Најоштрије осуђујемо све покушаје Русије да насилно и незаконито припоји делове територије Украјине, стоји у декларацији. Вучић изјавио да је Србија успела да измени неколико битних тачака

Учесници самита Украјина – Југоисточна Европа у Дубровнику (Фото: AA/ABACA/Profimedia)

Председник Србије Александар Вучић рекао је данас да његов долазак у Дубровник на самит Украјина – Југоисточна Европа није никакав пи-ар трик већ да је од почетка желео да дође, али да је проблем био у тексту декларације.

„Немам никакве пи-ар трикове, ја сам хтео да дођем од почетка, а онда су нам доставили текст декларације и ми смо тражили да се неке ствари измене, уколико желе да дођем и то је то. Нема ту велике филозофије. Да нису изменили, баш мене брига за њихове дескрипције“, рекао је Вучић.

Вучић је у Дубровнику изјавио да је Србија успела да измени неколико битних тачака декларације учесника Самита Украјина – Југоисточна Европа, тако да више не пише да се земље обавезују већ се подстичу да се ускладе са мерама ЕУ.

🇷🇸🇷🇺 ❗️ EKSKLUZIVNO Vučić izbacio tačku o sankcijama Rusiji iz dokumenta Samita u Dubrovniku

◻️ Tačka o obaveznom uvođenju sankcija Rusiji izbačena je iz zajedničkog teksta koji bi učesnici Samita Ukrajina-Jugoistočna Evropa trebalo da potpišu danas u Dubrovniku diplomatskim… pic.twitter.com/5wG4YFGC0t

— Sputnik Србијa (@rs_sputnik) October 9, 2024

Нацрт документа састављен је претходног дана и достављен свим учесницима, а ово су предложене тачке:

Ми, премијер Андреј Пленковић и председник Володимир Зеленски као домаћини, као и председник Вјоса Османи, председник Јаков Милатовић, председник Александар Вучић, председница Наташа Пирц Мусар, премијер Еди Рама, председавајућа Савета министара Борјана Кришто, премијер Димитар Главчев, премијер Киријакос Мицотакис, премијер Христијан Мицкоски, потпредседник Владе и министар спољних послова и европских интеграција Михаи Попсои, министар иностраних послова Луминица-Теодора Одобесцу, министар спољних послова Хакана Фидана и потпредседника Европске комисије Дубравка Шуица окупили смо се 9. октобра 2024. у Дубровнику, Хрватска, на трећи самита Украјина – Југоисточна Европа.

Наш данашњи рад се заснива на разматрањима и закључцима првог и другог Самита Украјине и југоисточне Европе, одржаних у Атини, Грчка, 21. августа 2023. и Тирани, Албанија 28. фебруара 2024. године.

РТ Балкан: Како је снимљена „породична фотографија“ на самиту у Тирани – Србијa досад није била на погрешној страни историје

Данас, као учесници Дубровачког самита, издајемо следећу Декларацију:

