И онда се толики горде атеизмом, ругају самој идеји постојања Бога и духовног света, хуле на цркву и светиње, а ти црно на бело видиш пројаву демонске силе

Читање 12 јеванђеља у манастиру Ђурђеви ступови (Извор: СПЦ)

Присуствовао сам врло узнемирујућем призору у Цркви Светог Марка.

У току је била служба која се одржава на Велики четвртак, са дванаест читања Јеванђеља, која је трајала цела три сата, од шест до девет увече. Негде на средини службе свештеници су изнели велики крст са осликаним ликом распетог Христа, на који су ставили венац од цвећа, затим су један по један чинили велика метанија и целивали крст, а за њима су то чинили сви окупљени. У реду су стајале и две врло младе девојке, за које ће се испоставити да су рођене сестре. Млађа девојка од неких осамнаест-деветнаест година, повисока, дуге тамносмеђе косе, која је до тада стајала мирно, одједном поче да се снебива и застајкује пред крстом, али је на наговор нешто старије сестре пришла и целивала крст.

Одмах пошто је то учинила и вратила се на своје место, почела је да се тресе целим телом, хвата рукама за рамена, загњурује лице међу дланове, као што неко чини кад осећа јаке болове или пада у нервно растројство. Сестра је покушавала да је смири, али није помагало, па ју је напослетку одвела да седне на једну од столица уз велики мермерни стуб. Али девојка је и на столици наставила да се тресе, урања лицем у дланове, цупка ногама као од неке страшне напетости и нервозе. У једном тренутку је подигла главу и из њених уста је излетео страшан нељудски крик, за који нико не би помислио да га може произвести женско грло. Затим још један, па још један, па још један – укупно четири. Служба је трајала, а сестра је све време стајала поред ње и покушавала да је смири. Девојка је наставила да се тресе, цупка ногама и загњурује лице међу дланове, а онда је поново дигла главу, укочено погледала испред себе и продерала се „КО СИ ТИ!?!“. Неке жене посаветоваше њену сестру да је изведе напоље, да се не мучи, али ова је била упорна да млађу сестру задржи до краја службе.

Као и све присутне, испунила ме језа од целог призора. Слушао сам и читао о примерима поседнутости демонском силом, један човек ми је причао како је једанпут посетио манастир Фенек у Јакову и присуствовао обреду јелеосвећења, док су се читале молитве за истеривање демона из поседнуте жене, коју је држало четворица монаха, сваки за по руку или ногу. Када је почело читање молитава, иако мршава и нејака, жена је почела да урла и да се бацака са таквом силом, да је сву четворицу монаха шетала лево-десно, а они су улагали крајњи напор да им се не би отргла. О нечему сличном је очигледно била реч и у случају јадне девојке у Цркви Светог Марка. Када се служба завршила, она се најзад смирила и опустила на столици. Пошавши ка излазу прошао сам поред ње и загледао се у њено лице, бледо као креч, измучено од превелике унутрашње борбе, са укоченим погледом чудног сјаја.

