Никола Маловић: Зашто је Каин убио Авеља

Каин је убио брата јер је овај вјеровао у поредак установљен Богом. Каин је убио брата који је несумњиво вјеровао да треба да живи са сазнањем да му је живот даровао Бог

Тицијан, Каин и Авељ, 16. век (Фото: Викимедија)

Да ли Каин увијек мора да убије Авеља?

Који је, све, разлог за прво убиство од постанка свијета?

Језички чистунци, а мање стилисти, рекли би: који су то све разлози за прво свијету и космосу знано убиство?

Може ли један од разлога да буде језик?

Па да Каин убије Авеља зато што је Abel?

Не бих рекао.

Каин је убио брата јер је овај вјеровао у поредак установљен Богом. Каин је убио брата који је, без икакве сумње, несумњиво вјеровао да треба да живи са сазнањем да му је живот даровао Бог.

Ох, ми смо сви – након што је Каин убио брата својега – потомци тога Адамоваго сина. И шта ћемо сад, што би рекла умјетница која мора бити здрава?

Будимо бољи да не бисмо постали гори.

Од којих сам први ја.

Наслов и опрема: Стање ствари

(Фејсбук страница Николе Маловића)



Categories: Преносимо

Tags: , ,

11 replies

  1. старац Тадеј : “ Завист(=љубомора) је антихристов печат на срцу човека“
    Неблагодаран, нерадостан ђавоиман увек завиди благодарном, радосном и христоиманом.

    11
    2
  2. @Манојло
    ХРИСТОИМАНИ?!
    Мајсторе, мајсторе… На страну што си у једној простопроширној рѣченици успѣо да извалиш гомилу којештарија – успѣо си „богобојазно“ да похулиш на Христа усрѣд Великог поста.

    Човѣк може, попуштењем Божјим бити ђавоимАн или бѣсоимАн („бѣс“ је народни израз за грчку рѣч „демон“). Бѣсови стално желе да човѣка потчине својој вољи, њих карактерише нападност, агресивност, па се тако нѣким људима деси да од њих буду запосѣднути, потчињени, имАни – дакле поробљени.

    Христос је благ и тих, он човѣка жели слободног, нѣ жели да га ИМА, посѣдује, јер то је потпуно нѣспојиво с његовом природом. Човѣк мора сам да чини нѣпрестане напоре да се приближи Христовом савршенству и тај пут се продужава у вѣчност. Човѣк може носити Христово ИМЕ, па се називати христоимЕнитим или христоимЕним, што значи хришћанином. ХристоимАним зато хришћанина може назвати нѣко ко се и према Христу и према хришћанима односи у најбољем случају саркастично.

    Ова „ситна“ разлика од једног слова нас упозорава да нѣпрестано бдимо над својим језиком, да га нѣ злоупотрѣбљавамо и нѣ кваримо својим умовањем, јер ове „ситне“ разлике нипошто нѣсу ситнице. Исто тако се, споља гледано, ни антихрист ни по чему нѣће разликовати од Христа, па ће га многи прихватити као таквог, јер ђаво се крије у детаљима. У црквеном језику ова поука је још израженија: рѣч за пале и Божје анђеле, рѣцимо, писана је потпуно исто: АГГЕЛ, с тѣм што је кад је рѣч о палим анђелима рѣч тако и изговарана: аггел, а кад је рѣч о Божјим анђелима над њом је само додавано тзв. „титло“, па је рѣч изгледала отприлике овако: аг҃гел, а изговарана као АНГЕЛ.

    Ћутање је злато, каже српска народна пословица. Више глупости могу прѣћутати, него што умних ствари могу рѣћи додаје један старогрчки философ, који за Христа нѣје ни знао, па је зато већи од многих нас, вајних хришћана.

    Погрѣшна употрѣба језика један је од поузданих признака за прѣпознавање лажнопрѣподобљених хришћана: језиком баратају врло самоувѣрено, „гађајући“ се обилно црквеним изразима које очигледно нѣ разумѣју и радо поучавајући друге. Бежите од таквих главом без обзира, и безбожници су бољи од њих.

    8
    2
  3. («… Каин убио Авеља?») 

    Због, како би макроекономисти рекли — «односа квантитета и квалитета»,

    Као и данас. 

