Михаил Ходорковски недавно је открио да је прави власник Лукоила био лорд Џејкоб Ротшилд. Енглези су пуки рудари у служби глобалне банке лорда Ротшилда

(Извор)

(The Unz Review, 12. 6. 2024)

Енглеска је предводник антируске политике у свијету. Енглези мрзе Путина и секташки хушкају Укре да се против своје браће Руса боре до посљедње капи крви. Руси и Укри су били спремни да потпишу споразум у фебруару 2022, све док у Кијев није дотрчао британски премијер Борис Џонсон и наговорио Укре да га одбију, што су ови и учинили. Отад су Енглези главни у гурању Укра да се боре и убјеђивању чланица НАТО-a да им помажу. Енглези предводе антируску кампању у свијету. То су чињенице. Објашњење ми је, међутим, досад измицало.

Млади новинар Јуриј Дуђ недавно је разговарао с Михаилом Ходорковским, вођом западњачке опозиције у Русији, некадашњим олигархом пребјеглим на Запад. Господин Ходорковски скрајнут је на маргине историје, иако је некад био најбогатији тајкун у Русији, и један од најбогатијих људи на свијету. Сад вриједи мање од милијарду долара, што се међу олигарсима сматра сићом.

Он је један од седам олигарха (тзв. семибанкиршћина, рус. семибанкирщина, нап. СтСт) који су преузели контролу над Русијом током Јељцинове власти. Сви су били више-мање Јевреји, чија се солидарност и склоност уништавању једино могла мјерити с њиховом немилосрдношћу и похлепом. Многи моји пријатељи сматрају ционисте главним предаторима, док су Јевреји сладак улов. Гријеше – ових седморо руских олигарха нису били ционисти, већ просто Јевреји намјерни да униште све што им се нађе на путу. Тих седморо људи је практично уништило хиљадугодишњу Русију. Осиромашили су њен народ, индустрију јој претворили у прах и пепео, творнице продали у бесцјење. Покрали све приватне банке. Уништили су и руску демократију, гранатирајући скупштину Јељциновим тенковима 1993. године и потом лажирајући реизбор Јељцина 1996. уз помоћ савјетника из Америке.

Као што штеточине нападају дрво, сваки од јеврејских олигарха[1] узео је различиту браншу: господин Березовски намјерио се на ауто индустрију, и Русија је ускоро престала с производњом кола; г. Гусински је заузео телевизију, и преобратио је у нападну пропаганду; г. Чубајс руководио је највећим преузимањем богатства на свијету од 1917. Господин Ходорковски преузео је цјелокупну производњу нафте и плина у Русији. Свуда су крали све што су могли, ругајући се обичним Русима расипништвом. Њихова званична владавина окончана је негдје 2005. пошто је Березовски наговорио Јељцина да власт пренесе на младог господина Путина, који је онда упозорио олигархе да се држе подаље од државе. Г. Ходорковски се на то насмијао, рекавши да ће се отарасити Путина. Путин га је стрпао у затвор и национализовао његову мамутску нафтну компанију Лукоил. Послије десет година г. Ходорковском допуштено је да оде из Русије, што је и урадио. Руска нафта и даље је у рукама руске државе, чинећи основу руског благостања.

У недавном интервјуу Ходорковски је младом новинару открио да је прави власник Лукоила био недавно преминули лорд Џејкоб Ротшилд. Било је прилично изненађујуће сазнати да је стари Јеврејин још био довољно хитар да зграби сву руску нафту, истјеравши претходно безбожне комунисте. Ми Руси јесмо, додуше, чули за то док се све дешавало, али тад то нисмо схватали озбиљно. Окривљавати „Ротшилда“ дјеловало је као антисемитска флоскула. По објављивању Дуђевог снимка, међутим, поново сам погледао архив енглеског Тајмса и утврдио да то није била измишљотина:

Наслов из лондонског Сандеј тајмса од 2. новембра 2003: „Ротшилд нови управник Јукоса“, и поднаслов: „Према изворима Сандеј тајмса, лорд (Џејкоб) Ротшилд је тајни власник великог удјела у Јукосу, који је донедавно држао Михаил Ходорковски, предсједник компаније“

То се, дакле, знало чак и онда, али ја (ни други) у то тада нисам вјеровао. Чак и данас смо склони да чињенице одбацимо заједно с антисемитским флоскулама којима је интернет преплављен.

То је, међутим, кључни разлог што су Енглези толико против Русије. Лорд Ротшилд је слика и прилика Енглеске. У Енглеској Индијац може бити предсједник владе, Пакистанац градоначелник Лондона, гурке елитни специјалци, али Енглеска банка припада Јеврејима. Енглези су пуки рудари у служби глобалне банке лорда Ротшилда. А Јевреји су чувени по том што више не пуштају ништа што им доспије шака. Чак је енглеска краљевска породица постала назови јеврејска – мушки чланови се обрезују и сматрају потомцима цара Давида.

