Томас Шиб: Циљ правно обавезујући споразум који ће прихватити и грађани Србије и грађани Косова

Споразум мора дати одговоре на сва отворена питања и допринети регионалној стабилности. Само такав споразум може истински и дугорочно да допринесе стабилности, рекао амбасадор Немачке

Амбасадор Немачке у Београду Томас Шиб (Фото: Амбасада Савезне Републике Немачкe)

Ако успемо да број новозаражених држимо константно на ниском нивоу, онда можемо рећи да смо заједно у Европи пребродили критичну фазу у којој смо морали пре свега да се фокусирамо на то да избегнемо преоптерећење здравствених система. За то смо платили и још увек плаћамо поприлично високу цену. Мере заштите од заразе представљале су тежак удар за све гране економије.

Налазимо се пред најтежом рецесијом после Другог светског рата, поручује у разговору за „Политику” амбасадор Немачке Томас Шиб.

Немачка је највећи спољнотрговински партнер Србије и очигледно је да ће опоравак српске привреде после изласка из пандемије умногоме зависити од тога колико брзо и снажно буде кренула немачка економија?

Сада је важно да Европа заједничким снагама, солидарно, превазиђе последице кризе користећи шансе које се у томе крију. Савезна канцеларка је то свела на врло просту формулу – Немачка ће пребродити ову кризу једино ако и Европа јаче изађе из ове кризе. Мислим да се то односи и на Србију чији је далеко најважнији спољнотрговински партнер управо Европска унија.

Немачке компаније упошљавају 70.000 људи у нашој земљи?

Пред великим изазовима се налазе и немачке компаније у Србији, с тим да оне с умереним оптимизмом гледају у будућност. Када ће се нека фирма поново вратити на ниво пре кризе зависи од многих фактора, између осталих од величине предузећа и од бранше. Да вам дам пример. Обустављање производње у аутомобилској индустрији у Немачкој имало је непосредне реперкусије на аутомобилске добављаче у Србији. Фармацеутска индустрија, с друге стране, производила је и на врхунцу кризе без престанка, наравно уз примену већих мера заштите. Међутим, свака криза пружа и шансе. Мислим при том на успостављање и проширење локалних и регионалних ланаца снабдевања и да се настави путем дигитализације којим смо током претходних недеља великим корацима кренули. Трансконтинентална криза снабдевања даје разлог више за инвестирање у Србији и у региону, како би се успоставили кратки и поуздани ланци снабдевања. Морам признати да сам оптимистичан с обзиром на ове трендове и убеђен сам да ће и убудуће одлуке о инвестицијама бити донете у корист Србије. Немачке компаније долазе да би остале и свакако ће и убудуће допринети привредном развоју Србије.

Током пандемије отворило се питање европске солидарности и по многим оценама унутар саме ЕУ, Брисел се није најбоље снашао на самом почетку кризе. Као да је Европа ту иницијативу и унутар сопствених граница препустила другим играчима, попут Кине и Русије? Зашто се стиче утисак да се највише Србији на томе замера, иако није чак ни пуноправна чланица ЕУ?

Европска унија је на почетку кризе морала да се прилагоди потпуно новим околностима. Међутим, осврнувши се на недеље и месеце иза нас, могу с правом да констатујем да је Европа солидарна. Ни у једном другом региону света није било толико држава које су скоро истовремено биле погођене кризом, а да су сарађивале у толико различитим областима, пружајући једне другима солидарну помоћ. Са састанка шефова држава и влада ЕУ с колегама са западног Балкана, одржаном 6. маја у Загребу, послат је јасан сигнал солидарности и још једном је за шест држава западног Балкана потврђена недвосмислена приврженост перспективи њиховог приступања Европској унији.

Из појединих западних кругова чуле су се примедбе на рачун Београда због захвалности Москви и Пекингу, припадате ли и ви овој групи мишљења?

Кад је у питању пандемија, потребна је међународна солидарност, а не некакво такмичење ко ће добити више аплауза. Сасвим је неспорно да се овакве кризе могу решити само заједничким снагама. Сада је заправо прави тренутак да се осврнемо и извучемо поуке, а онда да усмеримо поглед у будућност и да размишљамо како побољшати и ојачати механизме међународне сарадње, како подстаћи привреду у Европи, како помоћи грађанима који су погођени кризом. Први одговор на ова питања пружиће донаторска конференција коју су организовале Немачка и Европска унија. Учесници конференције су одобрили 7,4 милијарде евра за проналазак вакцине и лекова за терапију против ковида 19. И Србија учествује у томе с два милиона евра. Као Европска унија, морамо се питати како да ојачамо своје капацитете како бисмо боље реаговали на такве кризе.

Упркос очекивањима евроскептика и песимиста, показало се да у важним тренуцима није изостала значајна помоћ Србији из ЕУ, чиме су потврђене чврсте везе и поуздано партнерство. Шта бисте издвојили као најважније?

