Поводом „Отвореног писма стручне јавности“ којим се оспорава решење Уставног суда о оцени уставности Закона о родној равноправности и обустави његове примере
Фото: Пешчаник
Обустава примене Закона о родној равноправности
У циљу остваривања „родне равноправности“ (gender equality) из Закона о родној равноправности, Влада је 14. октобра 2021. године усвојила Стратегију за родну равноправност од 2021. до 2030. године. Истога дана, на своме сајту Влада је објавила Саопштење у коме наводи: „Визија која се остварује Стратегијом је родно равноправна Република Србија у којој су жене и мушкарци, девојчице и дечаци, као и особе другачијих родних идентитета равноправни…“.
Вест са сајта Владе Србије
РЕШЕЊЕМ IУз-85/2021 од 28.06.2024. године Уставни суд Србије покренуо је поступак оцене уставности Закона о родној равноправности. До доношења коначне одлуке Уставног суда обуставља се извршење појединачних аката или радњи предузетих на основу наведеног Закона.
Према добијеном обавештењу, Влада потврђује да до доношења кончане одлуке Уставног суда обуставља извршење појединачних аката и радњи предузетих на основу одредаба Закона о родној равноправности.
Допис Владе Србије
Адвокатска канцеларија Радић
Коментар „Отвореног писма стручне јавности Уставном суду“
На сајту „Пешчаника“ појавило се отворено писмо којим група аутора – 38 др. професора правних факултета – оспоравају РЕШЕЊЕ IУ-85/2021 од 28.06.2024. године, којим је Уставни суд Србије покренуо поступак за утврђивање неуставности Закона о родној равноправности и обуставио извршење појединачних аката и радњи предузетих на основу одредаба тог Закона.
Сматрајући да је Закон о родној равноправности (Law on Gender Equality) несагласан Уставу Републике Србије, прихваћеним међународним конвенцијама и бројним домаћим прописима, и да је неприменљив за судове, арбитраже, јавне бележнике, адвокате, судске преводиоце – дана 1.6.2021. године поднели смо Иницијативу за оцену његове неуставности, заведену под бројем: IУ-85/2021. У међувремену, Суд је добио још неколико сличних иницијатива.
После 3 године, Суд је 28.6. 2024. године донео РЕШЕЊЕ којим је покренуо поступак за утврђивање неуставности Закона о родној равноправности којим је обуставио извршење појединачних аката или радњи предузетих на основу одредаба тог Закона, чиме је зауставио настанак правног и друштвеног хаоса.
Данас: Уставни суд обуставио примену Закона о родној равноправности, односно родно осетљивог језика
Оспоравајући поменуто Решење, у име групе коју представља 38 доктора, професора правних факултета објављено је „Отворено писмо стручне јавности Уставном суду“. Због обимности – износимо наводе које смо сматрали важнијим, као нпр.:
„… стручна јавност осећа потребу да постави одређена питања Уставном суду и има право да очекује одговоре на њих (…) као и да му упути одређене захтеве.
„Уставни суд, уместо да узме учешће у делотворном спровођењу Закона о родној равноправности, темељно образложеним одбацивањем неоправданих иницијатива, определио се очигледно за то да га опструира“.
„… постављају се нова питања Уставном суду. Наиме, како може да поима људско достојанство које у себи негира достојанство жена? Јер, родна равноправност, укључујући и родно осетљив језик, управо томе служи – остваривању достојанства жена“
„Произлази да је Уставни суд био дужан да поднете иницијативе одбаци као очигледан вид злоупотребе људских права, а не да их легитимише покретањем поступка на основу њих. Може се рећи, парафразирајући Европски суд (Олингер против Аустрије, 2006, став 49) да је Уставни суд придао премали значај праву жена на достојанство у односу на „достојанство“ и „уверења“ иницијатора поступка“.
Извор: stazenezele.rs
„Произлази да се „спорним уставноправним питањима“ оставља утисак потпуне нестручности Уставног суда – непознавања релевантних извора права, садржине преузетих међународних обавеза Републике Србије и значења људских права зајемчених Уставом од 2006. године. Али и више од тога. „Спорним уставноправним питањима“ дефинитивно се потврђује претходни утисак о подређености Уставног суда противуставним изворима одлучивања у Републици Србији“
„С обзиром на наведено захтевамо од Уставног суда да без одлагања: обустави поступак за утврђивање неуставности Закона о родној равноправности у целини…“
Занемарујући покушај дискредитовања и омаловажавање иницијатива/иницијатора од стране „стручне јавности“, можемо констатовати: наши разлози, који су прихваћени од стране Уставног суда Србије односили су се на остваривање равноправности мушкараца и жена као бинарних и биолошких бића. Читајући „Отворено писмо стручне јавности Уставном суду“, стекли смо утисак да се и аутори тог писма залажу за равноправност мушкараца и жена – али не као биолошких и бинарних лица, већ као припадника неутврђеног броја gender identities (родних идентитета), односно џендера или небинарних лица.
