољим намерама и наших студената, неће поново преузети хуље. Или ће тећи потоци србске крви у братоубилачком рату. Наведите ми један улични преврат у коме није било тако, где је уз помоћ сорошоидне смердјаковштине преузета власт у некој држави? Не постоји ни промил шансе да се у данашњој ситуацији, без јасног геополитичког пораза западног хегемона и његовог признања постојања вишеполарног света, сорошоидна смердјаковштина како ја именујем ту другосрбијанску олош искористи како би се Вучићев режим срушио и на власт довела суверенистичка патриотска национална опција.
Треће поређење „оног типа с брковима“ са Сорошем је смешно и показује Твоју незрелост, онај с брковима је управо помрсио рачуне тадашњем Сорошу. Да Те упозорим, немој мислити да и бољшевици нису били уверени у исправност своје револуционарне борбе, као што си данас Ти уверен, њихова борба је коштала наш народ река крви, па Ти добро размисли чији је дух секташки и бољшевички.
Четврто, како то Нико реагује на гостовање Ранка на телевизији која пропагира АВетињу али у емисији о руској царици, емисији која нема везе са политиком и код ауторке која јесте доказани србски патриота ма шта о њој Ти мислио, а не реагује на гостовања њему драгих професора на Сорошевој телевизији? Када сам се борио против режима Милошевића заиста нисам знао за честа путовања Вука Драшковића до Брисела или до америчке амбасаде. А да ли Ти знаш за тајна путовања Твојих драгих професора до тог истог Брисела? О амбсадама да и не говоримо.
Пето, кад се позиваш на светог владику Николаја, требало би да знаш да се његова „Беседа о неутралнима“ не односи на оне који се боре за тријумф неке политичке опције, него да он позива на прикључење онима који се боре за тријумф вере. Управо је учење владике Николаја апсолутно супротно твојим ставовима. «Хоћеш ли да дођеш до слободе револуцијом, онда подигни револуцију прво против себе самог и увидећеш да су све друге револуције излишне» – глагоља нам свети владика. Дакле, револуција лична а не улична – девиза је светог србског златоустог владике.
Он у једном примеру из житија једног светитеља указује колико је за народ погубно тражити кривицу у свима а само не у себи. Наиме, један ужасан владар је владао народом, али народ се није обраћао Богу нити се кајао због својих сагрешења. И када им је Господ послао много горег владара, светитељ се молио Господу и у молитвама питао Господа зашто им је послао овако злог владара. Одговор Господњи је био – нисам могао наћи горег, заслужујете најгорег и послао сам вам најгорег. Уосталом, свети владика и у Небеској Литургији пророчки предвиђа сва страшна страдања указујући после сваког стиха на узрок наставка страдања, а тај узрок се налази у речима „Закукаше Срби у невољи, ал се живог Бога не сјетише, нити Бога нити својих гријеха“.
Не поучава случајно Сирах у својим Премудростима – Власт над земљом у Божијој је руци; он јој даје доброг владара у своје време (Премудрости Сирахове, 10; 4).
То време долази не само по Милости Господњој него и по заслузи народној. Због тога би ми било жао омладине уколико би се њихова искреност, врела крв и енергија, узалуд потрошиле. То не значи да народ треба да се претвори у послушно стадо које аминује све потезе често шизофрене власти. То само значи да ни један рат не може добити ненаоружана армија. Схватате да не мислим на рат са пушкама као оружјем, мислим о оружју духовном, којим се једино могла и једино може победити свака богоборачка власт, па тако и ова садашња у Србији. О том оружју писао сам у једном другом тексту пре 5-6 година, такође поводом уличних немира у Београду:
„Што је људима немогуће, Богу је могуће. У земљи Светог Саве, једино молебним песмопојем пред Пречистим ликом Мајке Божије, једино Крсним ходовима и свенародном литијом, са чудотворним иконама на челу, могуће је растерати силе нечисте да не скрнаве празнике Пречисте…“.
Од срца Ти желим духовно просветљење и свако добро од Господа, даваоца свих добара.
Бог Те благословио Брате Ранко!
Ако данас између напредних фарисеја и умрежених садукеја хоћеш да останеш правоверни Србин, мораш бити гоњен!
Косово моје из флаше вињака,
сломљених чаша,
кафанских столњака.
О, заветна светињо с тетоважа,
грудобрана шанка,
са амбалажа…
Ко да ми те отме, бре,
не дам те никоме,
ево сам ко певаљку закитио иконе…
Конобар, пиће за Обилиће,
нек тече ко Лаб и Ситница,
музика, ону најскупљу, на вересију,
ја сам на очевини- скитница…
Ево ме Газиместане
чим затворе кафане.