Значајан је пакет помоћи који је спремила Европска уније за целокупни регион западног Балкана у вредности од 3,3 милијарде евра. То је цифра која је обичном човеку тешко замислива, али иза ове апстрактне цифре се крију врло конкретне ствари и мере. Србија ће добити вредну медицинску опрему и технику из Европске уније. Око једна милијарда евра је предвиђена само за ублажавање социјалних и економских последица кризе због вируса корона у земљама западног Балкана. Поред тога, Србији је омогућен приступ разним механизмима подршке Европске уније, као што је програм заједничке набавке медицинске опреме, Европски центар за спречавање и контролу болести и Центар за координацију интервенција. Поред тога, Немачка и други партнери из Европске уније специјалним летовима вратили су на европски континент стотине српских држављана који су били заглављени на разним дестинацијама. Уосталом, и пре избијања кризе је Европска унија Србији пружала помоћ у модернизацији здравственог сектора. А што се тиче ублажавања последица пандемије, Србија може да рачуна на подршку Европске уније.

Део опозиције у Србији упућује замерке на изборне услове и политички амбијент, истичући то као разлог за бојкот избора. Како оцењујете услове у којима Србија излази на биралишта 21. јуна, имајући у виду да се дијалог власти и опозиције неколико месеци одвијао уз помоћ европских парламентараца? Видите ли њихову мисију овде као успешну?

Пандемија је све демократски уређене државе ставила у искушење. По укидању ванредног стања у Србији, услови за одржавање избора свакако нису постали мање сложени. Стога је у овом тренутку важно у погледу дијалога у коме посредује Европски парламент, да се што пре и одрживо имплементирају мере које су усаглашене у оквиру тог дијалога. Медији ту играју кључну улогу. Управо због великог утицаја који телевизија има на формирање јавног мњења, неопходно је поштовање строгих критеријума у погледу избалансираног и неутралног извештавања. Поред тога, умерени тон, фокусирање на суштину и ферплеј су императив у изборној кампањи. Изборна кампања би требало да буде форум за такмичење најбољих идеја, место објективне расправе, без сувишних емоција, а не да буде прилика за лични обрачун и вређање противника, јер то само поспешује политичку апатију грађана, што опет иде науштрб демократије. Побољшању услова за одржавање избора могу допринети и међународне посматрачке мисије. Стога је изузетно важно да се без обзира на потешкоће услед кризе због вируса корона одржи посматрачка мисија за изборе у организацији ОДИХР-а коју је Србија званично позвала да прати изборе. И Немачка ће послати своје посматраче у ову мисију. Мотор репрезентативне демократије је политичка дискусија најважнијих политичких табора у земљи, а место за ту дискусију је парламент. Сушта супротност тога је бојкот избора. Разуме се да пре одржавања избора морају да се успоставе прави услови за фер изборну кампању.

Према писању медија, на Косову је вођена дипломатска борба САД и ЕУ око тога ко треба да има главну реч у дијалогу Београда и Приштине. Америчком изасланику Ричарду Гренелу приписују да је заслужан за обарање владе Албина Куртија, док је Берлин означен као његов заштитник?

Наш став је недвосмислен и јасан. Желимо да Србија и Косово што пре обнове дијалог. У томе се слажемо са својим америчким пријатељима. Разуме се да је предуслов за то формирање владе на Косову. Неизвесна будућност премијера на дужности Куртија није баш олакшавајућа околност.

Чули смо недавно да представник ЕУ, Мирослав Лајчак, ужива снажну подршку канцеларке Немачке Ангеле Меркел? Да ли је и то одраз дипломатске битке на релацији Брисел–Вашингтон?

Снажно подржавамо одлуку Савета ЕУ који је именовао Мирослава Лајчака за специјалног представника ЕУ за дијалог о нормализацији односа. Мирослав Лајчак важи за изузетно искусног дипломату и познаваоца региона, који ужива пуну подршку немачке владе. Очекујемо да ће његови предлози уживати и подршку америчке администрације. Дијалог о нормализацији односа се води уз посредовање ЕУ која је овлашћена за то, и то је апсолутно неспорно. Оно што је у овом тренутку важно јесте да сви актери допринесу доброј атмосфери у којој се воде преговори, како би сва отворена питања заиста стигла на дневни ред. Зато је важно да Србија заустави своју тзв. кампању о повлачењу признања независности Косова.

Промене границе не решавају проблеме, већ стварају нове

Европски комесар за спољну политику и безбедност, Ђузеп Борељ, у недавној изјави није искључио могућност „промене граница” Косова, ако би се око тога усагласили Београд и Приштина. Значи ли то да је Берлин сада отворенији за ову могућност, имајући у виду да се пре само годину дана оштро противио таквим идејама?

