Славољуб Марковић стилски савршено опричава постанак, развитак, нестанак, али и наду у васкрсење села Зебинца код Владичиног Хана
Никола Маловић (Фото: Матија Крстић)
Никако, бре, да се похвалим како сам од Славољуба Марковића (1940), човјека с дипломом Пољопривредног факултета у Београду, човјека који ме не познаје, испрва поштом добио на поклон књигу „Село Зебинце у јужној Србији“.
Књига је штампана у свега 100 примјерака, па, иако не описује нити тумачи Медитеран, мени досуђену географију, до те ме је мјере Марковићев стил заокупио, да сам хронологију о настанку и процвату села на обронку планине Кукавице близу Врања – прочитао с великом пажњом. Да г. Марковић није имао школовану реченицу, не бих, часна ријеч, јер је слабописмених људи данас много, али је, причајући причу од почетка, како је од ђака-пјешака постао учен и виђен, потом функционер који је помогао и свом крају и држави, те који је на исправан начин прочитао времена након 1999, учинио ме поносним власником чак и друге књиге, коју ми је послао након што сам, ријечима одушевљена казао како сам у сликама видио село Зебинце, и – да не кријем – пожелио да проведем не мање од 7 дана, само кад би ми прилика то дала.
Извор: Гугл мапе
Уживао сам у описима првих кућа, начина живота, животиња које гу гајили, биљака од којих су такође живјели и облачили се…
Мало је књига попут ове књижице, које из пера аутора који не познаје лекције из стила – стилски савршено опричава постанак, развитак, нестанак, али и наду у васкрсење села Зебинца.
Хвала Славољубе, Бог вам сваку срећу дао.
На фотографији се види како је, порадован мојом позитивном критиком, г. Марковић послао нову књигу, његову од капиталног значаја, и вези са карантином увозних биљака – коју је франкирао са чак 27 поштанских марки од 30 динара с Дучићевим ликом, и са четири марке од по 50 динара са мотивом крушке виљамовке.
Фото: Никола Маловић
Будући да немам е-адресу изузетног Славољуба Марковића поријеклом из села Зебинце, нека му неко од заједничких пријатеља јави да му се клањам из поштовања скоро па метанијем.
Наслов и опрема: Стање ствари
(Фејсбук страница Николе Маловића)
Categories: Преносимо
Леп приказ књиге. Ето, постоје ентузијасти, људи који воле свој крај и желе да нешто писано оставе поколењу. Ускоро идем у мој завичај, Сурдулицу и пролазим кроз Владичин Хан. Потрудићу се да овог лета посетим завичај господина Славољуба Марковића.
Nikola, plemenitost izbija iz vaseg pisanja. Ni jednoga momenta ne sumnjam da ce SVA srpska sela bit ponovo naseljena, velike promene Idu.