Шта год да одлучите – хвала вам на свему до сада! И ова три месеца живота без страха и у нади су васкрсла Србију и Србе. Уверен сам у вашу мудрост и победу

Подршку студентима пружили и Срби који живе у Мексику (Фото: Институт Арчибалд Рајс)

Пре свега – поштовани студенти и омладино Србије,

Племенит, частан, мудар и родољубив човек, свестан своје краткорочности и смртности, и обавезе да за собом остави нешто добро и трајно, у вама види оно што је најлепше у животу: види младост, види радост, види снагу, вољу за животом – али животом у достојанству, слободи и стваралаштву. Види и сопствено продужење, онај Живот Вечни о којем се пева и за који се молимо, види и будуће сећање на себе, и исконску успомену на претке који су му обезбедили не само живот већ и услове за живот у љубави и стваралаштву.

Узурпатор и његови саучесници у вама виде само своју пролазност, своје ропство злочину и велеиздаји, свој крај у беди, моралној и финансијској – и вечиту најгору успомену у историји Срба! Зато вас мрзе и зато вас се, што је најважније, боје! Њихов страх је већ ваша победа, а њихова мржња је ваша потврда да сте на правом путу и да не смете да пропустите прилику да се љубављу и слободом изборите не само за своје спасење већ и за спасење рода свога.

Јер…

Ми присуствујемо ономе што се у нашем народу описује изреком која каже да је некога „прегазило време.“ Ми, под Стопом Историје, чујемо крцкање костију и прскање мишића и мозгова Зла – Зла, које је било зграбило Србе у своје канџе још 1944, а најубитачније, нарочито за Душу Српску, од 2000. Да ли ћемо дозволити – свесно и кукавички – да још једном будемо згажени?! Или ћемо бити саставни део тог корпуса историје, да будемо управо та стопа која гази и уништава паразите и коров, и разгони пред собом бубашвабе и осталу гамад која бежи пред Исконском Светлошћу Истине, Правде и Слободе коју ћемо носити у Чистој Десници Историјске Силе која прти нови пут у будућност?!

Ви сте сада in praxis она Покретачка Снага, онај νοῦς истине и промишљања, онај једини perpetuum mobile, онај Дух Времена, онај Хигсов бозон, онај vox populi о којима сте у теорији учили, било да сте на природним или на друштвеним наукама!

Ми, грађани Србије, и Срби уопште, са свих страна света, вас подржавамо и молимо вас да не посустанете али и да се мудро чувате превртљивих злонамерника из политикантске касте Србије – и садашњих и бивших, као и страних медоусних поробљивача и разбојника, јер сви они једва чекају да вас положе као невину жртву на олтар Власти, која им је најважније оруђе за одржавање у животу поганом од лажи и отимачине.

Сетите се оног мудрог наука нашег народа: Док те мами шећером те ’рани, кад намами и ’леба ти брани!

Ви сте већ много жртвовали до сада! Месеце своје младости, цео један семестар свог школовања, наду и поверење у људе, и у своју честитост и самилост према невиним жртвама масовног убиства у Новом Саду…

Вама, младима и пунима живота, ови месеци су као магновење али су заправо веома дуг политички вакуум. А политика не трпи вакуум! Видите и чујете све лешинаре који круже око мрцине овог зомбираног политичког поретка, и чекају на прву прилику да вас најуре, освете вам се за скидање маски са њихових ружних лица, и да се устоличе као нови господари ове земље и државе и народа, које сте ви ослободили страха и безнађа.

Пазите – да не упаднете у логичко-политичку грешку: Ви, који сте ванинституцијска снага и ванинституционално постављате политички захтев „да институције раде свој посао,“ и даље одбијате да искористите једину могућност коју вам дају Устав и закони да се институцијализујете и да присилите политички систем да вас формално призна као равноправног актера у политичком процесу у којем сте ви, још увек, изузетно надмоћна, заправо најмоћнија и једина истински легитимна политичка снага!

Извор: Друштвене мреже

Сви чисти људи су данас згађени политиком, згражавају се политичара и са одвратношћу се ограђују од прљавштине којом је затрпана наша државна позорница.

Али – ако желите институције које раде свој посао морате да признате да оне могу да постоје и раде само у оквиру државе, а да државом неко мора да влада. А влада се политички! То „политички“ може да буде у овом досадашњем смислу скупштинске проституције, велеиздаје и отимачине извршне гране власти, уз подршку страних сила, али може да буде и у оном истинском смислу те речи – промишљеног заједничког деловања како би res publica напредовала у миру и безбедности, вредним стваралачким радом грађена и чувана од ангажованих, храбрих и сарађујућих држављана.

Да би те институције из ваших захтева радиле свој посао у њима морају да раде одговорни, стручни и родољубиви људи – ergo, морате политичку сцену Србије почистити од отпада и наћи нове људе – ни садашње ни бивше! – људе попут вас, који ће храбро и неуморно, без страха и у сарадњи, у дело спровести ваше захтеве, и који ће једва чекати нове, још судбоносније и важније за вашу будућност.

Кажу вам да „кршењем закона“ не можете да успоставите правни поредак али заборављају онај други правни принцип, који је још важнији – ex factis jus oritur – да нови поредак већ постоји, изражен у животним чињеницама: устанак против злочина – да сте то ви, као отелотворење свих нас, и неопходност људска да се исправи неправда, да се казни кривац и да владају чојство и човекољубље.

Вишеслав Симић током подршке Срба Мексика студентима (Фото: Институт Арчибалд Рајс)

Хитно постаните не „невидљива рука тржишта“ већ јасно видљива, моћна и сврсисходна делотворна политичка управљачка рука Србије!

Јер се ка власти, коју сада заробљеном држи већ мртва рука досадашњег тиранина, грабежљиво, попут хијена, до прве крви уплашено и опрезно, пружају незајажљиве канџе лешинарске касте Србије – а они неће имати ни милости ни стрпљења ни љубави којима сте ви освојили срца свих нас. Vae victis! – нека вам одјекује у ушима!

Шта год да одлучите – хвала вам на свему до сада!

И ова три месеца живота без страха и у нади су васкрсла Србију и Србе.

Уверен у вашу мудрост и победу,

др Вишеслав Симић
Мексико

Допуна наслова и опрема: Стање ствари

(Са интернет презентације Института Арчибалд Рајс)

Categories: Гостинска соба

Tags: Вишеслав Симић, студенти, студентски протест