Из серијала „Средњовековна баштина Немањића на тлу данашње С. Македоније“ доносимо причу о задужбини Стефана Уроша II Милутина Немањића која се налази на падинама Скопске Црне Горе
Манастир Свети Никита (Фото: Снимак екрана)
Манастир Свети Никита је средњовековни православни манастир који се налази на падинама Скопске Црне Горе, петнаестак километара северозападно од Скопља, између села Бањани, Чучер и Горњани. Манастир је посвећен Светом великомученику Никити, и задужбина је Стефана Уроша II Милутина Немањића (1282-1321). Краљ Милутин је цркву саградио на месту старије грађевине посвећене истом светитељу. Црква има правоугаону основу типа развијеног уписаног крста.
Чувени енглески археолог, Артур Еванс, захваљујући коме је храм Светог Никите први пут поменут у стручној литератури, доводи манастир у везу са Бањанима. Угледни француски византолог, Габријел Мије, први га је довео у везу са Чучером, где га у својим студијама наводи искључиво као „Чучер”, без помињања патрона манастира, а касније су тако поступили и многи други истраживачи, па је назив тог села постао синоним за манастир у научној литератури. Међутим, средњовековни извори најчешће при одређивању положаја манастира и цркве Светог Никите помињу Скопље.
Јасмина С. Ћирић испред манастира Светог Никите (Фото: Снимак екрана)
Манастир је постојао пре српског освајања Скопља 1282. године, и да га је краљ Милутин обновио јасно указује један пасус из изгубљене краљеве повеље о прилагању Светог Никите Хрусијском пиргу, чији су делови интерполирани у хиландарску сводну повељу. До закључка о ранијем настанку манастира долази се и на основу хрисовуље Михаила IX Палеолога, где је наведено да је манастир Светог Никите поседовао добра до којих је дошао даровима „пријатеља Царства ми” и „предака” краља Милутина, због чега му припадају различите исправе. Оснивач манастира најпре би био неко од византијских владара или великодостојника 11. или 12. века. Обнављајући манастир Светог Никите, краљ Милутин му је дао бројне поседе, углавном у околини Скопља. Сви они су били пописани у изгубљеној краљевој повељи манастиру, а затим и у хрисовуљама византијских царева Андроника II и Михаила IX, издатим на Милутинову молбу.
Црква Светог Никите живописана је највероватније убрзо након 1321. године, у време када је манастир већ био хиландарски метох.
Живопис манастира Светог Никите (Фото: Снимак екрана)
Сликарство припада кругу врхунског живописа из времена Палеолога и доводи се у везу са радионицом Михајла Астрапе, једног од најзначајнијих мајстора који су радили на задужбинама краља Милутина. Програм сликарства обухвата циклусе Великих празника, Христових страдања и јавне делатности, као и низ стојећих светитеља у најнижој зони, у складу са иконографским решењима епохе. Поред основног слоја из 14. века, у цркви су забележене и касније фазе осликавања – из 16. века, као и из 19. века, када је током обнове 1846. године живописана купола – што сведочи о дугом континуитету култног и уметничког живота овог храма.
При манастиру је радила српска школа 1866-1889. године. Школа ће касније обновити просветни рад.
Погледајте целу епизоду:
Прочитајте/погледајте још
- Јасмина С. Ћирић: Црква Светог Николе „Болничког“ у Охриду
- Јасмина С. Ћирић: Црква Светог Ђорђа у Старом Нагоричину
Categories: Гостинска соба
Оставите коментар