Исак Давидов: Погрешна начела академика Теодоровића

Хендикеп Теодоровићевог становишта је то што није у стању да, чак ни као могућност, узме у обзир да постоје Срби којима Косово вреди више него све остало

Академик Душан Теодоровић (Фото: ФоНет/Огњен Стевановић)

На присталице погледа на српску ствар чији хоризонти пуцају пред камерама телевизије N1 спомињање одбране Косова производи једнак ефекат као махање црвеном марамом у кориди. То се синоћ лепо показало у размишљањима уживо академика Душана Теодоровића, чији се ставови могу третирати као репрезентативни за овај део популације.

Одмах треба рећи да је хендикеп Теодоровићевог становишта то што није у стању да чак ни као могућност узме у обзир да постоје Срби којима Косово вреди више него све остало. По њему, свака је алузија на Kосовски завет a priori псеудопатриотска и служи само као финта за завођење непросвећене масе. Према том резоновању, Косово је увек само лажни изговор и никада није искрено осећање. Другим речима, ради се о гледишту које пориче могућност да постоје људи који у издајничкој црти Вучићеве владавине препознају управо ону карактеристичну. То је стајалиште које у својој надмености не примећује да заиста постоје они који се не мире с предајом српских светиња Арбанасима и који се у том немирењу не устручавају да баце камен на издајника или на грађевине (Народну скупштину, Председништво) које издају симболишу. Ради се, међутим, о перспективистичкој обмани чије ће се заблуде, по мом суду, тек испољити у пуном облику.

Поред очевидне једностраности саопштених увида, Теодоровићево је резоновање и логички неправилно: он више пута готово срдито подсећа на српску капитулацију (о чему би се могла повести одвојена расправа), да би непосредно потом смело изнео, благо је рећи наивну, идеју о потреби затварања српских и шиптарских вођа све док не размрсе – пошто пресецање као симбол потентности не долази у обзир – косовски чвор. Али, ако је Србија капитулацијом већ изгубила Косово – приметиће љубопитљивији посматрач – зашто би ЕУ посезала за „затварањем“ локалних вођа до проналажења решења? Теодоровић канда сматра да је Србија невољко капитулирала и да се та историјска аномалија може поправити само накнадним уношењем фактора драговољности. У сваком случају, ова његова теза је легитимна, баш као и ишчуђавање оних који се питају: „Што је ово ево неко доба / те су наше горе умучале, / не разлежу ратнијем крицима?

Са протеста у Београду, 10. 7. 2020. (Фото: Танјуг)

Неизбежан аргумент у образлагању становишта с којим полемишем јесте банална опаска „ако је Косово српско, зашто онда не идете у Призрен?“. За Патријарха, којег Теодоровић зачикава да столовање пренесе у Пећ, не могу да јемчим, али бих се смео кладити да би сваки од синоћњих „хулигана“ драге воље пошао у Призрен само кад би знао да појединачни одлазак може произвести жељени ефекат. Како, међутим, сваки од њих разумно сматра да одлазак на Косово може бити само колективан и у форми ратног освајања, сасвим је природно да се претходно у свакој прилици и на сваки начин бори за свргавање издајничке власти. Да ли је то истовремено и исправан пут, одвојено је питање. Не може се, међутим, порицати да је рат, још од кад је Каин убио Авеља, увек био опција, и да ће то остати чак и кад на свету остану последња два човека, па макар један од њих био Фукујама у идеалном либерално-капиталистичком систему.

На крају, истине ради, треба рећи да комешања у Србији не праве од ње никакву „црну рупу“, чак ни у западном свету чији су светоназори једини меродавни за Теодоровићево становиште. Да би се то схватило довољно је крајичком ока осмотрити дешавања у Француској или Америци. Штавише, ако би ствар посматрали аксиоматски, на начин који академик Теодоровић протежира, мирне бисмо душе могли устврдити да је Србијица – пошто Француска од Велике ревoлуције и Америка од рата за независност остатак света само светлошћу обасјавају – коначно ушла у добро друштво.

Уосталом, нема предаје Косова и Метохије!

Др Исак Давидов



Categories: Разномислије

Tags: , , , ,

3 replies

  1. Уосталом , нема. Волим кад то чујем или прочитам.

  2. Pre svega patriotska javnost mora da prestane da se oseća inferiorno u odnosu prema drugosrbijancima. Zbog čega bi Boško u zamišljeni senat stavljao, pored Lompara i Antonića, Srbijanku i Teodorovića, a ta ista Srbijanka se ne stidi da kaže :,, Bolje Vučić nego Boško“? Ja bez stida glasno i jasno kažem: ,, Ako ga neće smeniti Miloš Jovanović, Ković, Antonić, Reljić, Lompar…onda bolje nek ostane Vučić, jer bolje Vučić nego Đilas, Marinika, Teodorović, Srbijanka, Teofil, Dobrica Veselinović i ostali“!

  3. Samo bih podsetio one koji se ne slažu sa mnom kako su prošli Cvijetin Milivojević (izbačen iz Danasa) i Muharem Bazdulj (izbačen iz Vremena) kod drugosrbijanaca samo zato što su, iako protiv Vučića, imali razumevanje za srpsku poziciju i koliko prostora ima na N1 i Ns za patriotske intelektualce. Šta očekivati od njih kad postanu provladini mediji? Demokratsku otvorenost ili medijski mrak? Kakav god bio Vučić, ipak je ostavio koliko toliko prostora za Reljića, Kovića, Rakovića, Bokana, Đurkovića…u javnom prostoru.

Оставите коментар