Не сматрамо људским правима нити доприносом правној сигурности суспендовање слободе говора, научног стваралаштва и сл. прописивањем вишегодишњих затворских казни или милионских новчаних казни уведених Законом о родној равноправности, Законом о забрани дискриминације и Кривичним закоником.
Сматрамо да оспореним Решењем Уставног суда Србије нису суспендована уставна права мушкараца и жена (достојанство, равноправност, заштита од дискриминације итд.), која су гарантована Уставом, бројним законима и обавезујућим конвенцијама. Тим Решењем управо је заштићена уставна и законска правна сигурност мушкараца и жена.
Поред тога, суспендовањем примене Закона о родној равноправности суспендована је и примена члана 76. Закона на основу кога је 1.6.2021. године престао да важи Закон о равноправности полова („Службени гласник РС“, број 104/09).
Адвокатска канцеларија Радић
Categories: Гостинска соба
Капа доле Господину Радићу и колегама из његове адвокатске канцеларије!
Овакви примери супротстављања спољном диктату који нас присиљава на преобликовање основних цивилизацијских вредности су драгоцени допринос уверењу да колонијално-окупациони статус Србије није у камену уклесан. Постоји призрак наде, трачак светлости као да се види на крају тунела робијашке раздржављености Србије. Али, психолошко дејство, мада више него позитивно, је другостепено, јер главно је да је спречено да се у основу државног закона унесе одредба која уводи, санкционише и намеће образац девијантног, абнормалног мишљења и понашања. Позната српска пословица каже да не пада снег (само) да покрије брег, него да свака зверка покаже свој траг. И овај случај показује да је мудрост ове пословице савремена и истинита. Трагови на снегу колективне савести су јасно показали које га зверке газе. У овом случају, то су домаћи преступници, скупштински посланици, чија је одговорност (између осталог, али главна) доношење закона који морају бити у складу са вредностима и потребама народа који скупштина представља (свих грађана Србије). Занимљиво, погубно у ствари, је да дотични раде управо супротно ономе што дефинише њихова радна места. Евидентно је већ четврт века, да су скупштински пајаци, углавном немушти инструменти за усвајање и аминовање низа нових законских антинародних одредаба. Исте су оригинално формулисане на енглеском, па су понекад невешто преведене, дакле „наше“ законе пише прекоокеанска рука што је сам по себи један од доказа да је сувереност Србије само апстракција. И да опет споменемо психологију – мучно је и помислити какав је морално-ментални профил онога који диже руку у знак прихватања закона који је против савести нормалног и одговорног човека (иначе угрожена, нестајућа врста) јер је јасно и директно против интереса народа коме припада, његове сопствене деце и њихове будућности. Напорима адвокатске канцеларије Радић успешно је обустављена примена закона о тзв. родној равноправности. Ако се барем један посланик који је гласао за) сада постиди свога поступка, то би само увеличало овај успех. Још једном, честитке за добро урађен посао.
Било каква расправа о некаквом џендеризму, биполарности, родној неопредељености и сличним глупостима је једнака проучавању пубертета кишних глиста. Одбацивањем тих тема као релевантних, чувамо друштво од декаденције, обесмишљавања постојања људског рода и узалудног трошења ресусра. Глупост треба елиминисати, а сваког поборника теорије глупости онемогућити у његовом штетном деловању. Не игнористи, јер се због њихове насилности то не може. Законодавно треба регулисати потпуну забрану јавног дискутовања о темама без значаја, значи урадити потпуно супротно од онога што нам се намеће. Људска права и њихова заштита не подразумева позитивну дискриминацију, односно фаворизовање било кога, по било ком основу. У том смислу, никакве мањине не могу бити заштићене било каквим правима, осим оних које им нормално друштво гарантује као његовим члановима и која важе за сваког другог.
Ми се морамо бранити од насртаја идиотизма и не сме постојати никаква толераница у том смислу. Било какво етикетирање за фашизам, расизам, разне „изме“, користити као основ за кажњавање. Позивање на међународне стандарде одбацити, без разматрања. Основ законитости у Србији мора почивати искључиво на српском становишту. Апсолутно спроводити селективан одабир међународних закона, уговора и стандарда које ћемо примењивати у својој земљи.