Не бих био српски интелектуалац који се бави споредним Динком Грухоњићем јер је главни Динко Грухоњић Александар Вучић, велики уништитељ Српске Цркве и државе, Јуда који је продао Косово и Метохију
Владимир Димитријевић (Фото: УНС)
А нисам.
И да не подржавам студентске протесте.
А подржавам.
И да пишем текстове против грађанистичког утицаја на студентске протесте.
А не пишем, мада не сумњам да они постоје.
Ја бих, у том случају, писао овако.
Трећину текста бих посветио неком грађанисти кога критикујем, и који покушава да кривотвори циљ и смисао студентске борбе за Устав и слободу, а две трећине бих посветио разорној критици Вучићевог режима, који ће уништити Србију до темеља.
Не бих био српски интелектуалац који се бави споредним Динком Грухоњићем јер је главни Динко Грухоњић Александар Вучић, велики уништитељ Српске Цркве и државе, Јуда који је продао Косово и Метохију, човек у чијој сенци се ваљају на тоне марихуане, злоставитељ сваке српске наде и будућности, властодржац за чије нас је време пола милиона мање него када је он дошао на власт.
Да сам ја српски интелектуалац, не бих се толико бавио прерасподелом светске моћи и геополитиком Тајвана, него бих указивао на уставоубилачке поступке Александра Вучића и уставомрзитељске клике на власти. Јер Тајван је далеко, а уништење правне државе у Србији прети да од ове земље направи Проклету авлију, са несменљивим Карађозом на њеном челу. Уместо Карађорђа – Карађоз. После Сретења 1804. да нам стално буде овако, па да Сретење постане Кретење, дан кретенизованих који иду за вођом у понор.
Ако Вучићева власт не оде што пре, знао бих, да сам српски интелектуалац, Србија се неће подићи – никада, никада више. И зато бих се више бавио Вучићем него Динком Грухоњићем, без обзира што знам да би НАТО другосрбијанци наставили, и после Вучића, старом стазом Вашингтон – Брисел. Али се не би маскирали у патриоте. Било би, све и свима, јасно.
Да сам ја српски интелектуалац, више бих се бавио српским Епстинима, попут Палме из Јагодине, а мање америчким Епстином са острва Сент Џејмс. Тако бих дошао до страшних тајни србијанских изопаченика, које штити криминално – удбашки режим у окупираној Србији.
Владимир Димитријевић: Подржавајући ученике и студенте подржавам ону Србију која ће бити слободна
И не бих заборављао да Вашингтон и Брисел суштински подржавају Вучића, као и Еди Раму у Албанији, а другосрбијанце користе само у оној мери у којој је то потребно да би Вучић наставио да се креће у пожељном НАТО правцу ( без формалног учлањавања).
Све бих то имао на уму да сам српски интелектуалац. И као Борислав Пекић, стално бих, и свима, понављао:
„Кад год се постави питање кривице за стање у једној земљи, једини логичан одговор и једини који се свуда у свету даје јесте да је за то крива – влада. Чак и кад део кривице несумњиво и неко други сноси, актуелно криви могу бити само они који поседују моћ да ствари измене или поправе. (Моја мајка је слушала знаменитог експерта за нашу несрећу, који је експертом искључиво постао зато што је ту несрећу успешно и на свим пољима усавршавао. Експерт је казао: „Сви смо ми криви“. Мајка је рекла: „Богами, ја нисам“). Страх који се у све нас увукао последица је стања у овој земљи, а за то стање крива је власт. (Није моја мајка).“
Тако би то било, и тако би се писало, да сам ја српски интелектуалац.
Али нисам. Ја сам само лајавац са маргине који одбија да ћути пред, да парафразирам професора Ломпара, демонизмом малености кроз који се јављају епохални ветрови нихилизма.
Владимир Димитријевић: Доба „антиломпаризма“ (огледи из импресионистичке аналитике)
Ко зна боље, широко му поље.
Опрема: Стање ствари
Categories: Гостинска соба
Profesore, na mnogaja ljeta!
