Није Христос толико прекоревао због њихових чисто људских грехова, него зато што су се претварали пред осталим људима, и правили се бољим него што заиста јесу. То је превара и обмана Бога и самог себе

Протојереј Стојче Цветковић (Извор: Инстаграм)

10. Два човјека уђоше у храм да се моле Богу, један фарисеј а други цариник.
11. Фарисеј стаде и мољаше се у себи овако: Боже, хвала ти што нисам као остали људи: грабљивци, неправедници, прељубници или као овај цариник.
12. Постим двапут у седмици; дајем десетак од свега што стекнем.
13. А цариник издалека стајаше, и не хтједе ни очију уздигнути небу, него се бијаше у прса своја говорећи: Боже, милостив буди мени грјешноме!
14. Кажем вам, овај отиде оправдан дому своме, а не онај. Јер сваки који себе узвисује понизиће се, а који себе понизује узвисиће се.
Јеванђеље по Луки, зачало 89. (18,10-14)

У име Оца и Сина и Светога Духа!

Драга браћо и сестре, у низу хришћанских врлина, после вере, наде и љубави, прво место заузима смиреност. На листи греха, прво место заузима гордост. Смиреност нас води у вечни живот, а гордост у вечну смрт. Господ Исус Христос – да би приказао спасоносно дејство смирености и погубно дејство гордости – оставио нам је у Светом Јеванђељу Причу о митру и фарисеју, која нам јасно илуструје врлину смирености и грех гордости.

Реч митар преведено на српски значи цариник или порезник, а фарисеј – припадник једне верске политичке мојсијевске секте у време Исуса Христа. Данас код нас реч фарисеј значи лицемер. Ово значење је та реч добила баш из јеванђељске Приче о митру и фарисеју. Није Христос толико прекоревао због њихових чисто људских грехова, него зато што су се претварали пред осталим људима, и правили се бољим него што заиста јесу. То је превара и обмана Бога и самог себе.

Протојереј Андреј Ткачов: Непријатне ствари

Да Господ воли кротке и смирене показао је својим примером Он, јединородни Син Божји, господар живота и смрти, од чудесног рођења од Пречисте Дјеве Марије и Духа Светога, до крсне смрти Његове на Голготи.

Живот Пресвете Мајке Божје, од њеног рођења па узнесења на небо, протекао је у кротости и смирености.

Пророк Претеча и Крститељ Господњи Јован, за којег сам Спаситељ каже да је највећи међу рођенима од жене, у кротости и смирености својој каже: „Ја нисам достојан одрешити ремена на обући Његовој”, мислећи на Спаситеља нашег кога је крстио на реци Јордану.

Свети Јован крштава Господа (Извор: Фејсбук)

А Апостол Павле, тај велики спаситељ и хришћански философ, који је пронео име Спаситељево од истока до запада, у скромности и смирености својој себе сматра „недоношчетом”. И многи светитељи Божји, описани у књизи Житија Светих, украсили су душе своје, поред осталих врлина и врлином смирености и кротости. И њихова имена красе календар наше Свете Цркве.

Многи научници и философи у прошлим вековима, кад су достигли највиши успон свој, у скромности говорили су да знају да ништа не знају (Сократ, Кеплер и други).

У књизи великог руског писца Достојевског „Браћа Карамазови” забележено је, између осталог, како је Фјодор Карамазов дошао са друштвом испоснику Зосиму, и пола у збиљи а пола у шали, замолио га савет како да се влада у животу. Прозревши га, испосник му је озбиљно одговорио: „Прво је правило: Немој обмањивати ни себе ни друге – почни од тога.” Нека би нама, браћо и сестре, Бог помогао да не глумимо да смо бољи него што јесмо, да не обмањујемо ни себе ни друге – а нарочито не Бога – него да истински живимо по Јеванђељу и заповестима Божијим.

За углед и пример нека нам послужи Господ Исус Христос, Његова Пречиста Мајка, Свети Јован и многи Божији светитељи: апостоли, мученици, преподобни – сви Свети чија су имена украсила црквени календар. Будимо смирени у срцу своме да бисмо наследили „нову земљу и ново небо”.

Кроткима и смиренима припада вечни живот у Царству Небеском, под окриљем смиреног Спаситеља нашег Исуса Христа, коме са Оцем и Духом Светим нека је слава свагда, сада и увек и векове векова. Амин!

Беседа изговорена у Недељу митара и фарисеја 2025. године, у цркви Светог великомученика Георгија (Јасенак), Смедерево

Храм св. Георгија, Јасенак (Фото: Црква Јасенак)

Categories: Гостинска соба

Tags: Богојављење, Протојереј Стојче Цветковић, беседе, православље