  4. @Гремлин
    Ти гремлине похули на св Јустина Новог !
    Свети Јустин Нови : … „Некада ђавоиман, Достојевски је постао Христоиман“ https://православнапородица.орг.срб/index.php/ctenie/svyataya-rus/678-dostojevski-o-evropi-i-slovenstvu-8 … а о бдењу над језиком прочитати од Св Јустина и пролог превода Божанствене Литургије Св Јована Златоустог
    Ти гремлине похули и на Христа !
    „Да сви једно буду, као ти, Оче, што си у мени и ја у теби,да и они у нама једно буду…“ (Јн 17, 21)…“И Ја им објавих Име Твоје и објавићу: да љубав којом Ме љубиш у њима буде, и Ја у њима.“(Јн17:24-26)
    Истински Христијани су не сви они који сε називају тако него само они који у себи имају Христа после Причести = ХРИСТОИМАНИ.
    Да, говорио је пуно пута и писао наш вољени св Јустин Нови да је човек или ђавоиман или христоиман и да трећег нема. Ал “гремлини“ ме увек подсете да ипак постоји и треће стање оно најгоре а то је када је човек СЕБЕИМАН. Јер, по речима св Јована Лествичника неким људима могу да помогну људи, некима Ангели Божији ал ГОРДИМА=САМОИМАНИМА не могу да помогну ни људи ни Ангели Божији него једино Бог.
    Св Оци уче да постоји “ипостасна“ ђавоиманост тј бесомучност где човек потпуно запоседнут није одговоран за све оно што демони кроз њега чине(као што су то били гадарински бесомучници) и постоји ђавоиманост у којој је човек још увек слободан али ипак под влашћу утицаја демона(као што су то свињари били што су отерали Христа због изгубљених свиња)
    Ангел=Ἀγγελος=Весник одакле и Евангелије=Ευαγγέλιο=Благовешћење
    А ако је ћутање злато што ли Церква назива св Јована и св Николаја Охридског и Жичког ЗЛАТОУСТИМА ??? Све ће то народ позлатити ал само ако се буде шћео кајати јер без свенародног покајања све ће то народ помлатити.
    Св Порфирије је говорио да је неопходан услов да постанемно православни тај да прво постанемо уметници. И +еп Данило је исто благовестио да свако крштен а нарочито свештеник мора бити поета јер је Бог Поета(тачнији превод речи из Символа Вјере – Творац=Ποιητὴν=Поета неба и земље и свега видивог и невидивог…)
    И +Архимандрит Софроније есешки је говорио свима: “како бих волео да сте сви поете, јер се само поезијом може зборити о Богу и разумети Божије“)

  5. @976
    Да, Авељу је каквоћа је била важнија од количине а Каину квантитет од квалитета …

  6. @Манојло
    Рѣч „христоимАн“ је очигледно кованица авве Јустина и употрѣбљена је у строго одређеном контексту у дѣлу које нѣје само богословски, већ и књижевно-теоријски трактат; као такав, упућен је првѣнствено ученим људима, интелектуалцима, огрезлим у сва могућа свѣтска знања науштрб оног основног, из кога су поникли – православља (проблем о коме је авва Јустин иначе доста писао и говорио). Код Достојевског ликови су хиперболисани, постављени стално у крајности какве се у животу рѣтко догађају, да би се докучило питање око кога се код њега све врти: Христос и његова Наука. Дакле, типично пѣснички поступак. Коме овако проста ствар нѣје очигледна, бадава разглаба о Поезији.

    Појам „христоимАн“ се нигдѣ, али НИГДѢ другдѣ нѣ среће: ни у Светом Писму, ни у девтероканонским књигама, ни код светих Отаца Цркве. Нити се могао срести из разлога које ти нацртах.

    Начин на који цитираш стихове из Јеванђеља по Јовану показује да тебѣ не врѣди ни цртати: опет бркаш ИМЕ с ИМАЊЕМ, имЕност с имАношћу, причешћивање (=ПРИКЉУЧИВАЊЕ слободном вољом нѣчему) с ПОСѢДОВАЊЕМ. Колико сам себеиман – нѣ знам, али ме ђаво ипак нѣје толико узео под своје да постављам дијагнозе нѣком нѣпознатом Манојлу, па макар се он потписивао и као Белзебуб. Задржавам се на томе да само судим о рѣчима које је написао.

    Узгред буди рѣчено, хулити се може само на Бога и Цркву, дакле светињу. Светитељи, су људи као и ми, али који су се више или мање приближили Христу, па су нам стога и утѣха и примѣр за углед. Мећутѣм, њихове рѣчи нѣсу Свето Писмо; било је и међу њима сасвѣм људских нѣслагања, па се о томе може расправљати, што се иначе и чини. Вѣроватно су највећи међу њима они који нѣсу ни писали, већ Христа свѣдочили првѣнствено личним примѣром, попут јуродивих и мученика. Но, то је посебна тема.