Метохијо, твоје сам дете
ето ме, само да прођем тикете…
Морам где срце води ме,
чекај ме, ето ме догодине…
Имам екипу ко девет Југовића,
све див- јунаци из кафића.
“Ко да ми отме…”, грува на сплаву,
ако ко не пева- ја набод у главу.
”Ко да ми отме…”, смрдљиви клошаре,
певаљка, вамо, гинем за Кошаре…
Не жалим главу, нек душмани пожуре,
доста су моје газили божуре,
нек ми на миру светињу оставе
гинем за завет, ал преко доставе…
(Михаило Меденица)
Види Ранко,
колико год Ти надугачко писао тиме само додатно показујеш да не видиш суштину – како рекох, ти си објективно Вучићевац (што значи да не мораш имати свест или жељу да то будеш). Именом и презименом се потписујеш јер си аутор текста о коме је реч, и опет – то није суштина. Као што није суштинско твоје разумевање „Беседе и неутралним“ (пре је буквално кад се на такав начин односи према поводу Беседе) или пак, паралеле између Сорошевог Отвореног друштва и Стањинове Коминтерне…
О ‘уличном преврату’ (узгред, протестима се захтевају превремени и праведни избори), говориш на начин типичан за бранитеље режима на нивоу једног Небојше Крстића, З.Ћирјаковића, В.Вулетића…, дакле, Пинк/Хепи/Информер ведета.
Да не дужим,
хвала Ти на последњој реченици твог коментара, ја ти не од срца узвраћам.
Ладно Нико, јасно, и ако владика Николај каже сасвим супротно, Истина је оно што каже Нико де Кирико. И немој неко да помисли да је то бољшевичко-секташки дух 🙂
Ко ни после више од годину дана протеста не види да су ови вођени споља из централа осведочених непријатеља Срба и Србије, тај је слеп код очију, или се у политику разабира као мали Перица (само без духовитости).
Такође, ко не види да су међу протестујућима гомиле незнавене деце којима је место у школским клупама (многима од њих у магарећим) истог је интелектуалног нивоа проницлљивости као и горепоменути слепци.
Треће, ко не види штету од насилног преузимања власти и непрекидног саботирања саобраћаја, школства, масовних окупљања и изазивања нереда, а нарочито ширења антисрбске мржње и политичког раскола у Србији, тај је истог психолошког профила (наивца и само за непријатеље корисног идиота) као горепоменути. Политички раскол нараста до нивоа другоратног партизанско-четничког сукоба у коме су губитници били само Срби, свакако у огромној већини они који нису издали Краља ни Отаџбину.
Ко не види да је сотонски слоган „Србе на врбе“ и даље активан, али преобликован у још злокобнију форму „Србе на Србе“, и тај је крмељавих очију и са спорим ганглијама. И овога пута губитници ће бити само Срби, али више неће бити ни Турака ни усташа ни (оних) комуниста да их кривимо. Само сопствену тупост и надобудност. Ако се овако острашћено и неразумно настави, све ћемо одрадити сопственим рукама на злурадост непријатељских мешетара.
Насупрот претходно написаном, оне што зовемо „наша деца“ морамо што пре и што боље ишчупавати из пленумашких канџи. Деца су крива због поводљивости јер су мало научили о своме народу и историји, па их свака пленумашка шуша може вући за нос, између осталог и зато што њих „заболе уво“ за њихову прву обавезу, да уче и студирају најбоље што могу. Деца иначе још увек нису нити смеју бити изгубљена за правац који је несумњиво родољубив и србољубив. Ако остану као „топовско месо“ за антисрпско уличарско пленумашење онда ће иконе и србске заставе, које неки носе на протестима, послужити само као иронични подсмех њиховој наивности.
Коме год је стало до „фер избора“ нека размисли о могућности да се стрпи и угуши антидржавни рушилачки нагон. Никакви избори неће решити наше проблеме – окупације 15% србске територије, политички статус колонијално-протекторатског типа, културну поробљеност англо-саксонском диктату итд. Само потпуно раскидање свих ових робских букагија може донети оно што је најдрагоценије, а то је слобода да живимо као народ достојан својих предака. Ту слободу није лако достићи. На пример, КиМ је преотет после ратног сукоба, сва је прилика да ће се морати на сличан начин вратити. То, ако смо достојни наших од пре стотињак година. Насилно рушење, непрекидно саботирање и црна антипропаганда власти нису пут повратка ка прецима нити ход према будућности своје слободне државе. Спремност на жртву, народно јединство и политичка зрелост јесу.
Јоване Т. – ако сте се препознали у бољшевичком духу о коме се пише у тексту, то није разлог да пишете којештарије, дотични господин нема потребу да се било коме правда и само Господу полаже рачуне. Поготово нема потребу да се правда онима који су ушли у исто коло са другосрбијанском сорошоидном смердјаковштином…