Лесли Пајн: Енглеско-јеврејско племство

Чињеница је да је губитак толиког руског богатства раздражио олигархе. Зато Путина називају „крвавим тиранином“ јер им је одузео руску нафту, плин, злато и жито, за које су сматрали да их заслужују. Историја, пак, показује да је Путин био благ владар: олигарсима није одузео богатство, како је могао – задржали су своје јахте, палате и милијарде. Али то их није утјешило – и даље хоће све.

Као већина нас, и Путин је имао илузију да су Енглеска и САД против СССР-а из идеолошких разлога, мислећи да ће бити задовољни сад кад Руси уживају плодове приватне својине. Испоставило се, међутим, да Енглезе и Јенкије никад није занимала теорија. Они су мрзили комунисте јер су руска природна богатства држали ван домашаја похлепног лорда Ротшилда. Пошто им је сад препрека Путин, глобални банкарски систем га је прогласио за оличење зла.

Драган Крстић: „Арсенали демократије“ (САД и Енглеска) са „цветајућом земљом социјализма“ (СССР) довели комунисте на власт

Свако, био у питању комуниста или капиталиста, ко би се испречио између лорда Ротшилда и оног што је он хтјео постајао би озлоглашен у штампи широм свијета. Значајно је, међутим, да Ротшилдова смрт ништа није промијенила у односу према Путину и Русији. Рат се не зауставља. Притисак олигарха не престаје. Богатство лорда Ротшилда можда је прешло у руке његових насљедника, али толиким богатством дугорочно управљају бјелосвјетски моћници – оно се не препушта ћефовима привилегованих породичних потомака.

Суштина дјеловања општила естаблишмента је прављење рупа у памћењу или брисање из сјећања свега што би могло пореметити закулисне нагодбе између енглеских и руских олигарха, од којих су многи (игром случаја) Јевреји. Цјелокупан концепт јеврејског финансијског система широм свијета, иако у историјском коријену банкарске мреже Натанијела Ротшилда, диригована општила прогласила су антисемитском флоскулом. Најважније је обезбиједити Јевреје, а да би се то постигло штампа приљежно дезинформише јавност.

Такав систем јамчи да ће обични човјек било гдје у свијету, који само настоји да ујутру стигне на посао, све увијек сазнавати дан касније и увијек зарађивати динар мање. Вјечно нас држе у мраку у погледу мешетарења свјетских олигарха, од којих су многи (случајно) Јевреји. Истина понекад процури од самих олигарха, уз помоћ младих и предузимљивих новинара попут Дуђа. Али, Енглеска није једино уточиште парајлија. Породица Ротшилд има енглеско и француско крило. Француско крило представља предсједник Макрон.

Израел Шамир: Вратио се „Шарли ебдо“

Јеврејска управа Француске именовала је Емануела Макрона за предсједника Републике, пише француски Јеврејин чији блог носи име Царфат (ивритски назив за Француску).

У свом опширном тексту Царфат наводи неколико познатих Јевреја (Ален Мек, Серж Вајнберг, Жак Атали, Бернар Мурад) који су код Давида де Ротшилда јамчили за Макрона. Макрон је 2011. постао млађи ортак код Ротшилда, зарађујући велики новац. Одрадио је сваки динар – преварио је Монд, предсједника Оланда, државу Француску, радио све што су Ротшилди од њега тражили, и заузврат добио да буде предсједник Француске. Сад треба да испослује рат између хришћанства и ислама, у славу Израела.

Ротшилди или Рат је најбољи бизнис (поготово ако се игра на обе стране)

То ће покрити катастрофу у Гази. Постарају ли се енглески Ротшилди за рат с Русијом, француски Ротшилди постараће се за рат с исламом. Отуд су парајлије смртоносније од циониста, иако играју исту игру. Показало се да су они увели САД у Први и Други свјетски рат. Мислим да су довољно моћни да нас све заједно уведу у Трећи.

С енглеског посрбило: Стање ствари

[1] Прим. СтСт: Особе наведене као седам банкара су узете из изворног интервјуа Бориса Березовског у Фајненшел тајмсу:
1. Борис Березовски – Уједињена банка, Сибњефт, ОРТ
2. Михаил Ходорковски – Менатеп, ЈУКОС
3. Михаил Фридман – Алфа група
4. Петар Авен – Алфа група
5. Владимир Гусински – Мост група, НТВ
6. Владимир Потањин – Онексим банка
7. Александар Смоленски – Митрополит банка (Википедија)

Categories: Гостинска соба

Tags: Енглези, Израел Шамир, Ротшилд, Руси, Ходорковски