Специјални изасланик ЕУ за дијалог о нормализацији односа Београда и Приштине је у изјави једној новинској агенцији управо ових дана врло јасно дао до знања да размена територија није тема тих преговора. Наш заједнички циљ јесте потписивање правно обавезујућег споразума који ће признати и прихватити обе стране, како грађани Србије тако и грађани Косова. Споразум мора дати одговоре на сва отворена питања и допринети регионалној стабилности. Само такав споразум може истински и дугорочно да допринесе стабилности. Убеђени смо да ће промене границе само отворити нове проблеме, а не да их реше. Ми се залажемо за то да сву енергију посветимо конкретним питањима која треба да се реше између Србије и Косова, а то су права Срба на Косову, власничка права, питања културне баштине, питања стратешке инфраструктуре, несталих лица, сукцесије. Сва ова хипотетичка размишљања око промена граница свакако не доприносе решавању суштинских питања.

Аутор: Бојан Билбија

Наслов и опрема: Стање ствари

(Политика, 17. 5. 2020)



Категорије:Вести над вестима

Ознаке:, , , , ,

4 replies

  1. ( Томас Шиб: Наш заједнички циљ јесте потписивање правно обавезујућег споразума који ће признати и прихватити обе стране, како грађани Србије тако и грађани Косова. Споразум мора дати одговоре на сва отворена питања и допринети регионалној стабилности. Само такав споразум може истински и дугорочно да допринесе стабилности.)

    Немачка би, као држава јако заинтересована за Балканско полуострво, требала да се врати на почетак ових сукоба у Србији са косовским Албанцима. И да иницира један Референдум у Србији са Косовом и Метохијом са изјашњавањем свих грађана о односу према будућем статусу Покрајине. Сигурно би били изненађени, пријатно, или неки непријатно, са резултатима. Јер би се већина Албанаца на Космету изјаснила за заједницу са Србијом. Зато што им је за ових двадесетак година постало јасно да су изневерени и преварени од својих сепаратистичких вођа. Увидели су да је све изведено како би се покварили односи између Албанаца и Срба а они заузели своје руководеће положаје ради постизања личних циљева. Бриге би можда створио један број грађана Србије ван Космета, који су током ове две деценије, са нагласком на задњих неколико година, били убеђивани од својих страначких вођа да је признавање нове државе „Косова“ било најбоље за напредовање Србије. Њих би требало вратити у „нормалу“, како би се ослободили тих недржавничких утицаја. Референдум би требало да буде са строго тајним изјашњавањем, јер се могу очекивати велики притисци и претње, како међу Албанцима, тако и према другим нацијама у Србији са Косметом.
    После би се лако направио Споразум који би прихватило већинско становништво.

    Свиђа ми се

  2. За – Разлози за бригу

    Ти одједном заборавио да су шиптари ( а не албанци ) национална мањина у Србији . Можда по теби треба питати све мањине како би хтеле .

    Свиђа ми се

  3. Ако је Србија Немачка колонија, онда се може прихватити овај
    идотски предлог немачког амбасадра о “референдуму“.
    Предлог немачког амбасадора је више од идиотизма, а онај који
    то подржава – идиот на квадрат.
    Нека Немачка распише референдум о оснивању “МИГРАНТСКЕ
    АУТОНОМИЈЕ“ на својој територији, па онда нека забада
    нос у туђе д**п*, а са њом заједно и они које деле такве немачке
    ставове по питању референдума у Србији.
    Ко би расписао тај “референдум“, а да буде прихваћен од Албанаца
    и Срба?
    Већина Срба, то не прихвата, а не прихватају ни Албанци јер они
    имају своју “државу“!
    Ако се правно суспендује Резолуција 1244 СБ УН, важећи Устав
    Србије, Немачка, Италија, Француска, САД и остале земље повуку
    “признање“ Косова као независне државе, дакле, изврши “повраћај
    у пређашње стање“, онда се може расписати референдум у Београду,
    који би био обавезујући за све грађане Србије, укључив и сада тзв.
    независну државу Косово, као и – СРБЕ У РАСЕЈАЊУ.
    Питање КиМ није само питање Срба у Србији, већ свих СРБА СВЕТА.
    Али, чак и да се све то оствари – резултате тог фамозног референдума
    не одређују гласачи, већ они који пребројавају њихове гласове –
    издајничка, марионетска, колонијална… власт у Београду, по диктату
    НАТО зликоваца.
    Косово и Метохија је наслеђе од предака, и не може се продавати,
    предавати, поклањати или по било ком основу отуђивати.
    Наслеђе се добија, користи и прослеђује.

    Свиђа ми се

  4. Ја сам у првом коментару написао да Референдум треба да обухвати све грађане Србије са Косовом и Метохијом. Према Резолуцији СБ УН бр. 1244 Србија (СРЈ) је са суверенитетом и на Протекторату УН Косову и Метохији. Признавања нове државе „Косова“ од стране неких западних земаља немају ослонца у том документу и нашем Уставу. Изјашњавање свих грађана целе Србије, народа и националних мањина, би разоткрило спекулације присутне у садашњим приватним и тајним преговорима о Косову и Метохији. Референдум је Глас Народа – Глас Бога! (Vox Populi – Vox Dei!)

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s