1. Прошло је скоро 1.000 дана од почетка руске војне инвазије на Украјину. Осуђујемо ову ничим изазвану, неоправдану и противзакониту руску агресију на Украјину, на најоштрији могући начин. Агресорски рат Русије је злочин против украјинског народа, флагрантно кршење међународног права, укључујући Повељу УН и велика претња за мир, безбедност и стабилност југоисточне Европе, читавог европског континента и света у целини.
2. Наша подршка независности, суверенитету и територијалном интегритету Украјине унутар њених међународно признатих граница остаје апсолутна. Поново потврђујемо нашу непоколебљиву посвећеност пружању континуиране вишестране подршке Украјини и њеном народу, колико год је потребно.
3. Изражавамо поштовање и саосећање са украјинским народом, који се одупире руској агресији, храбро и непоколебљиво.
4. Надовезујући се на Заједничку декларацију која је донета на Првом парламентарном самиту међународне платформе за Крим, која је усвојена у Загребу 25. октобра 2022. године, али и самита у Кијеву одржаног 11. септембра 2024, истичемо нашу непоколебљиву посвећеност обнови суверенитета и територијалног интегритета Украјине, укључујући Крим, кроз додатно пружање Украјини свеобухватне помоћи да се супротстави агресији Русије.
5. У потпуности подржавамо закључке Првог мировног самита у Украјини, одржаног у Швајцарској у јуну 2024. Пут ка свеобухватном, праведном и трајном миру у Украјини може бити заснован само на међународном праву, укључујући Повељу УН. С тим у вези, поново потврђујемо нашу подршку украјинској формули мира, коју је дао председник Украјине Володимир Зеленски као суштински оквир за обнову мира. Изражавамо нашу подршку напорима Украјине у овом правцу и наглашавамо спремност да активно учествујемо у имплементацији тачака Формуле мира.
6. Позивамо целу међународну заједницу у напорима да обнови међународни мир и безбедност и да глобално интензивира подршку Украјини у борби за слободу, независност и територијални интегритет. Истовремено, позивамо све земље да не пружају материјалну или другу подршку руској агресији. Подсећамо на важност усклађивања са спољном и безбедносном политиком Европске уније.
7. Истичемо да је неприхватљив било какав облик агресије на суверену државу. Све земље морају да се уздрже од претње или употребе силе против територијалног интегритета, суверенитета и политичке независности било које државе. У овом контексту, наглашавамо да су повлачење руских трупа и војне опреме са целокупне територије Украјине, прекид непријатељстава и враћање потпуна контроле Украјине над њеним државним границама, услови о којима се не може преговарати.
8. Најоштрије осуђујемо све покушаје Русије да насилно и незаконито припоји делове територије Украјине. Овакви покушаји представљају очигледно кршење међународног права, укључујући Повељу УН, суверенитет и територијални интегритет. Аутономна Република Крим, град Севастопољ, Доњецка, Херсонска, Луганска и Запорошка област су саставни делови Украјине. У том контексту, сматрамо тзв. „изборе” које је одржала Русија у марту и септембру 2024. на украјинској територији као ништавне.
9. Понављамо нашу одлучност да интензивирамо заједничке напоре како бисмо осигурали даљи напредак и подршку партнерима из југоисточне Европе, Украјине, Републике Молдавије и Грузије на путу ка чланству у ЕУ. Улазак ових нових чланица у Европску унију је најбоља гаранција регионалне стабилности, безбедности и просперитета. Поздрављамо отварање преговора о приступању ЕУ са Украјином, као и са Босном и Херцеговином и Републиком Молдавијом.
10. Поздрављамо да су савезници на самиту НАТО-а у Вашингтону поновили своју посвећеност да наставе да подржавају Украјину на њеном неповратном путу ка пуној евроатлантској интеграцији, укључујући чланство у НАТО-у.
11. Поново наглашавамо нашу чврсту посвећеност привођењу правди оних појединаца одговорних за злочине агресије, злочине против човечности и ратне злочине почињене током агресорског рата Русије против Украјине.
12. Примећујемо да је Украјина ратификовала Римски статут Међународног кривичног суда као важан корак ка правди за најтеже злочине од интереса за међународну заједницу и наглашавамо важност обезбеђивања способности Суда да у потпуности спроводи своју надлежност.
13. Сагласни смо да наставимо да сарађујемо и фокусирамо наше напоре на ослобађање свих ратних заробљеника, незаконито заточених лица и повратак свих илегално депортованих и присилно пресељених Украјинаца, посебно деце.
14. Слажемо се да се теме безбедности хране и деминирања укрштају и међусобно појачавају. У складу са закључцима Међународне донаторске конференције о хуманитарном разминирању у Украјини, која је одржана у Загребу 11. и 12. октобра 2023. године, разговарали смо о разминирању у контексту опоравка Украјине, као кључном првом кораку ка сигурном повратку људи и обнављању привредне и пољопривредне делатности. Сигурност хране не сме бити злоупотребљена. Украјинске пољопривредне производе би требало безбедно и слободно уступљена заинтересованим земљама. У том смислу, слободна, потпуна и безбедна комерцијална пловидба, у складу са међународним правом, као и приступ морским лукама у Црном и Азовском мору су од кључне важности. Напади на трговачке бродове у лукама и дуж целе руте, као и на цивилне луке и цивилну лучку инфраструктуру су неприхватљиви.
15. Подвлачимо критичну важност енергетске безбедности Украјине, посебно узимајући у обзир предстојећу зиму. Украјинске електране и енергетска мрежа и даље трпе огромну штету као резултат систематских и намерних напада Русије. Данас смо испитали опције да појачамо наше напоре – укључујући даљу мобилизацију приватног сектора – у обезбеђивању Украјине опремом и финансијским средствима потребним за ублажавање последица. Такође наглашавамо потребу за већом координацијом и планирањем на регионалном нивоу и за ефикасним интерконекторима електричне енергије како би се апсорбовао шок штете изазване нападима Русије.
16. Такође наглашавамо да свака употреба нуклеарне енергије и нуклеарних инсталација мора бити безбедна, обезбеђена, заштићена и еколошки прихватљива. У овом контексту наглашавамо да се Запорошка нуклеарна електрана мора вратити под пуну суверену контролу Украјине и радити безбедно и безбедно у складу са седам неопходних стубова ИАЕА и пет конкретних принципа и под њеним надзором.
17. Изражавамо своју посвећеност да наставимо да учествујемо у текућем и послератном опоравку и обнови Украјине, како бисмо омогућили украјинском народу да обнови своју земљу, ангажујући све релевантне партнере, укључујући приватне компаније и међународне финансијске институције, у циљу обезбеђивања финансијску подршку, инвестиције и стручност потребне да би се осигурала просперитетна будућност Украјине.
18. Не може бити слободне, мирне и просперитетне Европе без слободне, мирне и просперитетне Украјине. Посвећеност учесника самита Украјина – Југоисточна Европа у Дубровнику овом циљу и даље је чврста.

Наслов и опрема: Стање ствари

(Блиц, 9. 10. 2024)

Categories: Гостинска соба

Tags: Александар Вучић, Дубровник, Русија, Србија, Украјина