    Што се ЗЛАТОУСТОСТИ тиче, опет ћу цитирати безбожнике: Што приличи Јупитеру, не приличи волу. И свети Јован и Николај су Златоусти, зато што су проговорили тек онда кад су добро изучили, разумѣли и утувили прѣдмет својих проповѣди, а нѣ одмах пошто савладаше азбуку. Што се Манојла тиче, сад могу мирне душе цитирати и један Бећковићев стих: ЗЛАТОУСТ СИ КАД ЋУТИШ. „Златоустих“ попут Манојла је тушта и тма, и коначан исход њихове „златоустости“ је прорѣкао и упечатљиво описао исти онај Достојевски у епилогу „Злочина и казне“, гдѣ Ракољников у кошмару види масе људи, у којима се сваки упиње да нѣшто каже и нѣког поучи, производећи само ужасну галаму и какофонију. Тако је то кад нѣдорасли чак и стихоклепству толкују Поезију, здрав ми и жив ти био.

    4
    2
  7. @Гремлин
    ХРИСТОИМАНИ се Жеником Христом вечно причешћују=присаједињују Светој Тројици који обитава само у Христоиманима=ОБОЖЕНИМА … ко у томе види “поседовање“ и поседе он је опседнут собом тј СЕБЕИМАН =ЗАЉУБЉЕН У СЕБЕ УМЕСТО У ХРИСТА… већина Христијана тражи рајске поседе Христове а не Христа…
    Сви Христоимани су Христијани али нису сви Христијани Христоимани … као што су сви смирени и кротки али нису сви кротки и смирени …
    “А живим не више ја него живи у мени Христос; а што сад живим у тијелу, живим вјером Сина Божијега, који ме заволи и предаде Себе за мене.“ (Гал. 2, 20)
    ХРИСТОУМНИ све и свја види и милује Милујућим УМОМ ХРИСТОВИМ
    “А ми имамо ум Христов.“(1 Кор. 2:16))
    (1 Кор. 2:12-16):
    12. А ми не примисмо духа овога свијета, него Духа који је од Бога, да знамо што нам је даровано од Бога;
    13. Што и говоримо, не ријечима наученим од људске мудрости, него наученим од Духа Светог; духовно духовним доказујући.
    14. А тјелесни човјек не прима што је од Духа Божијега, јер му је лудост, и не може да разумије, јер се то испитује духовно.
    15. Духован пак све испитује, а њега самог нико не испитује.
    16. Јер ко познаде ум Господњи да би га поучио? А ми имамо ум Христов.
    св Василије Велики и небопросијавши је говорио да треба да имамо и “Срце Христово“
    Св. Григорије Богослов: „Ћутањем се издаје Бог“.
    10. Јер се срцем вјерује за праведност, а устима се исповиједа за спасење.(Рим.)
    Зато антихриста неће препознати у детаљима, схоластички-рационално верујући разумом у Христа него само они који срцем буду веровали Њему и живели Њега дакле не “прикључени“ него само сједињени с Христом = ХРИСТОИМАНИ и ХРИСТОУМНИ … јер једно је знати нешто о Христу у а друго је познавати Га … ПРАВО-СЛАВЉЕ није само право-мислије, јер ПРАВО-СЛАВЉЕ ЈЕ ОБОЖЕЊЕ !

    2
    2
  8. @Манојло
    Сви на које се позиваш Христа су проповѣдали пажљиво мѣрећи своје рѣчи и строго пазећи на њихово значење. Ти за своју вајну „проповѣд“ користиш појам нѣпознат светим Оцима, Писму и Цркви уопште, притом још и наопако схваћен, као што већ показах. Рѣчи одређено значење добијају по логици, правилима и својствима језика, а не на основу нашег мишљења о томе како их нѣко други доживљава, као што ти мислиш. Да нѣје смѣшно, било би жалосно.

    Једна од мана оваквог вида општења је што нѣ знамо ништа о свом виртуелном саговорнику. Ако се иза Манојла крије нѣки усрдни малолѣтник – нѣје јада, грѣшка је моја, био сам прѣгруб, – уз утѣшно подсѣћање да се нико научен нѣје родио те да је и Христос проговорио тек послѣ навршене тридесете године. Ако су Манојлове рѣчи „размишљања“ зрѣлог човѣка, онда нѣк је рѣченом Манојлу Бог у помоћи, јербо му другог лѣка нѣма.

    У сваком случају, већ сам исувише врѣмена потрошио на твоје којештарије, па батаљујем даљу расправу. Праштај и биди радосан.

