Има ли нечег глупљег од тог: / „Вакцинисао би се Бог!“
Јеромонах Роман (Извор: srbijadanas.net)
„Христос… би се безусловно вакцинисао“ –
истиче умишљени богослов.[1]
Вољеног Сина је послао
Отац на земљу ради нас.
„И Он би се вакцинисао
Кад би дошао овај час.“
Од ових суманутих речи
Прасне смех, па лију сузе.
Не да се лечи, већ да лечи
Дође Он и грех наш узе.
Њега, што победи проказу,
Откри свет слепим очима,
Горди и лажљиви разум
Ставља у ред с лекарима.
Грех је за сваком болештином,
Безгрешан је Господ – не ми!…
А затровани су вакцином
И богословски умови.
Има ли нечег глупљег од тог:
„Вакцинисао би се Бог!“
27-29. октобар 2021.
Са руског препевао: Александар Мирковић
Напомена
[1] Ђакон Андреј Курајев: „Христос би се потчинио државним законима, законима јеврејске религије, законима људске физиологије и психологије ради служења људима. Зато би се, уколико би у томе видео етичку неопходност, безусловно вакцинисао. Не ради себе, већ ради људи, да би дао пример послушности.“ (овде)
Опрема: Стање ствари
(Сродство по избору, 31. 10. 2021)
Прочитајте још
- Протођакон Андреј Курајев под забраном свештенодејства
- Москва: По одлуци Епархијског суда протођакон Андреј Курајев треба да буде лишен чина
Categories: Преносимо
Прѣ пуних 13 година прѣдао сам по молби једног нашег православног поете његову збирчицу стихова ђакону Андрѣју Курајеву. Курајев је тада био примѣр православној омладини, много њих је привукао Цркви својим проповѣдима, нѣ само у Русији и Украјини. На мене је при личном сусрѣту оставио врло нѣпријатан утисак. Имао сам спремљену и своју књигу, али је њему нѣсам поклонио – радије сам је дао случајном, али симпатичном, анонимном попут себе учеснику манифестације те године у Кијеву. С онѣм својим улојањено-прѣсијевајућим, буцмастим лицем, мрзовољношћу у општењу, која се никако нѣје могла приписати умору, и без обзира на упечатљив говор-проповѣд прѣд пар хиљада људи, исувише ме подсѣћао на велечасног Велибора Џомића, блиску особу сада блаженопочившег митрополита Амфилохија, због које никад нѣсам могао повѣровати у светост потоњег. Ни о Џомићу, истина, тада нѣсам знао више од, чинило ми се, злонамѣрних комшијских аброва… Све док и њега послѣ нѣколико година нѣсам срѣо и увѣрио се да ти аброви и нѣсу баш без основа… Рѣчи, проповѣди, књиге, изјаве све тројице нѣсу могле да ми изгладе тај лични утисак… нагонски, али који се у датом случају показао вѣрнијим од њихових рѣчи… Свему томе јеромонах Роман (Маћушин) је дао прави наслов и опис.