Миша Ђурковић: Чудесна Метохија

Сваки Србин треба да дође и да лично доживи ова блага Метохије како би схватио у којој мери све то чини темељ нашег идентитета и зашто је свака прича о одрицању од Космета потпуно бесмислена

Извор: Фејсбук страница Метохија за младе

Прошле недеље, пријатељ и ја сели смо у ауто и направили тродневно путовање по Косову и Метохији. Он је Косовац пореклом па долази повремено тамо, а и ја одлазим до Грачанице и севера у разним приликама. Но обојица нисмо били у Метохији јако дуго и зато смо кренули да обиђемо овај део наше земље.

Путовање смо започели у Грачаници, где се човек сваки пут изнова запањи Милутиновом задужбином. Највише времена провели смо са владиком Теодосијем у врло занимљивом и корисном разговору о томе шта се дешава са нашом заједницом тамо. После тога нас је повео у обилазак правог малог пољопривредног комбината чије се подизање приводи крају и у коме је у изградњи, одржавању и производњи хране запослен немали број наших људи. После виђења са угледним члановима заједнице и промоције књиге у Дому културе, кренули смо за Дечане.

Манастир Грачаница, детаљ (Извор: Задужбине Немањића)

Ауто-пут који води од Приштине до Пећи урађен је веома квалитетно и њиме смо релативно брзо стигли до овог великог метохијског града у коме је некада постојала озбиљна српска популација. Од Пећи смо низ венац Проклетија са смирајем вечери стигли до једног од оних места које је тешко описати речима. Манастирски посед је опасан зидинама и жицом, а осим италијанских војника који су ту од 1999, испред улаза је и контингент из Северне Македоније.

У лаври је сада двадесетак монаха и искушеника, а ту су и радници ангажовани у сезонским пословима и сакупљању летине која сада стиже. Нас је сачекао отац Петар, сместио нас на конак и после манастирске вечере уживали смо уз чувено вино на тераси, гледајући у заиста високу цркву док је са Проклетија стизала угодна свежина. Након јутарње литургије са монасима, отворен је кивот па смо имали и привилегију да целивамо мошти Светог Краља Стефана.

Манастир Дечани, припрата (Извор: дечани.орг)

Из непрегледног богатства историје овог чудесног места поменућу збирку старих фотографија и књигу са потписима и записима посетилаца из периода 1924-1944. На почетку стоје потписи краља Александра и краљице Марије управо из 1924. када су дошли да запале чувене Миличине свећњаке. Наиме, по предању кнегиња је 1397. дошла у посету манастиру и донела две велике свеће, више од два метра, остављајући завет да их запале ослободиоци Косова. После 527 година краљ је са супругом и официрима дошао и запалио ове свеће. Оне стоје у трпезарији и чекају неку нову прилику да поново пусте свој пламен.

Након дугог разговора са игуманом Савом, отишли смо у Пећ. У граду су једини Срби свештеник Зоран и његова породица који чувају централни храм. Све наше сакралне објекте чувају или припадници полиције или војног контингента. Углавном су врло пристојни људи који сарађују са нашим свештеницима и монасима.

Кроз Пећ смо прошетали и покушали да седнемо у некадашњи хотел „Метохија”, али не може место да се нађе. Град је као и Призрен током лета препун, а на путевима доминирају таблице Немачке, Аустрије, Швајцарске и других западних земаља. На пар места смо чули и наш језик, који углавном у Метохији причају преостали Бошњаци. После Пећи, отишли смо мало уз Руговску клисуру где се у фантастичном кањону виде пећине, некада монашке испоснице, а затим смо се вратили у лавру Пећке патријаршије. Комплекс од три цркве и припрате коју је подигао Макарије Соколовић садрже у себи неописиве светиње. Поред трона у који се уводе српски патријарси, и моштију бројних некадашњих поглавара наше цркве, најистакнутије место има икона Мајке Божје пећке, или Пећке Краснице коју је донео Свети Сава. По предању ову светињу сачинио је јеванђелиста Лука око 50 године.

Пећка Красница (Извор: Светигора)

После Пећи посетили смо малу српску заједницу у Ораховцу и дом Павлине Радовановић, а затим и једино компактно српско насеље у Метохији, Велику Хочу. Овде су поносни на „свог нобеловца” Хандкеа и на фантастична вина која и даље производе винице Петровића, Бркића и осталих произвођача. На крају тог дана коначно смо стигли у један од најлепших српских и балканских градова – Призрен. Домаћин нам је био заменик ректора Богословије отац Исидор. Тешко је описати сво богатство које овај чудесни град чува. Од обновљене богословије, задужбине Игуманова, преко Богородице Љевишке, Цркве Светог Спаса која уз тврђаву Каљају доминира над градом, монументалну саборну цркву у центру, где је и седиште епархије, и дивних малих цркава које су подизале породица велможа. Ту су и камени мост из седамнаестог века и монументална Синан пашина џамија, направљена од грађе из порушеног манастира Светих Архангела – чак су и капители преузети. И читава оријентална архитектура старог Призрена је задивљујућа.