И онда се толики горде атеизмом, узносе њиме као великим доказом свог „напретка“ и „образовања“, ругају самој идеји постојања Бога и духовног света, хуле на цркву и светиње, а ти црно на бело видиш пројаву демонске силе, која сама собом потврђује постојање њој супротне божанске, због које се током службе и узнемирила, мучећи несрећну девојку чије биће је населила. Али не само њено биће, већ биће читавог савременог света, па и српског народа који се том и таквом свету уподобљава свим могућим помодарствима и уображеним глупостима, сваким могућим макијавелизмом, егоцентризмом, нечовештвом. Због грандиозних лажи, пљачки, издајстава политичких и богаташких „елита“, због шуровања са западним центрима моћи, увоза и озакоњења свих њихових деструктивних агенди попут геј-транс умоболија, вакцина-убица, отмице деце, због бескичмењаштва, користољубља и повлађивања злу готово читаве интелигенције (и леве и десне и оне између), због „хеловина“, тетоважа, увођења паса у јавне просторије и других трендовских махнитања, због „бака прасади“, тик-токова, ријалитија и другог интернет и медијског ђубрета, због Сатаниних знамења која се све више интегришу у свакодневицу (попут оних светлећих ђавољих рогова међу зградама Београда на води или лампиона са демонским рошчићима дуж читавог Бранковог моста), због свега тога и још пуно мимо тога, цео наш ментални и духовни простор населио се демонским силама и готово да данас нема човека који том дејству бар у некој мери није подлегао. У таквој клими ђаволу је све лакше и лакше да у некоме нађе пукотину кроз коју ће да се провуче, сасвим га запоседне и пред људима директно објави (као у случају несрећне девојке или рецимо дечака-убице из Рибникара), али и тамо где се још није директно објавио не значи да га уопште нема и да му се таква пукотина неће указати, уколико се шуровање са њим на овај или онај начин и даље упорно наставља.

(Фејсбук профил Светислава Пушоњића)

Србија може васкрснути само као Христова и светосавска

Опоменимо се стога сопственог безумља и не поводимо се за безбожном „елитом“ и њиховим налогодавцима, да не бисмо навукли на себе гнев Божији и доживели судбину Јевреја из Христовог времена

На првим демократским изборима у историји човечанства, вољом већине коју је завела тадашња интелектуална елита (фарисеји) у кооперацији са тадашњим глобалистима (Римска империја), осуђен је, мучен и разапет Син Божији Исус Христос. На данашњи дан, Велики Петак, подсећамо се Христових мука, али и највећег пада људског рода и тријумфа безумља које се сручило на Његова плећа.

И наша многострадална отаџбина – светосавска Србија – дуже од века уназад пење се на Голготу, а у наше дане живи свој Велики петак. На њу се каменом бацају западни глобалисти, наследници римске цивилизације, њихови сателити из окружења, а све више и њена рођена деца, која се одричу српства и православне вере, пљују и омаловажавају рођену земљу, препуштају је душманима на комадање и ругају њеним мукама на крсту, не би ли се умилили кнезовима овог света. А то чине заведени од данашњих фарисеја у виду политичара власти и „опозиције“ (прозападне и „патриотске“), активиста невладиних организација, екумениста у редовима јерархије, интелектуалаца свих фела, новинара и медијских магова који су у свему кооперативни са западним глобалистима.

Данашњим светом управљају помрачени умови моћника прерушених у „доброчинитеље“, помрачени умови њихових виших и нижих чиновника, помрачени умови државника, многих великодостојника, јавних личности, научника, стручњака, интелектуалаца, разних „образованих“, који су стали раме уз раме са кнезовима овог света наспрам ишибане и разапете Истине и Правде, али и помрачени умови маса које им свима верују и следе их, дајући им се душом и телом, спремни да на један њихов миг растргну „непријатеље напретка“… А иза свих палаца ђаво лично, хладног бескрвног лица, налик маски коју жели да натури свима како би их обезличио и уподобио себи, задовољан што се свет претвара у паклену лудницу и утире пут за његово наказно дете – будућег врховног „филантропа“ и „усрећитеља“ човечанства.

Опоменимо се стога сопственог безумља и не поводимо се за безбожном „елитом“ и њиховим налогодавцима, да не бисмо навукли на себе гнев Божији и доживели судбину Јевреја из Христовог времена, који су неколико деценија по Његовом распећу кажњени уништењем Јерусалима (70. године), остајањем без отаџбине и развејавањем по читавом свету. Одолети свим овоземаљским невољама, обновити себе и поново васкрснути, Србија може само као Христова и светосавска.

(Фејсбук профил Светислава Пушоњића)

Наслови и опрема: Стање ствари

Прочитајте још

Categories: Гостинска соба

Tags: Васкрс 2024, Велики петак, Велики четвртак, Светислав Пушоњић, демони, поседнутост демонима