Наравно да је проблем то што у овој земљи нема српских интелектуалаца. Али већи је проблем што нема српских официра, Српског патријарха, српских судија. Српске полицајце је излишно и спомињати. Српска болесна битанга се представља као српски вожд, а српски психијатри ћуте. Српски учитељи не уче српску децу ничем српском, а српски родитељи то не примећују. Српска деца одлазе, а српске мајке их испрађају у уверењу да је то мање зло од останка те деце у Србији.
Зато, баталимо све што нам нуде издајници и болесници, отиђимо на гробље, погледајмо у крстове предака, затим се код куће погледајмо у огледало и сетимо се Лазара, Обилића, Карађорђа, Мишића… па ако огледало не пукне, сетимо је колаца, јама, стрељачких водова, намештених процеса… А онда или пљунимо у оно што видимо у огледалу или клекнимо за опроштај и закунимо се ћемо деци вратити оно што су им наши преци оставили, а што смо ми изневерили. Власт јесте крива за издају, крађу, тиранију, али ми нисмо невини због тога. ***** ***** **** ***** **** **** **** **** ****
Србине брате,
Дубоки наклон. До земље.
Мало је људи којима вјерујем. Не морамо се сложити у свему, али им вјерујем. Вјерујем да су им намјере часне и да имају довољно мудрости. Нећу их набрајати, да не бих кога прескочио. Мада бих и могао покушати, јер их је врло мало. Један од њих је професор Димитријевић.
Достојан!
Професоре, брате, Србине… Бог те благословио
Поменути педофила и сатанисту Епстајна у истој реченици и у истом контексту са покојним Драганом Марковићем Палмом је сулудо.
Димитријевић се из петних жила труди да не види шуму од стабла и повремено прибегава менталним конструкцијама које нам продаје колонизатор.
Иако Димитријевића ценим, увек ме изнервира како успе да проспе млеко.
В.Д. се придружио уличним хоровима дрекаваца и нарикача којима је главни спорт таламбасање против србског Председника, СПЦ и уопште оних „на власти“. Вучић понекад изађе из фрижидера, али никако не успева да се ишчупа из уста ових уличних какофоничара. В.Д, некада виђенији публициста који је много корисног штива написао и објавио, се изгубио у густој магли политикантства. Осетљив и осећајан за здравље и добробит србског народа, као што би требало да буде сваки који себе зове интелектуалцем, овај се испоставио преосетљив на студенте са „крвавијем жуљевима“ па их је у својој погубљености поредио са Солунским јунацима или са 1300 Каплара!! „Студентски“ протести су одавно престали, али петоколонашка стоглава хидра је и даље активна. Као пример њиховог континуираног роварења су јучерашњи срамни протести испред Матице Српске у Новом Саду и вређање Митрополита Јоаникија, за кога је руља мислила да је Патријарх. То јест, руља није мислила, него је мржњом одреаговала на црну мантију и дугу белу браду. Све „Србин“ до „Србина“, па још лажно Светосавски. Да ли то види В.Д.? Јадна нам мајка…
Уломпарисао се, интелектуалац.
Амин брате Владо!
А ћацијевске шупље канте и на овом сајту нека звече.
Ови који нису интелектуалци попут тебе спремни су на жртву која кошта (у новцу, у положају, у здрављу па не дај Боже и у животу) а српски интелектуалци (Ковић, Антонић, Копривица, Ђурковић….наставити низ), Бокан није јер је преиспољно говедо необразовано као и Ћирјаковић, о професорки из Приштине која се лажно представља као доктор, филозофу чији је тата био пуковник, професору педијатру који је променио 11 партија, оном са три доктората и 5 магистеријума, лажном професору хирургу, као и инима лажним патриотама који углавном лажу чим зину на тзв „патриотским“ јутјуб каналима тек нећемо. Они су ту јер је ту и платица, синекурица, управни одборчић, дневница….
Браво Владо, унутрашњи непријатељ је једини непријатељ и приоритет за борбу. Тако је и у личном животу. Прво борба против самог себе и најјаче страсти у нама.