У овом граду је атмосфера најрелаксиранија, у локалима можете да наручујете на српском и разне групе из централне Србије долазе овде. У Архангелима је подигнут велики конак где може да се спава и паркира. Постоје и места попут Ђаковице или Велике Круше, где се не препоручује кретање за Србе, али у већини места бар за сада могуће је слободно кретање. Сваки Србин треба да дође и да лично доживи ова блага Метохије како би схватио у којој мери све то чини темељ нашег идентитета и зашто је свака прича о одрицању од Космета потпуно бесмислена.

Опрема: Стање ствари

(Политика, 31. 7. 2022)



Categories: Преносимо

Tags: , ,

6 replies

  1. Поздрав Миши Ђурковићу и хвала за овај путопис са Косова.
    Поздрав и Србима са Косова, овом песмом Љубомира Симовића :

    ПРОРОЦИ НА КОСОВУ ПОЉУ

    Кажу нам не бојте се, кажу нам смирите се,
    кажу нам слободно отворите прозоре, врата,
    увуците конац у иглу, укључите мотор,
    умочите четку у боју, наложите ватру,
    посолите месо, узмите дете у крило !

    Кажу нам будите потпуно спокојни,
    чуде нам се зашто се забога плашите,
    кажу нам да то нипокоју цену,
    кажу да то неће, да то не сме, да не може бити !

    Кажу нама
    који знамо
    да је већ било.

    8
    6
  2. @Деда Ђоле
    Метохије! Метохије, Деда Ђоле! Да си бар рекао Космета. Правиш се наиван.

    10
    1
  3. @Момчило, Ђоле Деди: „Правиш се наиван.“

    Ђоле Деда са прави невешт, и то врло наивно.

    5
    1
  4. Evo I Misa je u tekstu pomenuo identitet (nadam se da je u medjuvremenu resen problem onog bucnog motocikla kod Ratka). Znaci da je identitet nesto jako vazno. Da li su KiM vec sadrzani u stavkama u nasoj pocetnoj verziji definicije srpskog identiteta? Kad usaglasimo sve te (numerisane) stavke, videcemo da li smo nesto izostavili iz definicije I da li treba nesto dodati, ali ne na ustrb njene konciznosti.

    U tekstu se pominje predanje o svetom Luki koji je 50ih godina nove ere, podigao crkvu u Metohiji. Prosle nedelje smo culi arheologa Dj.Jankovica koji je rekao da se sveti Pavle nasukao na ostrvu Mljet (od kojeg je poteklo ime Malte, itd). Sveti Luka je bio pratilac Pavlov, koji je bio posao u Trebinje (verovatno je I Luka bio na tom brodu) I vidimo mnogo aktivnosti oko dovodjenja hriscanstva u nase krajeve. Ovo je samo predtekst (za [5] I za Eugenika) za kompletan opis pocetaka hriscanstva kod nas. To bi trebalo da bude svetska senzacija ali ipak mislim da ce se istina tesko probijati jer ona mnogima ne odgovara a I nasu crkvu izgleda mnogo ne interesuje.

    Uzgred, sad se setih, mozda bi otac Sasa sa Floride, koji je upoznat sa svim tim, koji dobro pise I bio bi voljan, mogao da opise pocetke hriscanstva kod Srba. On uglavnom prati ovdasnje sajtove mada ne znaci da ce videti i ovaj tekst. Ako ne bude video, kontaktiracu ga imejlom.

    Na kraju, predanja o svetom Luki I njegovoj crkvi, Pavlovom pokrstavanju Srba u reci Trebisnici, o prokletom popu Dukljaninu, o caru Trojanu I njegovim kozjim usima, I druga, dodatno potvrdjuju starosedelastvo Srba na Balkanu [4] dok nigde nema ni jednog pomena disanja na trsku.

    16
    1
  5. U vezi Svetog LUKE koji je po predanju podigao hriscansku crkvu u Metohiji na pocetku nase ere kao sto pise u Misinom uvodnom tekstu i dok smo jos u iscekivanju Evsovog javnog obracanja, u prilogu je link na reprezentativnu monografiju na engleskom jeziku posvecenu srpskom hriscanskom nasledju na KiMu. Knjiga od 1000 strana je kapitalno izdanje I ostavlja jak utisak na npr zapadne citaoce (moje iskustvo) koji iz nje saznaju mnogo vise i o istoriji, I o nedavnim dogadjanjima nego iz svih drugih vesti na svetskim medijima. Knjiga u papiru kosta od $90-150, dok je onlajn izdanje besplatno.

    To je poklon srpske pravoslavne crkve Svetog LUKE u Vasingtonu a redovnim citaocima StSt-a sponu na tu knjigu prosledjuje dnt:

    https://online.flipbuilder.com/szto/mnva/mobile/index.html?fbclid=IwAR2rgcdTR1XgLNJsfa6Xci8XupaRGJjTDB1oSVOx3cILWVPppYvgmfQ3zlA

    https://ibb.co/NrvLFms

    15
  6. Враћам се

    Улазим
    Ступам
    Незван
    И незнан

    Себи се враћам
    Ма гдје био
    Као да нисам
    Ни одлазио

    Незван
    И незнан
    Враћам се
    На своје

    Момчило

Оставите коментар