    2
    1
  9. Ако не будете објавили последњи Манојлов коментар то ћу схватити, ако не и остали читаоци, да сте Ви Гремлин. Дозвољавате вређање и светаца-Удова Церкве па тако и саме Церкве- Тела Христовог – највеће Светиње па чак и да хули на Јеванђеље тј речи Христове које назива којештаријама тумачењем оптужујући Христа да хоће да нас поседује молећи Оца да Он буде у нама “…Ја у њима“. Гремлинове речи “праштај и биди радосан“ сте оставили без мог одговора о праштању и последњих речи поздрава “Христос посреди нас“ што читаоцима може да остави утисак да сам, како вели гремлин, “гори од безбожника“ . А које је стање ствари сад ?

    1
    1
  10. @Гремлин
    Плод достојан покајања од Бога свако да проси
    да нам Христос=Логос=Смисао логику ологоси !
    (св Јустина бисери: логосика, логосност ологосити…)
    Св Јустин је освештан Уд Церкве=Тела Христовог који је Духом Светим благовестио реч “ХРИСТОИМАН“ а ти си, циљајући на мене, нехотице светог Аву – србијанску Светињу Духоносну назвао “горим од безбожника“ од којих треба сви да беже да се не заразе а његову христоумну благовест си назвао “којештаријом“. Разумем те, јер и мене често небопарне речи овог србијанског Орла Духа готово уплаше да се не опрелестим и полетевши превисоко са св Авом да прениско не паднем. Ти си, звонећи звона узбуне против мене грешног као против богохулног јеретика, проповеђу својом (од преко 30 редова), напао моју “проповед“ од само ових речи “Неблагодаран, нерадостан ђавоиман увек завиди благодарном, радосном и христоиманом.“ Нисам ти ни одговарао проповеђу него апологијом исповедајући своју веру јер иако погрешиви грешник нисам богохулни “непогрешиви“ јеретик. И не помену ти ни једном речју зашто је Каин убио Авеља ако не због зависти ? Није га ваљда убио због “вербалног деликта“ ко што ти мене “убијаше бесомучно“. Што би се рекло УБИЈАШЕ МЕ У ПОЈАМ. Ти овим “Рѣчи одређено значење добијају по логици, правилима и својствима језика“ КАО ДА трагикомично исповедаш језик и логику као своје идоле тј да не постоје језик и логика за човека него човек постоји за језик. “Јер слово убија, а Дух оживљује“(2 Кор 3:6). “У почетку беше Логос=Смисао ( Логос је Смисао по о.Георгију Флоровском, +св Јустин Новом и по +еп Данило који је говорио како у почетку беше можда Глагол али реч сигурно није. Која те то убија прејака реч ? само “христоимани“=обожени(реч св Јустина) или можда “завист“=печат дара духа нечастивога(по речима ст Тадеја)?. Аутор текста вели: “Каин је убио брата јер је овај вјеровао у поредак установљен Богом. Каин је убио брата који је, без икакве сумње, несумњиво вјеровао да треба да живи са сазнањем да му је живот даровао Бог.“ Ал не верује се у систем па био то “поредак установљен Богом“ нити се верује у идеологију начина живљења па ни у правочињење-“живот са сазнањем да је живот даровао Бог“ НЕГО СЕ ПРАВО-СЛАВНО ВЕРУЈЕ У БОГА КОЈИ ЈЕ ЖИВОТ ПУТ И ИСТИНА. И заиста ми смо сви потомци Адама а нисмо сви потомци Каина(како вели аутор текста) али смо сви кандидати за Каина као и за Авеља(св Јустин Нови:“сви смо ми кандидати за Јуду“) и зато заиста бдимо над собом како вели аутор текста “Будимо бољи да не бисмо постали гори. Од којих сам први ја.“ по савету ап Павла исправљајмо једни друге Писмима и Пророцима и носимо бремена једни другима пазећи најпре на брвно у оку нашем а тек онда на трун у оку брата нашег. Јер по речима св Јована Лествичника:“Љубав је вечно напредовање“. Христос посреди нас !

    2
    1
  11. @ Манојло

    Послали сте три пута исти коментар, систем је то оценио као „непожељну поруку“ и преместио у Отпад. Е сад ко (ни)је Гремлин, ко о себи говори у трећем лицу – остављамо надлежним службама 🙂

    И мало лакше са тим оптужбама ко шта вређа и ко дозвољава вређање Цркве (!!!), недеља јесте Глувна али то не значи да свако не би требало да дода „зрно смирења“!

    Александар Лазић

    9
    1

Оставите коментар